Jedan od mladih domaćih bendova koji dolazi na Doček 7532. godine u Distrikt je KOIKOI, sastav koji će i ovoga puta osvojiti srca novosadske publike svojim visokooktanskim nastupom. Poznati po svojim energičnim koncertima, 13. januara će nesumnjivo razmrdati sve prisutne u objektu Proizvodnja, deleći binu sa bendom Keni nije mrtav, kao i izvođačima Zhiva, Rouzi i Jowam. Ne propustite Doček u obnovljenom Distriktu, jer vas očekuje nesvakidašnji spoj različitih muzičkih žanrova u saradnji sa platformom Serbia Creates. Program u Proizvodnji počinje u 21 čas, a KOIKOI će preuzeti scenu od 22.55 časova. Ulaznice možete kupiti na ovom linku, a podsećamo vas da akcijska cena (za svaku kupljenu ulaznicu jednu dobijate na pokon) i dalje važi u prodajnom objektu Gigs Tix-a u Pariskom magazinu, zaključno sa 12. janurom.
U susret umetničkoj proslavi Doček 7532. u Novom Sadu, porazgovarali smo sa mladim umetnicima Emilijom Đorđević i Ivanom Pavlovićem Gizmom o nastupu u prestonici kulture.
Kako se osećate povodom nastupa na Dočeku u Novom Sadu, 13. januara? Kakva su vam očekivanja od koncerta i šta nam ovom prilikom donosi sastav KOIKOI?
Gizmo: Generalno u bendu od samog početka svi jedva čekamo svaki nastup, tu smo svoji na svome i sve što treba da se poklopi uvek se poklopi na bini, sada ne očekujemo ništa manje. Kao i svaki put daćemo 100%,tako da očekujemo dobar provod, mnogo energije, isto tako u repertoar smo ubacili našu novu pesmu Putem mimoza ,koja će se naći na nadolazećoj Hali Gali kompilaciji. Dolazimo spremni i puni energije!
Publika vas opisuje kao indie bend s mnogo žanrovskih uticaja, a za sebe ste i sami rekli da upravo u pogledu žanrova često izlazite iz zone komfora. To je sigurno vrlo izazovno, ali i inspirativno…
Gizmo: Mislim da je to jedna od lepših strana ovog benda baš to što možemo da radimo šta god želimo. Od kad smo počeli da tražimo zvuk jedna stvar je uvek bila sigurna, a to je da nećemo slepo ići jednim pravcem. Uvek pokušavamo da pomerimo te granice koje imamo u glavi tokom proba, i nekako podstičemo i podržavamo jedni druge da tražimo i eksperimentišemo, bez pritiska bez žurbe, samo da se stvari dešavaju same od sebe, i na kraju uvek dodje najlepši mogući osećaj, kada svi kliknu i desi se taj momenat da se svima pojavi osmeh na licu i pogledamo se i počnemo da se smejemo od sreće. Jako je uzbudljivo ići putem kojim ne znaš gde ćes stići.
Na muzičkoj sceni ste nekoliko godina, nastupali ste na važnim i velikim festivalima, a nastupom na poznatom showcase festivalu Eurosonic u Groningenu bili ste nominovani za jedan od 15 najboljih nadolazećih izvođača u Europi. Koliko vam ovi uspesi znače i otvaraju li vam neka nova vrata?
Gizmo: Poslednje skoro tri godine nismo stali sa nastupima, od najmanjeg mesta do najvećih festivala, što u regionu to i brojnim izlascima van regiona, sve smo želeli i ništa nismo odbijali jer smo rešeni u tome da idemo do kraja u celoj ovoj ideji. Uspeli smo da se pokažemo i na najvećim showcase festivalima u Evropi, a povrh svega nominovani smo za jedan od 15 najboljih nadolazećih bendova u Evropi na festivalu Eurosonic u Groningenu. Mislim da niko od nas sve te stvari još nije na miru procesuirao što nas dovodi do Reeperbahn Festival-a u Hamburgu. Isto jedan od najprestiznijih showcase festivala u Evropi. Imali smo odličan nastup, uprkos tome što su Marko i Ivana bili bolesni. Odmah posle nastupa prišli su nam ljudi iz ugledne Francuske booking agencije “Voulez-vous danser” i ponudili saradnju. Od ove godine sarađujemo i sa njima na Evropskom pa i svetskom nivou, i to je kruna svega što smo do sada uradili, a tek treba da počnemo da radimo.
