Od Sarajeva gde je rođen, preko dve i po decenije provedene u Stokholmu, gde je, bežeći od rata na prostoru bivše Jugoslavije, živeo i po izbegličkim kampovima, do povratka u Srbiju, u Novi Sad, gde već 13 godina vodi nezavisnu, nevladinu i međunarodno priznatu organizaciju Terraforming. Kao jedan od njenih osnivača, Miško Stanišić danas svoja iskustva usmerava na edukaciju, negujući kulturu sećanja, boreći se protiv predrasuda, diskriminacije, ksenofobije i ukazujući na dalekosežne posledice rata.
– Nevena Bajalica i ja smo osnovali Terraforming. Naravno, naša lična porodična iskustva iz Drugog svetskog rata i godine izbeglištva tokom rata devedesetih, uticala su na to da se okrenemo upravo ovoj temi. Oduvek smo znali da želimo da svoje znanje, iskustvo i energiju uložimo u rad u Srbiji i da učinimo sve što možemo da doprinesemo napretku našeg društva, ali i izgradnji jedne lepše i bolje slike o našoj zemlji na međunarodnom planu. Odavno je naš moto „domovina se brani lepotom“. Uložili smo izuzetan trud da se nametnemo kvalitetom i profesionalizmom, prvo u Evropi, a onda i u Srbiji i uz mnoštvo odricanja i uprkos preprekama, naša organizacija ja stasala u ovo što imamo danas – započinje priču Miško Stanišić.
Fokus delovanja organizacije Terraforming je edukacija o Holokaustu i drugim stradanjima za vreme Drugog svetskog rata, spajajući najbolja iskustva savremene pedagogije sa novim medijima i tehnologijama, a posebno su ponosni na saradničku mrežu sa najvažnijim institucijama i svetskim stručnjacima na polju edukacije o Holokaustu: Američki muzej Holokausta u Vašingtonu, Jad vašem u Izraelu, Kuća Ane Frank u Amsterdamu, Muzej logora Falstad u Norveškoj, Centar za edukaciju o Holokaustu Londonskog univerziteta, Šoa fondacija u Los Anđelosu i mnogi drugi.
– Ono što smatramo najvećim uspehom je permanentni povratak u Srbiju iz koje razvijamo nove, inovativne i međunarodno zapažene metodologije i pristupe memorijalizaciji Holokausta i drugih stradanja u Drugom svetskom ratu, a sve to kroz povezivanje naših institucija sa međunarodnim – priča Miško Stanišić.
Sa ključnom ulogom koju imaju u negovanju kulture sećanja, Terraforming će biti jedna od brojnih organizacija – učesnika u programu Evropske prestonice kulture 2022. godine u Novom Sadu, u okviru programskog luka Tvrđava mira.
– U toku tri dana juna, Novi Sad će biti evropska prestonica kulture sećanja. Projekat Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja je višeslojan, multidisciplinarni međunarodni projekat koji se bavi nizom aspekata kulture sećanja na Holokaust i druga stradanja u Drugom svetskom ratu iz različitih perspektiva – od lokalnih i specifičnih do evropskih, odnosno onih koje evropske nacije dele, koje su nam zajedničke i na kojima počivaju vrednosti savremene evropske političke i kulturne zajednice. Program je osmislio i vodi tim stručnjaka iz naše organizacije Terraforming, u saradnji sa nizom međunarodnih i domaćih partnera, a učestvovaće i niz istoričara, pedagoga, muzeologa, arhivista, umetnika, reditelja, glumaca, muzičara i drugih gostiju iz Austrije, Nemačke, Norveške, Holandije, Mađarske, Slovačke, Češke, Grčke i drugih zemalja. Činjenica da je taj naš projekat, koji je u celosti posvećen kulturi sećanja upravo u evropskom kontekstu, podržan, pokazuje ne samo da je Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture prepoznala značaj kulture sećanja, nego je i jasan znak hrabrosti i zrelosti tima koji Fondaciju predvodi. Zbog svega toga se veoma radujemo nastavku saradnje sa Fondacijom i realizaciji samog programa iduće godine – najavljuje Stanišić.
Na koje se sve načine kroz kulturu i umetnost mogu obraditi istorijske važne teme i da li se to radi u dovoljnoj meri kada govorimo o našoj kulturnoj sceni?
