Memorijalni centar posvećen nastradalima u stravičnom pogromu koji je pre 80 godina promenio sliku Novog Sada i okolnih mesta – Raciji 1942. godine, biće sagrađen na prostoru Velikog Limana, uz Distrikt, a tim povodom je juče raspisan urbanističko-arhitekstonski konkurs za arhitekte i pejzažne arhitekte, koji sa svojim idejnim rešenjima mogu da se prijave do 24. novembra ove godine. Upravo ovaj konkurs je u novijoj istoriji najznačajniji memorijalni projekat Grada Novog Sada i Južne Bačke, koji će nakon godine titule EPK dobiti centar sećanja na žrtve ovog nemilog događaja koji se odigravao na ledenom Dunavu. 

Evropska prestonica kulture u okviru prethodnog programskog luka Tvrđava mira, bavila se uzrocima i posledicama ratnih sukoba i potragom za kulturom mira kroz društveno angažovanu umetnost, a mnogi projekti i programi (tribine, radionice, izložbe) prikazani su upravo u obnovljenom Distriktu na prostoru nekadašnjeg Velikog Limana. Takvo promišljanje uputilo nas je na suočavanje sa prošlošću, nov odnos prema kulturi sećanja i odavanje počasti žrtvama ratova, te je upravo zahvaljujući programu Tvrđava mira proizašla ideja o Memorijalnom centru u Novom Sadu, gradu koji će još jednom dokazati da je prestonica kulture (sećanja).

Trajni legat gradu

Memorijalni centar nastradalima u Raciji ostaće Novom Sadu, Novosađanima i posetiocima ovog grada kao trajni legat, koji će obnovljenom Distriktu zahvaljujući Fondaciji Novi Sad – Evropska prestonica kulture, pružiti dodatni značaj i vrednost. Na samom ulasku u grad, s Mosta slobode, posetioce Novog Sada privlačiće ne samo Distrikt, nekadašnje fabrike za proizvodnju alata koje su preoblikovane u nova mesta za „proizvodnju“ kulture, već i Memorijalni centar kao obeležje od nacionalnog i međunarodnog značaja, koje je počasno mesto sećanja na žrtve i stradanja.

Kada govorimo o kontekstu okruženja u kom će se Memorijalni centar nalaziti, koordinatorka projekta u realizaciji i novosadska arhitektkinja Ana Stankov smatra da je „izuzetno važno napomenuti da su se upravo u neposrednoj blizini sprovodila masovna ubistva građana na obali Dunava u januaru 1942. godine, a danas se obeležavaju godišnjice Pogroma, pa se izgradnjom Memorijalnog centra dodatno utvrđuje identitet i istorija ovog mesta u memoriji grada“.

Kultura sećanja je važna

O značaju Memorijalnog centra govorio je i Nemanja Milenković, direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, rekavši da „želimo da se setimo žrtava brutalnog etničkog masakra koji se već osamdeset godina naziva pogrešnim imenom“, zapitavši se ko je odgovoran za to.

„Da li počinioci, koji su ga tako nazvali da bi prikrili svoj zločin ili mi koji ga i danas olako prihvatamo bez dubljeg promišljanja o njegovom značenju? Da li se i ta površnost može sagledavati kao negiranje Holokausta na tlu Evrope?
Umesto da zagrebemo po površini, istinitim, često ličnom i potresnim pričama, želimo da dublje utonemo u mračne tokove novosadskog i evropskog stradanja” – istakao je Milenković.

Realizija projekta izgradnje Memorijalnog centra predsatvlja ogroman korak u izgradnji kulture sećanja kao i doprinos emancipacije našeg pogleda u prošlost od komunističkih dogmi koje su dugo vremena skrivale pravu suštinu ovog masovnog ratnog zločina, smatra i Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada. „Dugo vremena se na žrtve ovog stravičnog pogroma gledalo kao na žrtve fašizma Narodne oslobodilačke borbe. Prava istina je da su žrtve bile civilno-neborarko stanovništvo koje je stradalo isključivo zbog svoje verske i nacionalne pripadnosti. Sećanje na ovaj zločin jeste prevashdono obaveza današnje generacije, jer ako bi došlo do zaborava onda bi se svakako ispunio i jedan od ciljeva zločinaca da se žrtvama zametne svaki trag“.

Ledeni doživljaj Hladne sobe

Memorijalni park koji će biti realizovan na prostoru na kojem se nekoliko proteklih decenija nalazila oprema Mostogradnje, pružaće se na površini od 1.1 hektar, a u okviru njega biće objekat ovog centra čija će se stalna postavka pružati na 500 kvadratnih metara. U okviru ove stalne postavke planira se tzv. „Hladna soba“, prostorno-umetnička instalacija u kojoj će se simulirati fizičke osobine spoljašnjeg okruženja kakve su bile u januaru 1942. godine. Posetioci će imati priliku da osete temperaturu i strujanje vazduha, kao i zvukove, sve ono što su tadašnje žrtve doživele. U parku Memorijalnog centra očekuje se predviđen prostor za paljenje sveća i pomen stradalima.

Svedočenje o ovom zločinu, izgradnjom Memorijalnog centra, pomoći će nam da pokušamo da zacelimo teške rane stradanja u Novom Sadu, a čovečanstvo će dobiti još jednu opomenu o tome šta totalitarni sistemi i pronacističke i fašističke ideologije mogu da donesu kao krajnji rezultat.

Autorka: Marina Marić

Foto: Promo, Jelena Ivanović