Po prvi put u Novom Sadu, publici Kaleidoskopa kulture će biti predstavljena retrospektiva srpske umetnosti tokom proteklih sto godina, kroz izložbu Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: Od Konjovića do Marine Abramović. Postavka, koju realizuje Galerija Bel Art, biće otvorena u Distriktu (objekat Radionica), 30. septembra u 19 časova, u okviru nedelje vizuelne umetnosti, a trajaće sve do 30. oktobra. Posetioci će imati jedinstvenu priliku da zakorače u svet najistaknutijih umetničkih stvaralaca čitavog veka za nama, među kojima su Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili, Olja Ivanjicki, Mića Popović, Vladimir Veličković, Marina Abramović, Katalin Ladik, Raša Todosijević i drugi, te se upoznaju s delima koja predstavljaju bogatu kulturno-istorijsku baštinu Srbije.
Direktorka Galerije Bel Art Vesna Latinović, osvrnula se u razgovoru za Visit Distrikt na specifičnost i značaj ove izložbe za evropski grad kulture. Sa njom smo porazgovarali i o delima velikana umetnosti koja su nastajala u najburnijem istorijskom razdoblju, a saznali smo i kakav nas program u narednim mesecima očekuje u ovoj galeriji koja obeležava 25 godina postojanja.
Nesvakidašnja umetnička postavka predstaviće dela velikana srpske umetnosti, a biće otvorena u okviru šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu. Šta sve očekuje novosadsku publiku u okviru ove izložbe?
Izložba je zamišljena kao prikaz niza karakterističnih pojava i umetničkih ličnosti u tokovima srpske umetnosti od 1923. godine, kada je izgrađena prva fabrika i formiran tada industrijski Distrikt u Novom Sadu, pa do danas kada se transformiše u kreativni Distrikt. Pregled srpske umetnosti započinje delima slikara koji su prihvatili kubizam, kojim počinje istorija moderne umetnosti, a završava se delima umetnika koji posle 2000. godine, u duhu vremena u kome živimo, koriste savremene tehnologije i nove medije u svom umetničkom postupku. U šest zasebnih prostora pod krovom objekta Radionica, namenjenom predstavljanju vizuelne umetnosti, publika će videti radove više od 100 umetnika koji su svojim stvaralaštvom doprineli razvoju i kvalitetu naše umetničke scene i danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu. Radi se o impozantnoj i značajnoj izložbi kakva kod nas (osim u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu) nije do sada postavljana. Izložbu će pratiti niz zanimljivih prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posvećenih srpskoj umetnosti dvadesetog i početka ovog veka.
Kako je zamišljen koncept ove postavke, i na koji način su birani umetnici i dela koji će biti uključeni u umetničku postavku?
Koncept izložbe je osmislio ugledni likovni kritičar Sava Stepanov, on je izložbu podelio u pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom i likovno-umetničkim specifičnostima. U uvodnom delu predstavljena je umetnost prve polovine veka: avangardističke dvadesete (1923–1926) i pojava post-kubističkog slikarstva u nas, potom slikarstvo i skulptura između dva svetska rata, sledi prikaz burnog perioda od 1945. do kraja sedamdesetih, kada je umetnost u Srbiji ispunjena previranjima u borbi za modernizam, dok se tokom osamdesetih javljaju postmodernističke pojave, a zatim se u izrazito kriznim devedesetim godinama javlja potreba za obnovom modernističkih principa u umetnosti i društvu. Od 2000. godine, u doba izuzetnog napretka tehnologije, razvijaju se najrazličitije tendencije tehnološke umetnosti, ekranske paradigme, kompjuter arta.
Koje su specifičnosti ove umetničke postavke i zbog čega je sada bio pravi trenutak da je ljudi pogledaju?
Izložba je specifična iz više razloga. Pre svega, vrlo su retka sagledavanja srpske umetnosti koje se odnose na čitav jedan vek, jer se radi o veoma zahtevnom poduhvatu i kompleksnoj organizaciji koju po pravilu realizuju muzejski timovi koji u postavkama pretežno koriste radove iz svoje zbirke ili zbirki drugih muzeja. Ovog puta smo se odlučili da na izložbi pretežno predstavimo radove iz privatnih muzeja, zbirki i kolekcija koji nisu dostupni široj javnosti. To ovoj izložbi daje ekskluzivnost s jedne strane, a sa druge strane afirmiše privatno kolekcionarstvo kao snažan podsticaj za razvoj umetničke scene i podršku umetnicima ali istovremeno predstavlja bazu umetničkih fondova većine srpskih muzeja. Radove smo pozajmili iz muzeja Zepter, Wiener Steatdtische kolekcije i brojnih privatnih kolekcija mahom iz Novog Sada i Beograda. Specifikum izložbe je činjenica da je koncept povezan sa Milanom Konjovićem čija je umetnička biografija metafora umetničkih procesa u Srbiji prošlog veka. Specifičan autorski koncept po kome Konjovićev opus ima anticipacijski značaj i daje potporu nekim čvorišnim fenomenima naše umetnosti tokom 20. doprinosi obeležavanju jubileja 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti Milana Konjovića. Stoga nam je u ovom segmentu partner Galerija Milan Konjović iz Sombora, jedan od najznačajnijih srpskih legata.
Kako je izgledao proces od ideje do realizacije same postavke?
