U okviru završnog programa Škole budućnosti, u kome umetnici drže čas, očekuje nas iskorak u polje nepoznatog i neistraženog kroz projekat Od hora u pokretu do horskog teatra, koji se do 30. aprila održava u Novom Sadu. Ovom prilikom, Evropska prestonica kulture ugostiće slovenačku dirigentkinju Karminu Šilec, koja će ovom prilikom održati radionicu na kojoj će predstaviti svoj umetnički concept Choregie i kako doprinosi teatralizaciji horskih nastupa.
Karmina Šilec je svetski poznata dirigentinja, kompozitorka i rediteljka koja je jedinstvenim umetničkim konceptom Choregie u svet muzike i pozorišta unela dozu svežine i originalnosti. Ova talentovana i nagrađivana umetnica, čest je gost-predavač na Univerzitetima širom sveta, a na čelu je svetski prepoznatljivog ženskog hora Carmina Slovenica. Uvek smela i provokativna u svom radu, Karmina Šilec je različite vokalne sastave transformisala u vrhunske umetničke formacije najvišeg ranga, a sada dolazi u Novi Sad da svoje metode rada podeli sa drugim dirigentima i horovima, poput Nacionalnog omladinskog hora Srbije, koji je osnovan upravo zahvaljujući EPK.
Sa Karminom smo porazgovarali o njenoj impresivnoj karijeri, kao i Choregie metodi, koja tradicionalan horski nastup podiže na novi nivo.
U okviru programa Od hora u pokretu do horskog teatra, bićete gostujući predavač u Novom Sadu i predstavićete svoje metode rada drugim učesnicima ovog projekta. Koja su nova saznanja koja ćete doneti u Novi Sad i šta očekujete od ovog projekta?
Karmina Šilec: Moja glavna tema je rekonceptualizacija hora kao izvođača u muzičkom pozorištu. Svrha mog predavanja u EPK je da sa učesnicima podelim iskustva u razvoju mog umetničkog koncepta Choregie. Choregie – Novo muzičko pozorište predstavlja dve oblasti: umetnički princip kreiranja muzičkih i scenskih/pozorišnih projekata i specifičan metod koji sam razvila za rad sa ansamblima kao pripremu za Choregie projekte.
Choregie je oblik muzičkog pozorišta koji se razlikuje od opere, operete ili mjuzikla; to je multidisciplinarna umetnička forma u kojoj se pozicioniranjem muzičkih i pozorišnih materijala u veću strukturu stvara „meta“ kompoziciju. Različiti elementi u predstavama spajaju se u jedno (pokret, muzika, reč, slika itd.). Zato se nadam da će ovaj susret pomoći da se informišu svi koji su zainteresovani da saznaju više o kreativnom horskom vođenju, procesima osmišljavanja novih dela, donošenju muzike na scenu i drugim suštinskim veštinama potrebnim za rad u ovoj oblasti.
Kakvo je vaše iskustvo u mentorskom radu na sličnim projektima i koliko je rad s mentorima značajan za umetnike koji i na ovaj način unapređuju svoje veštine?
Karmina Šilec: Sve je u stvaranju trenutaka kada su srca i duh učesnika inspirisani i na putu ka nečem novom. Imam dosta sjajnih iskustava sa predavanja i vođenja radionica. Uvek sam srećna kada vidim blistave oči učesnika kada dobiju nove ideje, dodatnu motivaciju ili se ohrabre da probaju nešto drugačije. Svakako da je veoma inspirativno za svakog umetnika da ima priliku da izbliza posmatra rad drugih umetnika, da diskutuje i otvara važna pitanja.
U čemu se ogleda njegova inovativnost koncepta Choregie?
Karmina Šilec: Reč choregie vuče korene iz grčkog jezika, u kojem je termin choreg označavao pokrovitelja umetnosti, a ideja o razvoju koncepta Choregie u velikoj meri potiče iz grčke tragedije i posebno uloge hora u njoj. Termin „nova muzika“ (Choregie – Novo muzičko pozorište) odnosi se na muziku koja predstavlja samu osnovu i glavni deo svih projekata – muziku našeg vremena, kao i muziku koja se obično ne čuje na scenama i stoga se smatra novim, kao što je srednjovekovna muzika, etnička muzika ili muzika preuzeta iz određenih konteksta, npr. socioloških ili istorijskih.
