Obnovljeni Distrikt postaje centar odlične muzičke energije mladih izvođača domaće scene na Dočeku 7532. godine, gde nas 13. januara očekuje fantastičan spoj različitih žanrova. U saradnji sa platformom Serbia Creates, objekat Proizvodnja „zagrmeće“ od 21 sat jer nastupaju Zhiva, Keni nije mrtav, KOIKOI, Rouzi i Jowam.
Iskoristili smo priliku da u susret sedmom Dočeku u Novom Sadu, porazgovaramo sa mladom umetnicom Ivom Pažin, poznatijom kao Zhiva, koja će prva nastupiti u novogodišnjoj noći.
Iva Pažin je ostvarila značajan iskorak na domaćoj sceni objavljivanjem svog debi albuma Preterujem u novembru ove godine za Glitch Records. Ovaj album čini devet autorskih pesama, stvarajući mozaik žanrova koji seže od alternativnog popa i jazza do hip-hopa, drum’n’bass-a i reggea. Ono što posebno izdvaja album je posvećenost mentalnom zdravlju. ZHIVA teži povratku kvalitetnog popa koji nije samo proizvod industrije, već predstavlja lični izraz i muzičko-životno iskustvo autora. Snažno veruje u mogućnost postizanja savršenog balansa između popa i alternativne muzike koji će publika obožavati, stoga ne propustite njen nastup u Distriktu 13. januara, a objedinjenu ulaznicu za sve koncerte možete nabaviti na ovom linku.
*Podsećamo vas da akcijska cena (za svaku kupljenu ulaznicu jednu dobijate na poklon) i dalje važi u prodajnom objektu Gigs Tix-a u Pariskom magazinu, zaključno sa 12. januarom.
Novosadska publika s nestrpljenjem iščekuje Doček 7532. godine. Šta možemo da očekujemo na vašem koncertu u Distriktu?
Publika može da očekuje neočekivano (haha). Već par meseci intenzivno nastupam zajedno sa svojim bendom, a za novosadsku publiku osvežili smo zvuk i moći ćete da čujete sve pesme sa albuma Preterujem u nešto novijem ruhu.
Prostor u kom ćete održati koncert, u Distriktu, obnovljen je zahvaljujući projektu i tituli Evropske prestonice kulture. Kako vi posmatrate to što je Novi Sad dobio prostor za alternativnu umetničku scenu koji je transformisan iz nekadašnjeg industrijskog kompleksa?
Smatram da ulaganje u alternativne umetničke prosore nikad ne može da bude promašena investicija. Novi Sad važi za grad koji je iznedrio mnoga velika imena naše alternativne scene, a stvaranjem umetničkih prostora ove vrste otvara se mogućnost za stasavanje neke nove generacije umetnica i umetnika čije vreme tek dolazi.
Novosađani jedini imaju Doček, jedinstveni brend koji povezuje dve proslave Nove godine, dva načina računanja vremena i dva pisma. Kako vi doživljavate Doček Nove godine?
Dva dočeka su nešto što je zaista specifično za naše prostore i u tome i jeste naše bogatstvo. Novi Sad je prepoznao ovu specifičnost kao pojavu koju vredi istaći u vidu ovako fenomenalne manifestacije što se i ogleda u posećenosti iz godine u godinu.
Devet pesama koje se na nalaze na vašem nedavno objavljenom albumu posvećene su mentalnom zdravlju, što je tema o kojoj u ovim izazovnim vremenima treba otvoreno govoriti i jezikom umetnosti. Kako ste se odlučili da svoj muzički prvenac posvetite toj tematici?
Najpre je to bila potreba i terapeutski proces, a onda naknadno i posveta. Mentalno zdravlje je sve češće u fokusu, sa razlogom. Naročito sam ponosna na mlađe generacije, jer sam u prehodnom periodu kroz mnogobrojne reakcije na album i poruke ljudi shvatila da postoji jedan izrazito siguran prostor za ovakve razgovore.
Vaš žanrovski opus je prilično raznolik. Da li su određeni muzičari imali uticaj na vaše stvaralaštvo ili je činjenica da ste u svetu muzike od malena bila pokretač da sebe istražujete na različitim poljima muzike?
Rekla bih oba po malo. Od malena sam istraživala različite žanrove – od klasike, preko džeza, do različitih rok, pank, pop i rege bendova čiji sam bila član. Primetila sam da sam se jako teško zadržavala u jednom žanru, uvek me inspirisala kombinacija – što mislim da je danas postao maltene standard.
Posedujete klasično muzičko obrazovanje, od osnovnog do nedavno završenog mastera na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Da li ste oduvek znali svoj životni smer? Kada ste odlučili da će muzika biti vaš poziv, koj trenutak je bio prelomni?
Prvenstveno dugujem zahvalnost svojim roditeljima koji su mene, kao i rođenu sestru i brata, upisali u osnovnu muzičku školu. Iako mi je muzika uvek bila prioritet (svesno i nesvesno), u toku školovanja sam se više puta premišljala oko životnog usmerenja, jer me milion stvari zanimalo (haha). Ne bih rekla da sam odlučila, muzika mi je uvek bila nužnost, a ja se nisam preterano opirala.
Pored toga što se aktivno pavite stvaranjem muzike, ujedno ste i članica Balkan beat gipsy punk sastava MAIKA. Kako usklađujete rad na ova dva različita projekta? Šta vam je najdraže u stvaranju muzike?
S obzirom na to da su dosta različiti izrazi, nije mi teško, čak naprotiv – MAiKA je projekat u kome mogu da prikažem neki svoj party, ludi alter ego. S druge strane, ZHIVA je najbukvalnije ja, sa svim svojim nesigurnostima. Najdraži mi je proces stvaranja sa svim svojim specifičnostima koje nosi – sreću, uzbuđenost, tugu, preispitivanja… A ubedljivo mi je najdraži momenat kad sve to mogu uživo da predstavim publici.
Autorka: Marina Marić
Foto: Mihajlo Rakonjac, Stefan Danilović, Petar Stojanović
