Johan Nikadimus, dizajner aksesoara i majstor veza iz Moskve, izgradio je prepoznatljiv brend posvećen oživljavanju tradicionalnih ruskih tijara. Bez formalnog umetničkog obrazovanja, ali sa dubokim poštovanjem prema folkloru i istoriji, Nikadimus je stvorio brend KEY by J. Nikadimus, gde koristi stare tehnike vezivanja bisera u kombinaciji sa stilovima secesije i art dekoa. Njegove tijare nisu samo raskošni ukrasi za glavu, već su i umetnički predmeti koji oplemenjuju prostor. Na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu, ovaj istaknuti ruski primenjeni umetnik, koji je izlagao na Cartier izložbi, predstaviće svoju kolekciju bisernih tijara KEY4, koja će posetioce povesti na putovanje kroz vreme i umetnost. U susret ovoj izložbi, koju možete pogledati u objektu Radionica u Distriktu od 6. do 11. septembra, porazgovarali smo s njim o inspiraciji, tehnikama i značaju očuvanja tradicije kroz savremenu primenjenu umetnost.
Kako je vaša strast prema tradicionalnim ruskim tijarama i tehnikama vezivanja bisera evoluirala u stvaranje brenda KEY by J. Nikadimus? Šta vas je inspirisalo da se posvetite ovoj specifičnoj oblasti primenjenih umetnosti?
Otkako sam počeo da radim sa tradicionalnim tijarama i držim predavanja o njihovoj istoriji, dobijao sam sve više zahteva za moderne dodatke. Tek pre nekoliko godina sam počeo da radim na njima, kada sam osetio da je moj unutrašnji resurs kao umetnika već dovoljno ispunjen za to. Osim toga, moj cilj je od samog početka bio da tradicionalnu tehniku vezivanja podignem na viši nivo, da pokažem ljudima i mojim kolegama zanatlijama i dizajnerima da u starim uzorcima postoji ogroman potencijal za inspiraciju, i da moramo da ga koristimo kako ga ne bismo izgubili.
Možete li opisati proces stvaranja tijare, od koncepta do realizacije? Koje tehnike i materijale koristite kako biste postigli jedinstven izgled vaših kreacija?
Pre nego što započnem rad na kolekciji, kao i svaki dizajner, prikupljam inspirativne primere iz istorije umetnosti, nešto poput konceptualne mape. Tu se nalaze muzika, slike umetničkih predmeta, citati iz knjiga i filmova, i moje sopstvene ideje. Zatim strukturiram prikupljeni materijal, uklanjam suvišno i crtam brojne skice za tijare ili samo ornamente na papiru olovkom. Sve ovo treba da organizuje moje misli. Tek nakon toga počinjem sa vezenjem. Radim starom tehnikom vezivanja bisera i zlatnim vezom. Biram materijale tako da predmet rada ne bude savršen i uvek ostavlja utisak da je star. Jer se divim antici, ritualima i tragovima vremena koji ostaju na starim predmetima.
Vaši radovi su predstavljeni na prestižnoj Cartier izložbi. Kako vam je to iskustvo pomoglo da rastete kao umetnik, i kako je uticalo na vaš pristup stvaranju tradicionalnih ruskih tijara?
Rad na Cartier izložbi ostavio je veliki trag na moj rad. Pre toga, bio sam vrlo opušten kada je u pitanju visoka umetnost nakita. Ali na izložbi, ne samo da sam imao priliku da radim sa neverovatnim timom profesionalaca, već sam imao priliku i da držim u rukama radove kuće Cartier – moderni nakit i najstarije predmete napravljene za ruske princeze. Mogu reći da se veličanstvo ovih predmeta jednostavno ne može preneti nijednom fotografijom, oni su toliko lepi i nije bez razloga što se nazivaju „visokom umetnošću nakita“. Težim istom nivou.
Vaše tijare su prepoznate kao umetnički radovi visoke vrednosti. Možete li nam reći više o cenovnom rasponu vaših kreacija i kako određujete vrednost svakog komada?
Na cenu prvenstveno utiču materijali i vreme proizvodnje. Zatim dolazi jedinstvenost proizvoda i ličnost autora, ono što zovemo brend, ako govorimo o kompaniji. I naravno, potražnja. Ako postoji velika potražnja za ličnošću umetnika i proizvodom koji on stvara, tada cena takođe raste. Jer u nekim slučajevima nema mogućnosti za proizvodnju većeg broja proizvoda, a ponekad je čak i bolje proizvoditi ih duže i složenije kako bi se postigao još bolji kvalitet i umetnička vrednost.
Šta mislite o konceptu Kaleidoskopa kulture, koji slavi pet vrsta umetnosti tokom pet nedelja programa? Šta posetioci mogu očekivati od vaše izložbe?
Kaleidoskop kulture je potpuno jedinstven događaj. Pogledao sam program i bio sam veoma inspirisan njime. Kaleidoskop pokriva širok spektar umetnosti, birajući najrelevantnije i najzanimljivije u ovom trenutku. Ovo je pravi festival savremene umetnosti, koji nije ograničen žanrovima. Svaki deo Kaleidoskopa mogao bi biti poseban festival. Kaleidoskop ima vrlo profesionalan tim koji radi kao sat, što mu omogućava da radi sa tako velikim obimom organizacije.
Moja izložba je predstavljanje nove kolekcije tijara. Organizujem je sa fotografkinjom Marinom Vasiljevskom, sa kojom radim već više od godinu dana i s kojom sam postao veoma blizak. Kao umetniku, ovo je važno iskustvo za mene u radu sa timom, a za posetioce, ovo je jedinstvena prilika da vide ne samo same tijare, već i da se urone u atmosferu iz koje su stvorene. Izložba je zamišljena kao kratak film ili knjiga sa atmosferom magičnog sna. Tu su muzika, film, i malo teatra… Želim da posetioci požele da se vrate ovde svakog dana dok traje izložba. Da uzmu još pet minuta odmora od svakodnevne rutine.
Kako se osećate znajući da vaše tijare ne samo da krase ljude na posebnim događajima, već i postaju deo porodičnog nasleđa i umetničkih kolekcija? Da li vam je važno da vaš rad ostavi trajan utisak u životima ljudi?
Da, naravno da mi je to važno, vrlo ste suptilno primetili. Život svakoga od nas podeljen je na lični i javni. Moje tijare nisu samo autorski rad, to je takođe i želja da životi drugih ljudi budu bolji. Mislim da svet uvek teži uništenju, i bez našeg kreativnog i konstruktivnog rada on bi već nestao. Svet oko nas je Tanatos, a mi, kreativni ljudi, smo Eros.
Autorka: Marina Marić
Foto: Arhiva Johana Nikadimusa
