Jedna uličica skrila se na najotvorenijem mogućem mestu – usred Bulevara Oslobođenja, prekidajući ga tek za nekoliko desetina preostalih metara. Tačno između Ćirpanove i Futoške smeštena je ulica Ognjena Price. A ko je bio on i čime je zaslužio da ulica nosi njegovo ime?

Baš kao što je i sam mnogo godina živeo i radio u „poluilegali“, tako i malena ulica u Novom Sadu na čijoj tabli piše njegovo ime – Ognjena Price – još uvek postoji u svega nekoliko preostalih brojeva, i gotovo da niko, često čak ni taksisti, iz prve ne znaju gde se ona nalazi.

A ne može biti na prometnijoj lokaciji – usred Bulevara Oslobođenja, između Ćirpanove i Futoške, tačno preko puta Futoške pijace, ulica koja je nekada sezala do Novosadskog sajma, sada broji svojih poslednjih nekoliko ulaza. I velika je šansa da za nekoliko godina, kada novogradnja dođe po svoje, više i ne bude postojala.

Do tada, u njoj se nalazi nekoliko radnji, jedan mali kineski restoran, menjačnica, škola za osnovno obrazovanje odraslih „Sveti Sava“ i jedno stambeno dvorište. Čuvaju sećanje na Ognjena Pricu, koji je za života bio intelektualac, a nakon smrti postao je narodni heroj.

Bio je glavni urednik „Borbe“, a sa Božidarom Adžijom uređivao je i časopise „Znanost i život“, „Kultura“, „Izraz“, „Književni savremenik“ i „Naše novine“. Mnoga njegova dela ostala su neobjavljena.

Životni put Ognjena Price

Rođen je na Ilidži, kod Sarajeva, 27. novembra 1899. godine. U Sarajevu je završio gimnaziju, učio nemački, ruski, francuski i latinski jezik, tada je zavoleo Hegela, Marksa i Engelsa i još tokom školovanja postao član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, gde su ga smatrali najvišom inteligencijom i „najvećom teoretskom glavom Partije“. Nakon završene gimnazije, upisao je Filozofski fakultet u Zagrebu, a tokom stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca, kao mladi student, kao levičar radio je na uspostavljanju jedinstvenog jugoslovenskog radničkog pokreta, ujedinjenju socijaldemokratskih partija i stvaranju Komunističke partije Jugoslavije. Objavio je Manifest opozicije i postao član KPJ, ali ga „zbog revolucionarne aktivnosti“ zagrebačka policija proteruje u Sarajevo, ali on odlazi u Beč i tamo završava studije prirodnih nauka i istovremeno radi na listu Balkanska federacija.

Po povratku u Jugoslaviju odmah je uhapšen u Beogradu i nakon odslužene kazne vraća se u Sarajevo, gde je naredne četiri godine predavao matematiku, ali kada je kao politički nepodoban otpušten, odlazi u Zagreb i postaje glavni urednik Borbe – na kratko, jer je nakon zavođenja šestojanuarske diktature 1929. godine, Borba zabranjena, a Ognjen uhapšen.

U zatvoru je predavao ostalim političkim zatvorenicima, a istovremeno je učio starogrčki, italijanski, španski jezik i esperanto, tako da se mogao služiti skoro svim evropskim jezicima. U zatvoru je napisao studije o Vargi i Talhajmeru, preveo Lenjinova dela Materijalizam i empirokriticizam i Imperijalizam kao najviši stepen kapitalizma, zatim Manifest komunističke partije, Vitfogelovu Istoriju građanskog društva…

Posle izlaska s robije dozvoljeno mu je da ponovo živi u Zagrebu, ali s ograničenim pravom kretanja, kako je proveo narednih – ispostaviće s i poslednjih – pet godina života.

Poslednje martovske noći 1941. godine, po nalogu Mačeka i Šubašića, Ognjen je uhapšen zajedno sa brojnim drugim intelektualcima, završio je u logoru Kerestinec, da bi sa grupom revolucionara bio streljan 9. jula 1941. godine, u Maksimirskoj šumi. Prilikom streljanja nije dozvolio da mu vežu oči, već je svojim dželatima doviknuo: „Pucajte, vi ste banda ubojica!“

Za narodnog heroja proglašen je 26. jula 1945. godine.

Pročitajte i: Novosadske ulice: Doktora Hempta

Foto: Jelena Ivanović