Tretman glasa, pokreta, svetlosti, slike, zvuka, gesta i drugih elemenata pozorišne produkcije u Choregie projektu se zasniva na muzičkim principima i kompozicionim tehnikama, pa se muzičko mišljenje uvek primenjuje na predstavu u celini. Svi ovi parametri stvaraju „meta“ kompoziciju i tako se Choregie može razumeti i kao „komponovano“ vokalno pozorište.
Kako biste predstavili značaj teatralizacije horskog programa i kako se, kao takav, razlikuje od tradicionalnog horskog pevanja?
Karmina Šilec: Živimo u vremenu kada je dodavanje pokreta (a ponekad i nekog svetlosnog dizajna) horskoj muzici postalo veoma popularno. Mislim da svako ko se bavi ovim poljem treba da odgovori na osnovno pitanje – da li muzika sama po sebi nije dovoljna, ili postoje jači razlozi za korišćenje pozorišnih elemenata (kostim, pokret, svetlo…).
Muzičko pozorište je samo po sebi umetnička forma, to nije muzika sa bilo kakvom vrstom „dekoracije“. Mislim da pozorišni elementi ne bi trebalo da budu tu zbog privlačenja publike, uprkos činjenici da živimo u vremenu kada je ljudima potrebna sve jača stimulacija. U vreme kada je (pre)popularno dodavati svakojake elemente horskoj muzici, verujem da je ovo veoma važno pitanje o kome treba razmišljati. Stoga je Choregie i platforma za diskusiju ‘za i protiv’ ‘scenskog postavljanja’ horske muzike – iz dramaturške, estetske, pa čak i sociološke perspektive.
Kada osmislim novi rad, razvijam sve elemente istovremeno. To znači da prvo ne učimo muziku, pa onda kao „prilozi“ dodajemo pokret, rekvizite, reči, scenografiju. Dakle, kod Choregie koncepta ne razmišljam kako bi pokret upotpunio horsko izvođenje. Pokreti se koriste samo gde i ako su potrebni. Inače imamo običan koncert.
Na čelu ste ženskog vokalnog ansambla Carmina Slovenica, koji je uspehe ostvario širom sveta. Davno ste izjavili kako preferirate da dirigujete ženskom ansamblu jer su upravo ženski glasovi “najelastičniji” i najpogodniji za eksperimentisanje. Da li je to stvarno tako?
Karmina Šilec: Ima istine u činjenici da su devojke i mlade žene veoma otvorene za eksperimentisanje i isprobavanje novih stvari. Zanima me primena specifičnih, jedinstvenih glasova. Više ih volim nego standardizovane, akademske glasove. Volim različite boje i kvalitet glasova: duboke, nazalne, svetle, devojačke, sirove, meke glasove, pa čak i glasove pušača… Sve su to za mene zaista nezamenljivi glasovi. Takav spektar različitih glasova daje mi širu zvučnu topografiju i širi spektar ljudskih vokalnih izraza.
Takođe je veoma važno da izvođači razumeju i da su sposobni da se prilagode organskoj celini ansambla, a svoje individualne impulse mogu da podrede pravilima kolektiva. Stoga je važno da razumeju disciplinu prilagođavanja tela, glasa, govornih i dramskih elemenata projektu, odnosno ansamblu. A mladi su svakako otvoreni da idu za novim i neistraženim.
Vaša impresivna biografija govori da ste čest predavač na svetskim univerzitetima, uključujući i najprestižniji u SAD – Harvard. Da li je izazovnije dirigovati ansamblom, komponovati muziku ili biti u ulozi edukatora i savetnika?
Karmina Šilec: Pa, sve što ste spomenuli je na svoj način veoma izazovno i nagrađujuće. Volim da dirigujem, volim da se bavim inscenacijom, imam lepa iskustva dok komponujem i predajem. Svaka oblast u kojoj sam aktivna je super uzbudljiva i ne mogu da rangiram ono što mi je naklonjeno. Ovo se takođe menja sa vremenom i okolnostima.
