Novosadska moda i luksuzni stil oblačenja doprineo je tome da ovaj grad svojevremeno dobije epitet malog Pariza. Novosadske gospoje nosile su krinoline, krišpine i šešire, a novosadskа gospoda oblačili frakove i žakete uz cilindre na glavi.

Novi Sad i Beograd su po pitanju modnih uticaja bili na suprotnim krajevima. Isti narod pod vlašću suparničkih sila – Austrougarske i Turske, nije mogao da ima isti modni ukus. Dok su u Novom Sadu carevali bidermajer i ampir stil, preuzeti iz Beča i Budimpešte, Beograd je pod uticajem viševekovne turske vladavine poprimio orijentalni ukus u odevanju. Tek početkom 80-ih godina XIX veka, ove modne razlike će početi da nestaju, sa jačanjem građanstva i diktatom velikih metropola poput Pariza, Londona i Beča.

XVIII vek

Vojvodinu XVIII veka obeležio je barok i pridavanje značaja spoljašnjoj formi. Garderoba se дelila na svakodnevnu – skromniju, i prazničnu – svečaniju. Stariji su i dalje nosili tradicionalne nošnje uobličene u Osmanskom carstvu, dok su mlađi brže prihvatali odeću sredine u kojoj su živeli. Naročito su se cenile bunde, od samurovine i sa srebrnim dugmadima. Njih su nosili i ženе i muškarci. Plemstvo u Vojvodini se oblačilo po uzoru na mađarsko – šeširi s perom i čizme koje su smatrane plemićkim statusnim obeležjem.

Tokom druge polovine XVIII veka, Beč postaje suvereni modni centar cele Monarhije, i ranije staleške razlike u odevanju se sve više brišu. U gradskim sredinama pojavljuju se krojačice koje su proizvodile žensku modnu odeću. Na posebnoj ceni bio je mider (korset ili steznik), i to od riblje kosti.

Važan deo stila bio je i nakit, koji se smatrao porodičnim kapitalom, i nekom vrstom osiguranja u slučaju teških vremena. Žene su posebno volele biserne ogrlice, koje su se kupovale u Beču, Veneciji ili Turskoj. U drugoj polovini XVIII veka u upotrebu ulazi sat, koji se nosio na lancu, za pojasom. Muškarci su takođe nosili nakit, a pre svega prstenje.

Ni muškarci ni žene nikad nisu išli gologlavi – pa ni po najvećoj letnjoj žegi. U Novom sadu se tada znalo samo za pesnika Lazu Kostića, i Rabštajna, trgovca alkoholnim pićima iz Temerinske ulice, da se ulicom šetaju bez šešira, što se smatralo za ekscentričnost. Mnogi su se osvrtali za njima, ali niko nije imao smelosti da se usudi na takav modni bunt.

XIX vek

U XIX veku odevanje je bilo forma neverbalne simboličke komunikacije. Žene su u javnosti putem odeće prenosile informacije o svom društvenom statusu, materijalnom položaju i karakteru. Period između 1890. i početka Prvog svetskog rata poznat je kao belle epoque (lepa epoha), a u zemljama Srednje Evrope i na našim prostorima i kao secesija. U ovom periodu, ženska moda postala je manje ekstravagantna, jednostavnija, praktičnija i funkcionalnija. Sveukupna silueta postaje izduženija i vitkija. Haljine više nisu široke, suknje su bile duge, naniže proširene u oblik zvona ili slova A. Gornji deo odeće ima visok okovratnik, a nekada pufnasti i široki rukavi se sužavaju.

Sugrađani lošijeg finansijskog stanja snalazili su se na razne načine. U Jevrejskoj ulici nalazile su se dve tandlernice, specijalne prodavnice sa starim odelima, i u njima se, uz žestoko cenlanje, moglo kupiti mnogo jeftinije odelo.

Tokom XIX veka omiljeni oblik društvene zabave u vojvođanskim gradovima bili su balovi, organizovani po uzoru na evropske modele. Jedna uredba Namesničkog veća iz 1773. svedoči da su se u Novom Sadu organizovali balovi pod maskama. Ovi balovi nisu mogli trajati duže od tri sata posle ponoći, a maske su se pri odlasku morale skidati sa lica. Ova dešavanja organizovali su razni društveni slojevi – nobl balove su organizovale aristokrate, a purgerske trgovci i zanatlije.

Ove zabave su, pored nedeljnog odlaska u crkvu, bile retka prilika na kojoj su ženski članovi porodice mogli da se prikažu u svetlu u kome su želeli. Za slobodne devojke to je bila prilika da zasene konkurentkinje, da se bolje upoznaju sa potencijalnim mladoženjama i predstave kao poželjne udavače. Njihove majke su skupocenom i atraktivnom odećom pokazivale materijalni status svog muža.

Balske toalete su obično bile od svile i somota, sašivene po bečkoj modi, i predstavljale su priličan izdatak za svaku porodicu. Muškarci bi nosili crno odelo (smoking, žaket ili sako). Najveličanstveniji bal u Novom Sadu održan je avgusta 1844. na strelištu, povodom osnivanja Novosadske srpske čitaonice.

Ugled balova u društvenom životu nametao je nova pravila ponašanja, što je posebno iziskivalo umeće lepog razgovora i igre. Po tome se isticala izvesna Ješa Neškovica iz Novog Sada, koja se smatrala velikim šprehmajsterom i tancmajsterom.

Krajem XIX veka Novosađanke sve više vremena počinju da provide van svojih domova. Pored špacirunga po korzu, odlaze u šetnje u okolna izletišta. U to vreme počinje da raste interesovanje žena za rekreativne i sportske aktivnosti, naročito za biciklizam, tenis, plivanje, klizanje, gimnastiku, jahanje i mačevanje. Bilo je neophodno prilagoditi delove odeće u zavisnosti od sporta, ali i izgledati dopadljivo i biti u toku sa evropskim modnim trendovima. Tako nastaje ženska sportska moda u Vojvodini.

XX vek

Na prelazu vekova, ženska figura je bila čvrsto utegnuta u korset, sa akcentom na izuzetno uzak struk, grudi i bokove. Ženska moda je u to vreme stezala telo, onemogućavala slobodu pokreta, i simbolisala ženino izuzimanje od muških poslova, i njihovu ekonomsku zavisnost od muških članova porodice. Korset će izaći iz upotrebe krajem prve decenije XX veka. Visoke okovratnike tada zamenjuju manji, okrugli i četvrtasti otvori sa kragnom, zatim V izrez, dok suknje postaju sve kraće. Raskošan izgled upotpunjuje se skupocenim nakitom, torbicama, lepezama, rukavicama, maramama i suncobranima. Ovakav način oblačenja bio je karakterističan za vojvođanske žene višeg društvenog statusa.

Početkom XX veka, ženska moda sve više ističe potrebu za emancipacijom i nezavisnošću. Odeća sve manje biva forma prepoznavanja članova određene zajednice, a sve više predstava o jedinstvenoj i originalnoj ličnosti. Ženska odeća dobija muževniji izgled. Sve modernije postaju pantalone, kao i dvodelne kombinacije – bluza i suknja. Materijali su sve lakši, i počinju da preovladavaju pastelne boje. Moda je bila jedan od načina za oslobađanje žena od strogih patrijahalnih pravila. Borba za zdraviju, udobniju i racionalniju modu postaje borba za afirmaciju ženskog principa.

Pročitajte i: Kreatorka Zaga Marković: Moda i slikarstvo kao utočište

Autor: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričar
Foto: Vladimir Veličković