Još je davne 1766. godine Lesing postavio temelje moderne estetike svojim delom koje govori o razlici između pesničke i likovne umetnosti, na primeru čuvene skulpture Laokoona i njegovih sinova oko kojih se uvijaju zmije. Bol i napetost koje osećaju ,,akteri” dati su u samo jednom zabeleženom trenutku, koji paradoksalno traje večno, pred očima posmatrača koji će uvek iznova videti samo taj jedan, odlučujući momenat.
Bilo da je gledamo u muzeju ili usred nekog parka, skulptura će uvek privući pažnju upravo tim zaleđenim pokretom ili neobičnim objektom koji predstavlja. Dominantna u svom miru, skulptura je, kao i celokupna umetnost, prolazila kroz različite faze, menjala namenu, bila način da se iskaže kritički stav ili da se isprovocira javnost (setimo se Dišanove Fontane, odnosno pisoara), no ona uvek šalje određenu poruku, a njena moć je veća baš zbog neme rečitosti koju nam upućuje. Donosimo nekoliko skulptura i instalacija koje će vas, ako to već niste učinili, naterati da odete i pogledate ih izbliza.
Borba jelena
Osim čuvenog sata sa obrnutim kazaljkama, Petrovaradinsku tvrđavu od 1965. godine čuvaju i dva bronzana jelena uhvaćena u borbi. Tanke figure jelena delo su čuvenog vajara Jovana Soldatovića i najpre su bile postavljene ispred zgrade Saveznog izvršnog veća u Beogradu. Njegove skulpture su karakteristične po izduženim i mršavim prikazima ljudi i životinja, a njegove košute, srne, rode i druge skulpture krase parkove gradova širom bivše Jugoslavije. Najpoznatija Soldatovićeva skulptura u Novom Sadu svakako je Porodica, spomenik žrtvama racije na Keju. Osim navedenih, sigurno vam nije promakao ni Đura Jakšić u Dunavskom parku, takođe njegovih ruku delo.
Kju
Najstariji deo grada, Almaški kraj, od 2019. godine je bogatiji za simbolično delo koje nam govori o potenicjalima modernih skulptura u javnom prostoru. Na platou Kulturne stanice Svilara, u okviru zatvaranja Kaleidoskopa kulture, koji predstavlja legat Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, osvanuo je ovaj kuboid, delo četiri umetnika. Predstavnici Evropskih prestonica kulture – Luka Kulić (Novi Sad), Danilo Vuksanović (Novi Sad), Ljubo de Karina (Rijeka) i Ćiprijan Hopirtean (Temišvar) izradili su reljefe koji krase skulpturu, prikazujući harmoniju stvaralačkih snaga i postavljajući kamen temeljac novoj epohi kulturnog razvoja grada koju je donela titula Evropske prestonice kulture.
Wirefull
Neobična instalacija koju je izradio umetnički kolektiv Karkatag predstavljena je Novosađanima na otvaranju poslednjeg Kaleidoskopa kulture, 2020. godine. Najveći programski luk Evropske prestonice kulture predstavio je prostor nekadašnje industrijske zone grada, Veliki Liman, kao budući prostor novog stvaralaštva i umetnčkog razvoja, te obnovljene objekte koji će biti stavljeni u službu kulture. Na čuvenoj Fabrici tako je postavljena interaktivna instalacija Wirefull koju aktivira publika samim prisustvom, stvarajući uvek drugačiju audio-vizuelnu animaciju na fasadi. Zvukom i pokretom, loptice koje su osnovni element instalacije, oživljavaju bivši prostor za proizvodnju žice i evociraju ,,analogna vremena”, toliko suprotna i suprotstavljena današnjem.
Drži me za ruku
Ako ste zašli van grada, u pravcu Fruške gore i Bukovca, verovatno ste uočili neobične ruke koje se izdižu ka nebu. Autor neobične skulpture je Dušan Savković, novosadski slikar i vajar koji je delo izradio od recikliranog otpada sa Fruške gore. Delo ćete videti kod, sada već dobro poznatog, bukovačkog Bajk parka, odnosno ispred Kulturne stanice Bukovac. Delom nam je Savković uputio poruku o odnosu čoveka i prirode, stvorivši time i vezu između manjih i gradskih sredina, u kojima kultura treba da bude jednako zastupljena.
Pet glava
Kamenički park je od 18. veka, pa do 1918. godine bio u privatnom vlasništvu uglednih porodica – najpre je u ovoj „bašti” uživala grofovska porodica Marcibanji de Puho, a potom se našao u vlasništvu porodice Karačonji. Danas je Kamenički park jedno od najpoznatijih novosadskih izletišta i mesta za rekreaciju, a krase ga ostaci skulptura Pet glava, kao i Pompejski stub, Sfinga, Adam i Eva i Ležeća devojka. Na Brežuljku ruža, ili popularnom Pentagonu, nalazi se Pet glava, skulptura koja podseća na likove rimskih vojnika, a nije poznato da li se možda radi o članovima porodice Karačonji.
Autor: Leona Pap
Foto: Vladimir Veličković
