Uska ulica, sa svega nekoliko kuća, u neposrednoj blizini Kliničnog Centra Vojvodine i Futoškog parka, nosi ime ličnosti zbog koje istorija postaje nešto na šta ste istinski ponosni. Dr Adolf Hempt je Novosađanin koji je stabilizovao Pasterovu vakcinu protiv besnila, osnovao i upravljao Pasterovim institutom u Novom Sadu. Doktor Hempt je podelio svoje znanje van granica naše zemlje, te su njegovu vakcinu koristili širom sveta.

O njegovoj vakcini su rekli: „Danas možemo reći da je Pasterovu vakcinu nasledila Hemptova, kao najbolja sve do razvoja modernih vakcina za kulture tkiva“.

Slava koju je doneo našoj zemlji svoje temelje ima u putu mladog entuzijaste koji nije imao novca za studije. Bio je ratni bolničar, potom seoski lekar. U Novi Sad se vraća 1921. godine kada osniva institut na kome se razvija metoda pripreme mrtve vakcine protiv besnila. Uspeh je došao 1927. godine kada je na konferenciji u Parizu njegova vakcina i verifikovana.

U međuratnom periodu živeo je u poznatoj Deker baraci, u kojoj se danas nalazi Medicinska muzejska zbirka – Pasterov zavod, koja je deo Muzeja Vojvodine. U glavnoj zgradi muzeja izložbeni prostor obuhvata kabinet doktora Hempta, dve prostorije biblioteke, sobu sa kolekcijom nameštaja i trofeja, kao i hodnik sa sitnim mobilijarom.

O ličnosti Adolfa Hempta svedoči anegdota kada je u ratnom vremenu, kada su porušeni svi mostovi oko Novog Sada, bio je spreman da se skelom vrati iz Beča da bi se javio na dužnost i preuzeo upravljanje nad Higijenskim zavodom. Njegova humanost i doprinos nauci nagrađeni su Ordenom Svetog Save.

Danas je, usled svetske pandemije i fragilnosti čoveka na koju je ona podsetila, ponovo u centru zbivanja reč vakcina. Zato je važno sećati se dr Hempta kada se nađete u ulici u kojoj je živeo, koja i danas nosi njegovo ime.