Na vašim nastupima se oseti da ostavljate poslednji atom snage i ljubavi, a zanimljivo je upravo to što ste pomenuli da nikada niste odbili nijednu priliku za koncert. Da li ćemo na ovom Dočeku osetiti istu energiju i strast na sceni?
Ema: Kada nešto toliko volite i predani ste, nemoguće je da se to ne oseti sa druge strane. Trudimo se da svaki koncert uvek sviramo istim intenzitetom, ali svakako da postoje razlike od koncerta do koncerta, a to najviše dolazi od publike koja je u sali. Ljudi u publici uglavnom diktiraju u kom smeru će da se odvija koncert. Mi se dajemo apsolutno, ali ako i oni isprate tu energiju, to je pun pogodak. Novosadska publika nam je od samog početka pokazivala naklonost, tako da na Dočeku očekujemo sjajnu atmosferu i vrhunski koncert.
Kako izgleda vaš kreativni proces, deluje da ste svi u bendu različiti, ali da se izuzetno dopunjujete?
Ema: Znate kako ono kažu, suportnosti se privlače. 😊 Stoji da smo različiti po senzibilitetima i kao ličnosti, ali svako ima neku svoju specifičnost, pa kad se sve one isprepletaju dobije se neka jako zanimljiva kombinacija u obliku muzike koju pravimo. Dopunjavanje je ključ benda u kome je svaki član podjednako autor muzike, kao što je kod nas slučaj. Bez njega ne bismo opstali.
U okviru Dočeka nastupićete u Proizvodnji sa još nekoliko izvođača. Koliko je, generalno, međusobno povezivanje bendova važno za razvoj muzičke scene?
Ema: Povezivanje u bilo kojim umetničkim ili kulturnim krugovima je od izuzetnog značaja. Na taj način se ljudi međusobno podržavaju i prave zajednički prostor u kome će delovati sa ciljem da se to širi. Pored lokalne beogradske scene i Hali Gali ekipe čiji smo deo, trudimo se da se umrežavamo i sa drugim bendovima iz regiona, jer na kraju dana sve su to ljudi koji se bore za muziku koja nije načelno mejnstrim, a opet itekako postoji i vibrira. Verujemo da su osećaj pripadnosti, zajedništva i podrške presudni za razvoj muzičke scene, a i kulturnog razvoja koji mora non-stop da ide napred.
Prostor u kom ćete održati koncert, u Distriktu, obnovljen je zahvaljujući projektu i tituli Evropske prestonice kulture. Kako vi posmatrate to što je Novi Sad dobio novi centar alternativne muzičke scene koji je transformisan iz nekadašnjeg industrijskog kompleksa?
Ema: Svaki prostor koji je namenjen alternativnoj sceni je dobar potez i pokazuje da se ipak nešto pomera u tom smislu, ali nažalost, mislim da smo jos uvek unazađeni što se toga tiče. Na nivou Srbije, Novi Sad je zapravo najviše napredovao, razvio se i dobio prostore za razliku od Beograda gde krpimo kraj s krajem što se tice klubova za sviranje i umetničkih prostora, a ostatak Srbije je jos uvek daleko od svega toga. Proputovali smo ceo region i deo Evrope, u Sloveniji na primer svako selo ili gradić ima svoj kulturni prostor sa celokupnom opremom i uslovima za sviranje. Gaji se kultura manjih koncerata i ljudi ih posećuju. Volela bih da Srbija u budućnosti isto tako može da obezbedi uslove i poradi više na infrastrukturi klubova, kulturnih centara i prostora za umetnost na nivou države.
Autorka: Marina Marić
Foto: Nemanja Knežević, Vladimir Veličković