Proces je bio veoma uzbudljiv, ali i veoma zahtevan jer je bilo neophodno enterijersko prilagođavanje prostora objekta Radionica izložbenoj nameni, modifikacija sistema rasvete, obezbeđenje muzejskih uslova za izlaganje, kao što su temperatura i vlažnost. Komunikacija kustosa sa brojnim kolekcionarama radi konačnog izbora radova uz limitirajuući faktor raspoloživog izložbenog prostora podrazumevalo je usklađivanje na različitim nivoima, pažljivo promišljanje i veliko strpljenje.
Sada već legat projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Kaleidoskop kulture, održava se šestu godinu zaredom i u pet nedelja trajanja promoviše pet vrsta umetnosti. Kako se vama čini ovakav koncept?
Jedinstven je koncept i privilegija da novosadska publika pet nedelja intenzivno živi/doživljava umetnost u različitim umetničkim formama i disciplinama. Običnom građaninu je teško da isprati sve programe i umetničke događaje, stoga je način komunikacije sadržaja Kaleidoskopa i izdvajanja najkvalitetnijeg sadržaja od ogrome važnosti.
Umetnička postavka će biti postavljena u novosadskom Distriktu. Kako vi gledate na prostor Distrikta koji je od industrijskih pogona danas pretvoren u obnovljena središta kulture?
Pretvaranje napuštenih industrijskih prostora u kreativne prostore namenjene kulturi je uobičajena praksa u svetu. Sjajan primer toga je La Friche la Belle de Mai, u Marseju, koji je nastao u objektima stare fabrike duvana, da bi se kasnije razvio u veoma interesantan spoj kulture, umetnosti, co-working prostora i prostora za rekreaciju. U Pečuju je upravo u okviru programa Evropske prestonice kulture oformljena Kulturna četvrt Žolnai, koja se prostire na preko 40.000 m2, a koja je nastala u prostoru starih fabričkih zgrada i porodičnih rezidencija porodice Žolnai. Dobre primere pretvaranja industrijskog nasleđa u umetničke i kulturne centre imamo i u Sloveniji – Stara Elektrarna, Tovarna Rog, Kulturni center Tobačna 001, i slično. Novom Sadu je potreban dodatni prostor za kulturu, posebno za nezavisni sektor i alternativnu scenu i stoga je adaptacija i transformacija ovih industrijskih prostora u Distrikt, pored novih kulturnih stanica, najveći legat projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Nažalost, Distrikt nije u celiini završen kako je bilo planirano, ali proces je u toku i nadam da se da će u naredne dve godine biti kompletno završen.
Šta je sledeće za Galeriju Bel Art?
Galerija Bel Art nakon ove izložbe, koja je najkompleksniji i najzahtevniji projekat u ovoj godini, u kojoj obeležava 25 godina uspešnog delovanja, ima veoma dinamičan program. Početkom oktobra meseca u matičnom prostoru će biti postavljena izložba Boška Petrovića jednog od najznačajnijih likovnih stvaralaca druge polovine XX veka takođe sa radovima iz privatnih novosadskih kolekcija. Krajem oktobra u saradnji sa KS Svilara priređujemo izložbu mlade beogradske umetnice Kristine Pirković (u oba prostora) i izlažemo na sajmu umetnosti Artmarket Budapest sa umetnicima Editom Kadirić, Jelenom Đurić i Ljubomirom Vučinićem. Posebno će biti uzbudljiv novembar mesec za koji smo pripremili izložbu japanskih umetnika Suzuki Junko i Terunuma Atsuro Sharing, koja će biti postavljena u jednom od prostora Distrikta, zatim sledi važna grupna izložba savremene srpske scene u Beču koju realizuje AUGS – Asocijacija umetničkih galerija Srbije u saradnji sa jednom od najznačajnijih austrijskih galerije Ernst Hilger i kao i samostalna izložba Bosiljke Zirojević Lečić u galeriji Immaginaria u Firenci. Izložbeni programi galerije Bel Art koji se odnose na umetnost u javnom prostoru, a to su Galerija na Štrafti i Trg jarbola imaju svoj paralelni tok.
U kojoj meri smatrate da je titula Evropske prestonice kulture doprinela segmentu kulture u Novom Sadu?
Izuzetno je važno što je Novi Sad poneo prestižnu titulu Evropske prestonica kulture, najkompleksnijeg evropskiog kulturnog projekta koji traje gotovo 40 godina. Titula EPK ostaje trajna oznaka atraktivnosti grada na kulturnoj i turističkoj mapi Evrope. Najveći doprinos titule EPK vidim u dva segmenta i to u oblasti kulturnih politika i strateškog planiranja jer je Novi Sad jedan od retkih gradova u Srbiji koji je 2016. u procesu pripreme apliikacije izradio stareški plan kulturnog razvoja grada. Ogroman doprinos je učinjen u oblasti infrastrukture, urbane regeneracija i decentralizacije. Restauraciju krovova i fasada podgrađa Petrovaradinske tvrđave je konačno realizovana zahvaljujući tituli, Kulturna stanica Svilara je izvanredan primer transformacije idustrijskog nasleđa u kvalitetan i dinamičan kulturni prostor, Distrikt je sasvim novi prostor za kulturu sa ogromnim potencijalima. Mreža kulturnih stanica je dobar i autentičan model decentralizacije kultrure. Na nama je samo da pametno koristimo ove resurse na zadovoljstvo građana i posetilaca grada.
Autori: Marina Marić i Feđa Putnik
Foto: Milan Konjovic, Moj atelje II, 1930. (SZPB); Marina Abramović: Kino beleške br.1 – SKC, Beograd 1975; privatna arhiva
