Dan žena će u okviru programa Seobe duša na Novosadskom sajmu imati posebnu, umetničku notu, jer će se novosadskoj publici predstaviti svetska zvezda savremenog plesa Kaori Ito, sa novosadskim world music bendom Bogdan Ranković i Etnoforija. Ljubitelji savremenog plesa doživeće nesvakidašnje iskustvo, te vam savetujemo da ovaj jedinstveni performans ne propustite 8. marta sa početkom u 20 časova, a za svaku kupljenu ulaznicu, jednu dobijate na poklon!
Kaori Ito je izvanredna plesačica koja se baletom bavi od svoje pete godine, a sa 18 je zakoračila i u svet profesionalnog plesa. Ne samo što je iskusan igrač i koreograf, Kaori Ito je po struci i sociolog, a i sama je prolazila kroz proces migracija i usvajanja različitih kultura, usavršavajući se na istoku i zapadu – u Japanu i Americi. Moderan ples učila je na prestižnom Alvin Ailey teatru, a sada dolazi u Evropsku prestonicu kulture da vam priredi umetnički doživljaj za pamćenje.
„Uvek se trudim da ne oblikujem pokret, nego da mu dozvolim da nastane iz tela“, objašnjava Kaori Ito. Imali smo priliku da, uoči njenog nastupa, a između intenzivnih priprema, porazgovaramo s ovom umetnicom o performasu koji priprema novosadskoj publici, a otkrila nam je i sopstvenu interpretaciju savremenog plesa koji živi, oseća i kroz umetnost pokreta približava i drugima.
U okviru programa Seobe Evropske prestonice kulture, nastupićete zajedno sa novosadskim ansamblom Bogdan Ranković & Etnoforija. Kakav performans pripremate za novosadsku publiku i na koji način ćete predstaviti i sam proces migracija?
Volela bih da upoznam domaće umetnike kroz improvizaciju. Bogdan je pripremio program koji ostavlja mogućnost za to. Improvizacija predstavlja koncentrisano vreme u kojem nekoga možeš instinktivno da upoznaš. Dozvoljava nam da se sretnemo u čistom, životinjskom obliku, a publika je svedok ovoj prelepoj interakciji.
Kako vi posmatrate tu sinergiju različitih kultura na sceni, kombinaciju savremenog plesa s tradicionalnom muzikom Srbije? Na koji način se ove dve umetnosti prepliću i kako teku zajedničke pripreme za nastup?
Upoznajem vašu tradicionalnu muziku na svoj način i reagujem na nju svojim plesom. Na taj način razvijam svoju maštu ne primoravajući je da bude nešto što mora da bude. Kulturna razmena je predivna zato što nam dozvoljava da izmislimo nove načine na koje radimo stvari, bez ikakvih tabua.
U čemu ste, osim u tradicionalnoj muzici, pronalazili inspiraciju za pripremu koreografije za ovaj nastup? Koliko je izazovno osmisliti koreografiju na muziku sa kakvom možda do sada niste imali dodira? Oslanjate li se i na improvizaciju?
Oslanjam se na svoj instinkt da pažljivo slušam muziku i spontano reagujem.
Imaćemo priliku da vidimo kako vaš pogled na umetnost izgleda na sceni. Reklo bi se da je ples jezik koji svi razumemo, ali kako vi posmatrate savremeni ples?
Savremeno znači “sada”. To znači da plešemo ili gledamo ples ovog trenutka. Uvek se trudim da ne oblikujem pokret, nego da mu dozvolim da nastane iz tela. Sam ples se dešava između onoga ko pleše i onoga ko posmatra. Pokret utiče na to da se čitav prostor između ljudi pomera. U pitanju je neka vrsta nevidljivog dijaloga.
Često se za umetnike kaže da su odmalena znali čime će se baviti i šta će biti kad porastu. Da li je to slučaj i kod vas, budući da ste svoje prve plesne korake napravili sa samo pet godina, dok ste profesionalno počeli da plešete sa 18?
Sećam se da je moja majka rekla mojoj učiteljici baleta, “Kaori je našla nešto što voli da radi i molim vas da je ubedite da to i nastavi.” Predivno je naći nešto što voliš da radiš. To se naravno može dogoditi i kasno u životu i može se promeniti, ali ta jedna stvar koju znamo da radimo nam pomaže da otkrijemo i mnoge druge stvari.
Plesom ste počeli da se bavite u Tokiju, a sa 20 godina ste otišli na usavršavanje u Njujork, nakon čega ste se vratili u Tokio i tu završili studije sociologije. Danas živite i radite u Francuskoj. Koliko su kulturološke razlike istoka i zapada uticale na izgradnju vaše ličnosti i onoga što ste danas?
Njujork je bogat životnom energijom, inspiracijom i mogućnostima, ali u ovoj profesiji ništa nije zagarantovano. Japan je veoma paradoksalna zemlja u kojoj se popularna kultura meša sa tradicionalnom, kao i sa ozbiljnošću i ludošću. Francuska kultura je toliko slojevita i lepa da je teško promeniti je. Iako postoje brojne kulturološke razlike, svi smo u suštini ljudi. To se ne menja. Dirnu nas različite stvari iz različitih razloga, ali svakog dirne nešto.
Koliko truda i odricanja se krije iza vašeg uspeha?
Mislim da nije u pitanju žrtvovanje kada radiš ono što voliš. Treba raditi ono u šta veruješ i nikada ne posustati.
Osim plesa u kojoj još vrsti umetnosti uživate?
Od malih nogu sam volela da crtam. Volim da snimam ljudske glasove i druge zvuke. Takođe štampam na svili. U suštini volim da radim rukama.
***
Kaori Ito je priredila jedinstven nastup u Olimpijskom muzeju povodom Olimpijskih igara u Tokiju 2021. godine. Pogledajte video:
Autorka: Marina Marić
Foto: Privatna arhiva
