O aktuelnoj izložbi u Galeriji Matice srpske, koja je urađena u partnerstvu s Muzejom Jugoslavije, uveliko se priča po Novom Sadu. Naravno, radi se o izložbi Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz, o nekadašnjoj prvoj dami Jugoslavije. Ova postavka donosi autentično putovanje kroz život ove voljene i pomalo misteriozne ličnosti koja je poslednji deo života provela sama i zaboravljena. Porazgovarali smo s autorima izložbe i uz njihovu pomoć pokušali da odgovorimo na pitanje: ko je Jovanka Broz i kakva žena je ona bila? Naravno, za svoj doživljaj odgovora obavezno izdvojite popodne da posetite izložbu koja će trajati sve do 28. avgusta.

Jovanka Broz bila je komunistička Pepeljuga, tako su je mnogi nazivali, ali i delili uloge jugoslovenske suvladarke, kao i nekog ko je želeo da izvrši državni udar. Kako je osoba koja je tokom dvadesetog veka bila poznata na istoku i zapadu, baš kao i njen suprug, došla do kompletne izolacije? A kako je devojka rođena na selu došla do braka s najvećim sinom naroda i narodnosti? Čak se ni o tome izvori ne slažu, i često ćete čuti više verzija o mnogim važnim događajima iz Jovankinog života.

Od partizanke do Titove sekretarice

Jovanka Budisavljević rođena je u selu Pećane – kom su navodno njeni preci dali ime po Peći na Kosovu, odakle potiču – u današnjoj Hrvatskoj 1924. godine. Navodno joj je Nikola Tesla bio rođak! Sa 17 godina, Jovanka se pridružila partizanima kako bi se borila protiv okupatora u Drugom svetskom ratu. Ranjavana je u ratu, preležala je tifus, a izgubila je i oca i dva brata. Nakon završetka rata dobila je dva ordena za hrabrost, a bila je nosilac i Partizanske spomenice i imala čin potpukovnika Jugoslovenske narodne armije. U novoj, mirnoj Jugoslaviji, prekomandovana u Maršalat, odnosno kabinet Josipa Broza, gde mu je kasnije postala lična sekretarica. Maršal je u to vreme imao 55 godina i tri braka iza sebe, a upravo se oporavljao od gubitka poslednje ljubavi.

Ljubav prema Jovanki – na drugom mestu

Jovanka je Tita navodno prvi put videla još u ratu. Njih dvoje venčali su se 1952. godine. O tome kako je do ovog braka došlo ne postoji konsenzus. Naime, neki su tvrdili da je ona odabrana „s vrha“ kao buduća maršalova supruga; drugi su insinuirali da je baš vrh procenio da će brak etničke Srpkinje i etničkog Hrvata u praksi pokazati kako izgleda „bratstvo i jedinstvo“, ideologija tvoriteljka nove Jugoslavije. Naravno, treća opcija je da je između njih, markantnog i važnog maršala, te lepe i mlade drugarice, prosto buknula ljubav.

Jovanka je u knjizi Žarka Jokanovića „Moj život, moja istina“ kao simpatičan detalj bračnog života navela da joj je Tito svako jutro kuvao kafu. Ipak, ona je u njegovom životu dolazila tek na drugo mesto – posle ljubavi ka vlasti. Uprkos tome, Jugoslavija i svet upoznali su prvi par države kao jedan skladan par koji uživa u životu, putuje i druži se sa svetskim liderima, članovima kraljevskih porodica, intelektualcima i zvezdama. Ali ako ovo zvuči bajkovito – to je samo jedna strana novčića.

Inteligentna, hrabra i uvek naoružana

Naime, Jovanka je bila dete sa sela. Nije mogla da bude u „ekipi“ koja je okruživala Tita, budući mlađa i neobrazovana. Navodno se Tito potrudio da joj obezbedi časove lepog ponašanja. I fakultet je upisala, i to svetsku književnost, mada ga nikad nije završila.

