Osim donatorske aukcije koja je i sama neka vrsta performansa – aktivne participativne instalacije, posetioce očekuje kolektivna pop up izložba nekih odabranih radova. Takođe, to je prilika da se upoznaju sa budućim programima, organizacijama i umetnicima koji će boraviti i stvarati u prostoru. I na kraju ali ne najmanje bitno, posetice očekuje prigodno piće i prilika da sretnu neke ljude koje već poznaju ili upoznaju neke nove ljude.
Na aukciji ćemo imati priliku da, možda po prvi put, vidimo i nadmećemo se za neka od umetničkih dela kako već poznatih i afirmisanih, tako i onih umetnika koji su na početku svoje karijere. Na koji način su birana dela koja će biti uključena u ovu aukciju?
Umetnički radovi su donirani od samih umetnika kao i iz privatnih kolekcija. Ono što povezuje sve radove je da pripadaju članovima i prijateljima ili su vlasništvu same Šok Zadruge, kao i ideja da se kroz radove koji postaju donacija prikupe sredstva ili bar nadoknade uložena sredstava i volonterski rad samih organizacija na opremanju prostora. Dakle donacija za donaciju.
Koje su specifičnosti Saveza kolektivne umetničke prakse, koji predstavlja uspešnu saradnju članica koje, iako rade samostalno, polja delovanja im se prepliću? Koliko je upravo ta saradnja članica SKUP-a važna za podsticanje umetničke gradske scene?
Specifičnost je možda u tome što se neka vrsta savezništva gradila kroz godine međusobne saradnje i podrške. Eto neki recept. Sa druge strane vezuje nas i primarno interesovanje za savremenu vizuelnu umetnost, performans i rad na razvoju publike, dakle praksa.
Organizacije u okviru SKUP-a sarađuju sa drugim akterima scene samostalno ili udruženo, tako da ćemo probati da te saradnje i razvijamo u samom prostoru.
Jedinstven primer uspešne saradnje je upravo i vaše povezanost sa Ateljeom 61, koji je SKUP-u ustupio deo prostora u objektu Radionica. Kako vi to posmatrate?
Za početak hteo bih da se zahvalim Ateljeju 61 na prihvatanju inicijative. Naravno velika zahvalnost ide i Gradskom sekretarijatu za kulturu grada Novog Sada koji rukovodi kulturnom politikom grada i koji je usvojio u svoje planove i strategiju, mogućnost i podsticaj za institucionalnu/vanistitucionalnu saradnju.
Sam model saradnje jeste nov za Novi Sad i tokom ove godine bićemo u prilici da vidimo kako funkcioniše. Na neki način ovo je hibridni model deljenog-zajedničkog prostora, što znači da to nije u potpunosti nezavistan prostor ali opet jeste prostor u kome se nezavisno formira određeni program. To jeste jedna vrsta in vivo eksperimenta, mada sam model kao takav za nas nije nov, jedina razlika je što su se u prostorima MMc Led Arta-a (Art Klinika i Šok Zadruga) bez nadoknade održavali programi institucija kada te institucije nisu imale stalne prostore poput Studentskog Kulturnog centra ili bi im trebali prostori za neke specifične programe poput Sterijinog pozorja ili Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Sada S.K.U.P., koji je pokrenut na inicijativu MMC Led Arta/Šok zadruge, ulazi u prostor koji pripada instituciji kulture odnosno Ateljeu 61, dakle na neki način menjajući uloge i matricu.
Ovaj model posmatramo pre svega kao potencijal za razvoj novih oblika saradnje između institucionalnog i vanistitucionalnog sektora u kulturi ali i kao potencijalni korak ka razmišljanju o funkcionisanju nezavisnih prostora. U skladu sa tim za nas je ovo samo neki početak u ideji preispitivanja uslova za rad i funkcionisanje nezavisne scene i nezavisne produkcije, model koji treba razrađivati i unapređivati.
Sa druge strane na sabe uzimamo obavezu da pokušamo da budemo primer i facilitator da i druge inicijative sa nezavisne scene dobiju prostore za rad i funkcionisanje jer je to jedan od najbitnijih uslova za dalji razvoj umetničke produkcije. To nije nimalo lak posao s obzirom na to da nijedna oragnizacija u SKUP-u nema stalno zaposlenu osobu i da, kao i dobar deo nezavisne scene, uglavnom funkcioniše na principu volonterskog rada i povremenih honorara, ali daćemo sve od sebe kao i do sada.
Kako vi posmatrate to što je upravo Distrikt, koji je od nekadašnjih industrijskih pogona danas pretvoren u pogon za proizvodnju kulture, postao centar Saveza kolektivne umetničke prakse?
