Poslednju nedelju Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu posvećujemo književnosti, a u samoj završnici programa očekuje nas zanimljiv književni razgovor u kom će učestvovati neki od najčitanijih regionalnih pisaca – Muharem Bazdulj, Milica Vučković i Danica Vukićević. Novosadska publika će uživati u književnoj večeri u subotu 14. oktobra u novosadskom Distriktu (objekat Biro) sa početkom u 19 časova.
U susret finalnom događaju šestog Kaleidoskopa kulture, za Visit Distrikt govori Muharem Bazdulj, istaknuti regionalni pisac, novinar i književni prevodilac, dobitnik nekoliko književnih i novinarskih nagrada, među kojima su „Stanislav Staša Marinković“ dnevnog lista „Danas“, te „Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije. Bazdulj je autor velikog broja knjiga, najviše romana i zbirki priča, a u intervjuu otkriva da s nestrpljenjem dolazi u Novi Sad, kao i na čemu trenutno radi, a daje čitaocima i nekoliko književnih preporuka.
U okviru nedelje književnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture, učestvovaćete u književnom razgovoru sa još dve istaknute spisateljice. Kakva su vaša očekivanja i radujete li se dolasku u Novi Sad?
Očekujem lep i sadržajan razgovor. Reč je o dve uspešne autorke, jedna je u odnosu na mene iz starije generacije, druga iz mlađe, tako da je taj presek, računam, intrigantan i možda bude privlačan publici. Dolasku u Novi Sad se uvek radujem.
Kaleidoskop kulture je najbolji evropski trend brend koji traje pet nedelja i spaja pet vrsta umetnosti. Jedna od njih je, dakle, književnost. Koliko je danas važno promovisati ovu vrstu umetnosti i kako vi posmatrate budućnost štampane knjige u eri sveopšte digitalizacije?
Promocija je, naravno, važna. Uprkos digitalizaciji, ja sam ubeđen da knjiga ima budućnost. Bez jezika i pričanja priča, ljudi ne bi bili ljudi, a upravo to dvoje se srećno spajaju u književnosti.
Kako komentarišete transformaciju Distrikta, prostornog legata EPK, gde se sada i održava deo programa Kaleidoskopa kulture? On je nekada bio mesto starih fabrika, a danas su ti prostori obnovljeni i služe u svrhu kulture i umetnosti.
Iako ne živim u Novom Sadu, često dolazim i čini mi se da se „evolucija“ lokacije već desila. Navijam da to bude još očitije i još intenzivnije. Postoji iskustva drugih evropskih gradova koja vredi konsultovati. Kao u onom čuvenom eko-sloganu: Treba misliti globalno, a raditi lokalno. U Distriktu se, rekao bih, taj trend već vidi.
Koja mlada imena ovdašnje savremene književnosti, vredna svake pažnje, biste izdvojili?
Meni se dopada šta radi mladi pisac koji je donedavno živeo u Novom Sadu: Srđan Sekulić. On piše primarno poeziju, ali sve više i prozu. Netipičnu za današnje mode, a dobru poeziju, piše i Marko Bačanović. Lepe su mi i pesme Mihaele Šumić.
Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo svima i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa svakodnevnim društvenim izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?
Važno je da umetnost bude dostupna svima, prvenstveno u kontekstu da je to još uvek i klasno pitanje, ne samo čak u kontekstu novca, nego i vremena. Ima ljudi koji jednostavno ne stižu da čitaju koliko god bi voleli. To umnogome zavisi od celokupne društvene situacije.
Spadate li u one pisce koji pišu u talasu inspiracije ili ipak razmišljate i prekrajate svaku misao? Kako izgleda vaš kreativni proces?
Kad krene inspiracija, po mom iskustvu treba je iskoristiti, kao što surfer iskoristi talas. Posle će biti prilike za „prekrajanje“. Tako je i moj kreativni proces kombinacija truda i čuda, što bi rekla Marina Cvetajeva.
Na čemu trenutno radite i šta publika može očekivati u budućnosti?
Pišem jednu novelicu za koju očekujem da bih je mogao završiti do Nove godine. Deo radnje je smešten u Banatu, dakle, ne predaleko od Novog Sada.
Šta trenutno čitate i koje knjige biste nam preporučili?
Čitam posve čudesnu knjigu „Manijak“ Bendžamina Labatuta. Čitam je na engleskom, ali kako je novosadska Akademska knjiga objavila njegovu prethodnu knjigu u srpskom prevodu, računam da će uskoro i ovu. Čitam i poeziju Pola Malduna, kao i istorijske eseje Ota Ingliša. To je ono što mi je trenutno na radnom stolu.
Autori: Marina Marić i Feđa Putnik
Foto: Petar Milošević, Vladimir Veličković
