Program Heroine, Evropske prestonice kulture, koji se bavi ženskim stvaralaštvom, vratiće nas nakratko kroz vreme, te ćemo imati jedinstvenu priliku da na sceni najstarijeg srpskog teatra upoznamo četiri znamenite Novosađanke Milicu Miletić Tomić, Milicu Stojadinović Srpkinju , Mariju Trandafil i Milevu Marić Ajnštajn. Nesvakidašnja, vremeplovna konferencija Novinari pitaju Heroine, održaće se u SNP-u 7. juna sa početkom u 19.30 časova na sceni Pera Dobrinović, a četiri Heroine srpskog glumišta – Nataša Ninković, Jasna Đuričić, Gordana Đurđević Dimić i Emina Elor progovoriće iz uloga ovih znamenitih žena o dobu u kojem su živele, obrazovale se i stvarale uprkos restriktivnim patrijarhalnim normama. One će odgovarati na pitanja novinarki – o svom detinjstvu, patrijarhalnim, porodičnim i društvenim odnosima, kao i dužnostima. Pozivamo vas da prisustvujete ovoj konferenciji i saznate da li bi svet bio drugačiji da je bilo više žena poput Milice Miletić Tomić, Milice Stojadinović Srpkinje, Marije Trandafil i Mileve Marić Ajnštajn, kao i koje su nam to borbe i dalje zajedničke?
Uoči ovog interesantnog dijaloga, uspeli smo nakratko da porazgovaramo sa dvema glumicama koje su nam dočarale koliko je zahtevno ući u ove ženske uloge i govoriti o „sebi“. Gordana Đurđević Dimić je prvakinja Drame Srpskog narodnog pozorišta i ovom prilikom predstaviće se kao Milica Miletić Tomić, prva urednica časopisa i supruga Jaše Tomića. U ovom projektu učetvuje i dramska umetnica Novosadskog pozorišta Emina Elor, koja će se publici predstaviti kao nepriznata, a vrsna naučnica Mileva Marić Ajnštajn, koja je ostala u senci slavnog supruga.
Kako doživljavate ženu u čiji lik ulazite, zbog čega je smatrate Heroinom tog vremena?
Gordana: Ako je otac Svetozar Milicu još kao dete smatrao muškim čeljadetom i ako je još kao dete dugo nosila muška odela, jer takva beše očeva volja, onda je i njen odnos prema sebi samoj – najstarija, jaka u svemu, sve može i sve zna, jake volje, hrabra, istrajna, poštena, postojana, vođa pokreta – umnogome opredeljuje Milicu za velika dela, za pregalaštvo u vremenu koje je za čitav srpski narod, s ove strane Save i Dunava bio pun borbe za buduća blagostanja, za generacije koje će tek doći živela je za tu budućnost i nastavila slobodarsko delo svog oca.
Lično sam uvek bila fascinirana ženama koje, ne štedeći sebe, svesne da je za narodne ciljeve potrebna i pojedinačna lična žrtva, pristaju da na svojim plećima iznesu zahteve vremena iduči događajima u susret, proaktivnog i nekonvencionalnog načina mišljenja i delanja postižu zadati cilj koji po pravilu prevazilazi njihove lične, pojedinačne živote i predaje se kao poklon, baština budućim generacijama.
Emina: Svaka žena je na svoj način heroina. Meni je teško zamisliti ženu sa toliko racionalnog znanja u sebi, pritom Mileva je bila i emotivno vrlo inteligentna žena, puna emocije i osećanja i,, verujem nežnosti. Izboriti se i postati naučnica u tim vremenima zahteva nadprirodnu snagu i moć.
Koliko je zahtevno ući u lik Heroine koju predstavljate?
Gordana: Literature o vremenu i životu Milice Miletić – Tomić ima dosta; dosta je toga pregledano, pročitano i doživljeno u imaginaciji, scenario je odlično urađen, dosta je fotografija, ilustracija za lik i delo. Kao glumica, morala sam da “zavirim” iza reči, iza sadržaja koji svedoči o sebi i svom vremenu. To je uvek izazov i zadovoljstvo, jer to i jeste smisao i suština našeg glumačkog poziva! Doneti pred gledaoca život čoveka, živu ljudsku sudbinu.
Emina: Veoma. Oslanjam se na svoju maštu i na biografske podatke. I naravno na Mihajla Vitezovića i njegov dramski tekst.
Koje osobine po vašem mišljenju ima žena koju možemo nazvati Heroinom? Ko su za vas Heroine današnjice?
Gordana: Nesvakidašnji način mišljenja – originalnost, kreativnost, hrabrost, unutarnja moralna vertikala, spremnost na odricanje i dug i naporan istraživački rad do postizanja postavljenog cilja. Heroine današnjice prepoznajete po vedrini i dobroti, po lepoti, hrabrosti, ljubavi, istinoljubivosti – po svemu što je retko i ugroženo u naše doba.
Uvek sam se divila obrazovanim studioznim ženama velikog istraživačkog elana – za mene – jedna od najvećih, čije je delo rasvetlilo mehanizme delovanja svetske političke scene bila je prof. dr Smilja Avramov.
Emina: Harizmatična, nadrealna, specijalna, mistična. Žene koje se ne pokazuju, ne hvale i svoj talenat ne izlažu u izlog, nego se kroz svoja dela iiskazuju.
Smatrate li da bi Heroina, u čiji lik ulazite, mogla biti uzor današnjim ženama i na koji način?
Gordana: I danas je kao u Miličino doba, porodica je bila – svet ugrožen! Miličina spremnost da preuzme kompletnu brigu o porodici koja ostaje, makar samo privremeno bez svog oca Svetozara, svoje glave, svog zaštitnika, i danas je retka i divljenja vredna spremnost da i ne govorimo o njenom političkom angažmanu u to vreme i njene želje da odmeni odsutnog oca; heroizam je sve to preuzeo na sebe i u svemu tome ostao i istrajao narednih četrdeset godina?!
Znamo kako se kalio čelik a i predstava koju smo pripremili doneće odgovor na pitanje, između ostalog i kako se kalila i kroz život probijala borac, heroina, Milica Miltetić – Tomić!
Emina: Verovatno i jeste.. samo ne većini, nego ženama koje su vredne i verovatno i same čine dela poput naših heroina.
Koliko umetnost danas može doprineti u prevazilaženju stereotipa i predrasuda prema ženama? Koja je uloga teatra?
Gordana: Jedino što je umetnost ikada mogla učiniti za bilo koji društveni problem – da na umetnički način senzibiliše javnost podižući svest o njegovom postojanju. Ako je teret umetnosti vredan u ovom domenu, može uticati na svest gledaoca, ali samo ako je njegov iskaz i izraz umetnički relevantan! Danas postoje mnoge teatrizacije, ali je malo umetnički obrađenih aktuelnih društvenih tema.
Konferencija Novinari pitaju Heroine, deo je projekta „Ars e femmina” koji potpisuju Jelena Simonović Kovačević i Agota Vitkai Kučera. Nosilac projekta je „DOF Production”.
Besplatne ulaznice za program Novinari pitaju Heroine možete preuzeti na biletarnici SNP-a.
Partner programskog luka Heroine je Erste banka.
Autorka: Marina Marić
Foto: Nikola Sekerić, privatna arhiva