Nalazimo se na samom početku razvoja Distrikta u kome sada uspešno funkcioniše Institucija Studenski kulturni centar – Novi Sad sa svojim već kultnim prostorom – Fabrikom, Opens kao neka pozicija za razvoj omladinskog rada i institucija Atelje 61 sa svojim radionicama i izložbenim programom i naravno odnedavno Francuski institut. Tu su naravno i tri atelja u kojima stvaraju odlični umetnici Tadija Jančić, Boris Lukić i Petar Mirković. Osim toga Distikt je postao središte jednog izuzetno važnog festivala koji se dešava primarno u septembru mesecu svake godine odnosno Kaleidoskopa kulture koji organizuje Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Nadamo se da će Distrikt kad se u potpunosti razvije i izgradi postati mesto susreta I pozicija na kojoj će se desiti živa saradnja svih aktera na sceni. Verujemo da Distrikt treba da bude fuzija institucionalnih i nezavisnih prostora jer bi se na taj način napravila sinergija produkcije, iskustva, znanja, ali bi to doprinelo održivosti i dobrom korišćenju resursa a sve u korist publike, građana Novog Sada ali i posetilaca – turista koji dolaze u naš grad.
U gradu u kome živimo, radimo i koga volimo funkcionise veliki broj nezavisnih organizacija iz oblasti muzike, plesa, cirkusa, pozorišta, vizuelnih umetnosti … koja daju ogroman doprinos kulturi grada a koje bi samostalno ili kao mi udruženo, mogle da nađu svoje stabilno mesto, da nađu svoj prostor, unaprede svoj rad i time daju svoj doprinos razvoju Distrikta.
Da bi se to i dogodilo potrebni su različiti modeli, ovaj koji mi razvijamo je smo jedan od potencijalnih načina funkcionisanja. Savremena vizuelna umetnost poput savremenog plesa jeste oblast umetničke scene koja teško može da prodaje karte ili da ostavri neki drugi način za zaradu dok na primer pozorište, muzička produkcija imaju tu šansu te u tim razlikama koje postoje među akterima na sceni i treba tražiti pozicije za premišljanje i formiranje modela saradnje i funkcionisanja.
Da se vratim na srž vašeg pitanja pošto sam možda malo proširio pitanje, mi smo tu da pomognemo da nekadašnji induststrijski prostori proizvodnje postanu jedna velika fabrika umetnosti.
Na koji način će sarađivati institucije nezavisne umetničke scene Novog Sada?
Oraganizacije nezavisne scene teško možemo klasifikovati kao institucije mada postoje neke organizacije koje već godinama kontinuirano rade i doprinose umetničkom i kulturnom životu zajednice da bi se mogle okarakterisati kao institucije.
S obzirom da se pitanje odnosi na saradnju same nezavisne scene, ona je konstantna, bar se meni čini, naravno da saradnja najviše funkcioniše između organizacija koje dele srodna interesovanja i pozicije. Dugotrajne saradnje nisu lake zbog samih uslova rada nezavisne scene koja u mnogome zavisi od projektnih aplikacija koje su uglavnom vezane na jednogodišnje i retko višegodišnje planove.
Pored pomenute aukcije kojom će zvanično biti otvoren novi prostor SKUP-a, u objektu Radionica, kakvi događaji nas u narednom periodu očekuju?
Pre svega programi usmereni na publiku, radionice, prezentacije, razgovori i nadamo se, dosta nove umetničke produkcije koja je i neka osnovna težnja cele inicijative.
Dobar deo programa će se dešavati i kreirati u hodu.
Ali eto kao neku specifičnost, završetak jednog evropskog projekta saradnje kroz program Kreativne evrope koji je vodio MMC Led Art i početak Novog projekta finsiranog od strane Kreativne Evrope koji vodi Reaktor zajedno sa inostranim partnerima. S obzirom na to da je sama zgrada u kojoj se nalazimo sufinansirana od Evropske unije, to je lep nastavak priče i podsticaj za međunarodno umrežavanje i saradnju na polju umetnosti i kulture što naš grad itekako zna da radi.
U kojoj meri smatrate da je titula Evropske prestonice kulture doprinela segmentu kulture u Novom Sadu?
EPK je za mene lično najviše doprineo u otvaranju nekih procesa komunikacije na nivou grada, ustanova, udruženja i pojedinaca. Već nekoliko puta to ponavljam, za mene je najvažniji razvoj ljudskih potencijala, znanje koje su učesnici u procesima stekli i potencijal da ta znanja u budućnosti budu zalog za dalji razvoj umetničkog i kulturnog života u Novom Sadu. Lično se nadam da će se Novi Sad kao Evropska prestonica kulture u retrospektivi posmatrati kao neki početak stabilnog i dugotrajnog ulaganja u kulturu i produkciju umetnosti a ne kao izdvojeni fenomen.