Jovanki Broz, međutim, nije nedostajalo inteligencije. Prema njenim sopstvenim rečima, formiranje pokreta Nesvrstanih bilo je njena ideja. Za Tita je bila „poslednji obruč zaštite“, praktično telohraniteljka koja je trebalo da reaguje ako svi ostali pokušaji da se on zaštiti propadnu, i zato je sa sobom uvek imala pištolj.

Jovanka Broz kao trn u oku državnom vrhu

Voljena od strane naroda, posebno žena širom Jugoslavije koje su se na nju ugledale, Jovanka je državnom vrhu često bila trn u oku. Neki su verovali da spletkari i ima državničke ambicije. Brak Jovanke i Josipa Broza postaje tačka dnevnog reda na sastancima Predsedništva SFRJ, na čak preko pedeset glavna i jedina! Odnos supružnika definitivno se zaoštrava početkom sedamdesetih. Jovanka je kasnije tvrdila da je pokušavala predsednika da zaštiti od uticaja raznih „agenata“ koje je svuda primećivala, a Tito je naredio Savezu komunista da osnuje posebnu komisiju koja će se baviti „slučajem drugarice Jovanke“, iz čega su i sledili svi oni sastanci. Prava istina o agentima nikad nije utvrđena, a Jovanka je proglašena paranoičnom i Titu je savetovano da se razvede. Do razvoda nikad nije došlo, ali su se njih dvoje rastali, i ona prinudno stavljena u izolaciju.

Sunovrat nakon titule prve dame

Kad je Tito bio bolestan i operisan u Ljubljani, nije joj dozvoljeno da ga obiđe – ili je, po drugim izvorima, Tito odbio da je primi u posetu. Tri poslednje godine njegovog života nisu se videli, i ne samo to: ona je 1977, na prijemu britanskog ministra spoljnih poslova, poslednji put viđena u javnom životu. Nakon njegove smrti stavljena je u kućni pritvor, i neki izvori tvrde da nije planirano ni da bude na sahrani – ali je Indira Gandi uslovila svoj dolazak njenim. Tako je Jovanka uspela da poslednji put pozdravi svog supruga.

Godine koje su sledile bile bi za svako ljudsko biće teške i ponižavajuće, a posebno za „prvu drugaricu“ jedne zemlje koja je tu titulu nosila dok je zemlja bila u zenitu. Jovanka je nasilno, noću, pod pretnjom oružjem i nakon konfiskacije imovine, preseljena u vilu u Bulevaru mira, gde će u nehumanim uslovima provesti naredne decenije života. Bila je stalno pod nadzorom službi bezbednosti, što je naredio tadašnji šef službi Stane Dolanc. Za njega je u knjizi „Moj život, moja istina“ tvrdila da je nemački špijun i da je bio deo Hitler-jugenda. O Jovanki se godinama pričalo da piše memoare koji bi mogli da diskredituju neke državne rukovodioce, što bi mogao biti bar jedan od razloga zašto je stavljena u izolaciju. Kao što danas znamo, takvi memoari ne postoje.

Siromaštvo i izolacija duga 33 godine

Po Titovoj smrti, Jovanki je prećeno ubistvom, ali i ubistvom njenih dveju sestara. Haljine i bunde koje nisu konfiskovane našla je posle nekog vremena rasparane po šavovima, jer su sumnjali da bi tu mogla da krije mikrofilmove i druge podatke. Pisma koja su joj pisali prijatelji nikad nisu stizala, a kad bi je zvali telefonom, nisu mogli da je dobiju. Ovo je bio samo uvod u dugogodišnju izolaciju. Vila u Bulevaru mira bila je ruina, s prozorima koji propuštaju, vlažnim zidovima i bez grejanja. Jovanka je život posle Titove smrti provela u siromaštvu, bez penzije, u društvu jednog vrtlara, s kontaktima s uskim krugom rodbine i prijatelja. Ipak, u ovoj ruiniranoj vili ona je pokušala da rekreira prostor u kom je živela s Titom – koliko je mogla.

