Dok s nestrpljenjem čekamo Doček, kada ćemo bogat umetnički program otvoriti interaktivnom predstavom Tesla izumetnik, iskoristili smo priliku da između intenzivnih proba porazgovaramo s glumcem Markom Markovićem, koji će oživeti jedinstvenog Teslu na sceni kod mosta Duga, 31. decembra, nakon čega ćemo i zvanično ući u godinu titule Evropske prestonice kulture.
Iako je rođeni Kragujevčanin, glumac Marko Marković već 20 godina živi i radi u Novom Sadu, gde je svojevremeno završio i Akademiju umetnosti u klasi profesora Vide Ognjenović i Ljuboslava Majere. Svoju impozantnu glumačku karijeru gradio je u Narodnom pozorištu Sombor, kao redovni član ansamla, a za koje ga vezuje pregršt sjajnih pozorišnih uloga. Sada se s predstavom Tesla izumetnik „vraća“ Novom Sadu i postaje član ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Na čelu sa rediteljem Nebojšom Bradićem, trenutno intenzivno radi na predstavi čiji deo će publika imati priliku da pogleda 31. decembra kod mosta Duga, u okviru Dočeka. Upravo ova predstava, koja je inspirisana romanom Vladimira Pištala – Tesla, portret među maskama, predstavljaće uvertiru u svečano otvaranje Evropske prestonice kulture, a na redovnom repertoaru SNP-a, gledaćemo je već 22. januara.
Reditelj Nebojša Bradić vam je poverio ulogu Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, koji je od nauke pravio umetnost. I sam je rekao da je Teslu – izumetnika video kao čoveka koji ima svoje „pozorište“, a da je u tome video baš vas – glumca širokog dijapazona uloga. Kako vi to vidite?
Veliki je izazov ne samo Tesla kao vreme, kao vanvreme, kao svevreme i naravno i u teatru. Nisam mnogo razmišljao kada sam pozvan, da je Tesla izumitelj i Bog. Hvala mu na tom poverenju… Da, prepustili smo se tom Teslinom pozorištu, koje i danas traje.
Koliko je izazovno proniknuti u kompleksni Teslin um i poimanja, te ga približiti publici?
Ja verujem da je vizija njegova nastala u toj večnoj prirodi Like i da su ga ti prostori odredili kao gorostasa, kao briljantni um snage Nijagarinih vodopada, snage iskri sa njegovog mačka. Tako da verujući u prirodu sam je stvario prirodu,tj. preneo je ljudima.
Pozorišnu karijeru gradili ste u Somboru, gde ste 10 godina deo ansambla. Novi Sad je grad koji volite, u kom živite već 20 godina i u kom ste studirali. S predstavom Tesla izumetnik premijerno dolazite u ansambl SNP. Da li ste sa nekim od kolega i ranije sarađivali?
Svoje početke sam još kao student gradio upravo u SNP-u, a onda se više nismo razumeli s Upravom… status mladih glumaca honoraraca (zvuči poznato)… pa sam otišao u Narodno pozorište Sombor i ostao tamo 15 godina, u dobrom duhu divnih kolega, prijatelja, najboljih prijatelja, kumova, nezaboravnih druženja, tamo sam stekao sve i naučio sve u jednom od najlepših pozorišta u nas. Sa mnogima sam radio u SNP-u, to su sve divni ljudi i prijatelji, razumemo se. Glumci se razumeju svuda i njihov kosmopolitizam je prirodan; danas ovde sutra ko zna gde.
Iako ćete u okviru Dočeka 31.decembra, na pozornici kod mosta Duga odigrati samo deo predstave koja će premijerno biti izvedena 22. januara, pretpostavljamo da neće biti jednostavno igrati na niskoj temperaturi…
Videćemo kako je muzičarima kad odbrojavaju, ali podgrejaćemo atmosferu, nazdraviti možda malo ranije, a lepo je što je kod mosta. Mostovi povezuju ljude, od Andrićeve Drine do mostova ovog divnog grada, do opomene srušenih mostova, do prelazaka i zaustavljanja ako je potrebno, opet su tu ti mostovi da nas zbliže… To bi i Evropi trebalo da se kaže da se mostovi ne ruše ni u čije ime i nigde, je l’ tako?
Tesla je prvi počasni građanin Novog Sada, u kojem nikada nije boravio. Predstavom Tesla izumetnik vi ćete ga oživeti na sceni i upoznati sa Novosađanima. Kako će izgledati ovaj susret posetilaca i vas, odnosno Tesle, u novogodišnjoj noći, kada će Novi Sad zakoračiti u godinu titule Evropske prestonice kulture?
Videćemo, nazdravićemo… pa šta nam Bog da!
Dobitnik ste nekoliko nagrada, među kojima je Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, za ulogu Đorđa Lebovića u predstavi Semper Idem. Koliko vam ovakva priznanja znače i podstiču li vas dodatno da “rastete” kao umetnik i glumac?
Apsolutno. Mihiz veliki je rekao da ih treba prezreti kad ih dobijemo. Znače nagrade, ali to nije kraj puta, već početak novih pobeda…
Osim pozorišnih uloga, vaš portfolio krase i role na filmskom platnu? Koja vrsta umetnosti vam više “leži”?
Pozorište ili usud prolaznosti, govorio je naš prof. Petar Marjanović na Akademiji. To je tačno, nešto što odigraš samo je to veče, nikad više. Snaga te izgovorene reči ostaje onima kojima govoriš, a serija i film ostaju. Zato su lakši, lepši i bogatiji, ali tek tu ne smeš da pogrešiš dvaput, jer te zaborave.
Pozorište i gluma čine veći deo vašeg života i svakodnevice. U kojim drugim vrstama umetnosti još uživate?
U svim velikim umetnostima. Muzika je, pre svega, živa nestvarna umetnost; tu su i slikarstvo i filmska umetnost. Volim i balet, umetnost kao takvu…
Šta za vas znači titula Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad poneti 2022. godine, a šta za sam grad i umetničku scenu?
Novi sad to jeste. Time ga čine ljudi i oni pre nas i oni koji će tek doći. To je taj dobri duh grada, a kad se ljudi pokvare i on će nestati. Zato se mnogo radilo i verovalo da ovaj grad postane to što jeste.
Kada izađete iz uloge i niste na sceni, u čemu najviše uživate i kako najviše volite da se opuštate?
Sa prijateljima uz dobro vino i u prirodi, koja će sačuvati čoveka. A moja najveća umetnost, nagrada, suština i moja ljubav je moja ćerka Nera, koja sad uskoro puni pet godina. To je suština života.
Koje kulturne događaje nikada ne propuštate?
Sterijino pozorje, sve festivale počevši od Egzita, filmskog festivala, Uličnih svirača, bazare i fabrike dobrog ukusa, malo li je?
Autorka: Marina Marić
Foto: Nađa Repman i Sandra Damljanović