Da li ste oduvek znali čime želite da se bavite i šta je probudilo želju da postanete dirigentkinja?
Karmina Šilec: Prvi put sam se okušala kao dirigentkinja sa 16 godina. Pre toga sam imala razne ideje za svoju buduću profesiju, uključujući i fiziku. Ali od tada sam bila sigurna da je to ono što želim. U to vreme sam bila pevač u mnogim ansamblima i pevala pod upravom veoma dobrih dirigenta, tako da je inspiracija potekla iz tih divnih iskustava.
Karijera vam je protkana zanimljivim projektima, ali tu su i brojne nagrade koje ste osvajali za svoj rad. Kako posmatrate sve te uspehe i na koji ste najponosniji? Koliko odricanja se krije iza svakog od njih?
Karmina Šilec: Moji projekti su izvođeni na svim kontinentima i na najistaknutijim koncertnim prostorima i festivalima, kao I u najprestižnijim crkvama i najjednostavnijim, čak i napuštenim lokacijama na obe hemisfere. Sva ova putovanja i pejzaži, kreativni i fizički, koji se neprestano menjaju, svi društveni i lični aspekti bili su izazovna misija. Ovo je put pun radosti i teškoća, brojnih pohvala i nedoumica, zamaha… stalnog kretanja. Ponosna sam što sam uspela da dokažem da hor predstavlja svemoćan, izuzetan, raznovrstan umetnički korpus, uporediv sa simfonijskim orkestrom, dramom ili baletom, da je savršeno umetničko telo koje neprestano otvara nove stvaralačke prostore, da mi je uspelo da smelo i provokativno transformišem hor u elitnu umetničku formu najvišeg ranga. Zato sam ponosna na međunarodne nagrade Music Theatre Now, Zlatnu masku, Prešernovu nagradu, nominaciju za Evropsko pozorište i druga priznanja iz horskog sveta kao takva.
Šta vam budi kreativnost i čiji rad vas posebno inspiriše?
Odakle dobijam ideje? Verovatno dolaze dok ne radim. Onda ideje ulaze i izlaze, neke od njih zaglave, pa ih slažem u kutiju u svojoj radnoj sobi. Zatim dolazi prikupljanje materijala… To potraje godinu ili dve po projektu.
Koliko je važno da umetnost približimo običnom čoveku i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?
Karmina Šilec: Ne verujem da treba da prilagođavamo svoju umetnost svačijim očekivanjima ili da planiramo kako da je približimo običnom čoveku. Dobra umetnost se obraća direktno gledaocu. Umetnost oblikuje naš svakodnevni život, bavi se društvenim pitanjima, ili se u njoj uživa zbog estetske lepote. Umetnost vidim kao divno emocionalno putovanje, proces učenja i jedinstven oblik kontemplacije i istraživanja.
Koliko često posećujete Novi Sad i kako vam se čini što je jedan ovakav grad poneo titulu Evropske prestonice kulture? Rodom ste iz Maribora koji je pre 10 godina poneo istu titulu, možete li nam približiti šta za jedan grad znači ovakva titula?
Karmina Šilec: Titula EPK je poslužila kao izvanredno ogledalo našem društvu. I donela je toliko izuzetnih izložbi, predstava, koncerata, predavanja i drugih događaja! Žetva je bila tako obilna da nisam sigurna da je Maribor mogao sve to da procesuje. Verujem da mnogi nisu ni malo svesni šta je bilo na meniju te godine, a u pitanju je bilo nešto jedinstveno i neponovljivo.
Nivo kulture date sredine ne može se meriti samo sa nekoliko prestižnih događaja, niti sa nekom formalnom estetskom skalom ili količinom kulture u ponudi (nekoliko hiljada događaja godišnje ne znači ništa). Ne može se ni meriti na osnovu ekonomske, praktične ili socijalne koristi, ili broja turističkih autobusa ili stotina hiljada posetilaca. Nivo kulture grada može se meriti samo njegovom sposobnošću da podigne svoj duh ka veličini.
Autorka: Marina Marić