Umetnička dela kao svedoci Jovankine priče

Upravo ta rekreacija i prostor u kom je obitavala Jovanka poslednje 33 godine svog života predmet su izložbe Partizanka i Fragonar. Kako su nam objasnili koautori izložbe Ana Panić, kustoskinja Muzeja Jugoslavije i Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske, do ideje za izložbu je došlo kada je tri godine nakon smrti Jovanke Broz oformljena Кomisija u kojoj su bili i predstavnici Muzeja Jugoslavije i koja je skoro godinu dana radila na identifikaciji predmeta koji su izdvojeni i preneti leta 2017. godine u Muzej Jugoslavije. Manji deo pripada likovnoj, više primenjenoj umetnosti, uz nešto goblena, intarzija, dečijih radova, nakita, odeće, upotrebnih predmeta, muzičkih ploča, knjiga itd. S obzirom na stanje u kome su predmeti bili, jasno je bilo da im je neophodan urgentan konzervatorsko-restauratorski tretman, te su se odmah obratili starim prijateljima primenjujući prethodni model saradnje.

„Priprema izložbe protekla je baš onako kako smo i zamislili“, navode Ana Panić i Nikola Ivanović. „Kada imate profesionalnog i posvećenog partnera u radu, tu onda nema mnogo poteškoća. Tehničke stvari su prošle lako, međutim, najteži deo zadatka bio je na samom početku – odabrati adekvatnu metodologiju i zaista razumeti i iščitati ovu kolekciju, a onda je na prijemčiv način predstaviti publici. Mi smo je razumeli kao jednu zbirku uspomena čija je kustoskinja upravo Jovanka Broz, i posvetili je priči o sećanju, zaboravljanju i uspomenama kao sastavnim delovima našeg života.“

Kakve veze imaju Jovanka Broz i Fragonar?

Naši sagovornici i autori izložbe ističu da je najvažnije bilo razumevanje heterogenog fonda slika koji se, na početku, našao pred njima, te da je otkrivanje autora pojedinih dela, kao i načina na koji su Tito i Jovanka Broz do njih dolazili bilo najizazovnije. Nakon toga je trebalo ova dela staviti u određeni kontekst i razumeti kakav su značaj one imale za samu Jovanku Broz. A zašto baš ovakav naziv izložbe i kakve veze imaju partizanka Jovanka i Fragonar, slikar iz 18. veka, otkrili su nam autori.

„Suprotstavljajući partizanku francuskom rokoko slikaru Fragonaru želeli smo da ukažemo koliko je heterogeni likovni fond koji na izložbi predstavljamo i da ukažemo na tu čudnu i ponekad bizarnu sintezu predmeta objedinjenih jedino imenima Jovanke i Josipa Broza kao vladarskog para. Naslovom izložbe sugerišemo i to da smo kroz predmete koji su je okruživali hteli da preispitamo kakvu Jovanku i koje njene uloge vidimo gledajući sve te mrtve stvari koji su kao u nekom ogromnom muzeju bez kustosa izgubili svoje primarno značenje. Da li vidimo Jovanku prvu damu ili Jovanku koja je bila model generacijama svojih vršnjakinja i mlađih žena? Da li vidimo Jovanku partizanku? Zanima nas da li su njeni mnogostruki identiteti utkani u kolekciju smeštenu u imaginarni muzej čija je jedina kustoskinja bila Jovanka Broz i da li ih je moguće iščitati iz slika koje je svakodnevno gledala u svojoj kući“, zaključuju Ana Panić i Nikola Ivanović.

Izložba je nastala u saradnji Galerije Matice srpske i Muzeja Jugoslavije u okviru programskog luka Heroine Evropske prestonice kulture. Možete je posetiti u Galeriji Matice srpske do 28. avgusta ove godine, a stručno vođenje kroz izložbu je organizovano svakog prvog petka u mesecu: 3. juna, 1. jula i 5. avgusta u 19.00 časova, kao i svakog vikenda u dva termina – 13 i u 17 časova.

Partner programskog luka Heroine je Erste banka.

Autorka: Tihana Smiljanić

Foto: Promo/EPK