– Umetnost je izuzetno važan aspekt kulture sećanja. Ona nije imuna od društvenih procesa. To što se nešto može smatrati umetničkim delom nije garant da će istorijski važne teme biti obrađene istinito, iskreno i hrabro. Isto tako, umetnost je u stanju da pomera granice i da otvara pitanja koja druge forme kulture sećanja ne mogu ili ne umeju da otvore. Zbog toga je moralna, profesionalna i ljudska odgovornost umetnika u ovakvim vremenima ogromna. I kod nas kao i u Evropi postoje i jedne i druge tendencije u umetnosti. To će biti još jedan od izazova za EPK Novi Sad, koji ćemo, siguran sam, zajednički premostiti. U svom radu na promociji savremene kulture sećanja i edukaciji o Holokaustu i drugim stradanjima u Drugom svetskom ratu, Terraforming koristi umetnost kao pedagoški instrument u kombinaciji sa istorijskom građom. Otud naši projekti kombinuju saradnju sa institucijama kakve su biblioteke i istorijski arhivi, sa istoričarima i pedagozima s jedne i umetnicima sa druge strane. Naš projekat sa Narodnom bibliotekom Srbije Međunarodna bibliotečka platforma za edukaciju o Holokaustu, koji je Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA nagradila priznanjem Jehuda Bauer Grant za najbolji projekat 2016. godine, primer je kombinovanja literature kao umetničkog izraza i edukacije o istoriji. Naše edukativne grafičke novele Ester su drugi primer kombinovanja umetnosti sa istorijskom građom.
Upravo te novele su, možemo reći, vaš zaštitni znak. One se koriste kao dodatni nastavni materijal u osnovnim i srednjim školama u edukaciji o Holokaustu, ali i drugim stradanjima za vreme Drugog svetskog rata. Kako izgledaju te grafičke novele, ko sve radi na njima i zašto ste odabrali baš taj vid za edukaciju mladih?
– Sa ciljem da približimo kompleksnu i komplikovanu istoriju stradanja u Drugom svetskom ratu, ali i da se suprotstavimo falsifikovanju, iskrivljenju i politizaciji ove istorije, u saradnji sa Istorijskim arhivom Beograda, Istorijskim arhivom Grada Novog Sada, Arhivom Vojvodine i drugim arhivima, ali i sa domaćim i međunarodnim stručnjacima, koristeći građu o lokalnoj istoriji, stvarnim ljudima i njihovim ličnim pričama, stvorili smo niz edukativnih grafičkih novela. Ovaj rad baziran je na ideji približavanja istorijske arhivske građe mladim ljudima, kako bi, između ostalog, oni razumeli osnove na kojima počivaju naša istorijska saznanja – dakle istorijske činjenice. Ovo je značajno pogotovo u vremenu kada društvene mreže vrve od različitih laži i falsifikata. Jedan od ciljeva nam je bio da mladi ljudi razumeju da se istorijska znanja nalaze u arhivu, biblioteci, muzeju, da mogu da pitaju istoričara ili preživelog svedoka, a ne Fejsbuk ili Vikipediju. Trenutno se na sajtu mogu naći četiri novele o stradanju Jevreja u logoru na Starom sajmištu. Uskoro će biti objavljena i novela Iz kasa u galop o stradanju Roma u Sremu pod NDH, dok je u pripremi i novela o Raciji koja će biti predstavljena u okviru programa Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja. Naše grafičke novele su pobudile pažnju međunarodne stručne javnosti kao jedinstven edukativni koncept. Predstavljali smo ih na više međunarodnih skupova, od Švajcarske, Holandije, Izraela, Nemačke do Kanade i SAD.
Za Novi Sad se uvek ističe njegova interkulturalnost, što je i jedna od okosnica samog programa Evropske prestonice kulture. Kako vi ocenjujete stanje kada govorimo o različitim oblicima diskriminacije protiv kojih se i vi sami kao organizacija borite poput antisemitizma, ksenofobije…?
– Vojvodina je izuzetan i jedinstven primer regiona čiji identitet je izgrađen na multietničnosti, a ne na etnosu, a da se pri tom specifičnosti i kultura etničkih grupa Vojvodine neguju i slobodno izražavaju. Kada god kažemo našim evropskim prijateljima da nacionalne manjine Vojvodine imaju prostor da koriste kanal nacionalne televizije oni vrte glavom u neverici. Novi Sad i cela Vovjodina i te kako imaju čime da se ponose. Ipak, ima još mnogo toga na čemu moramo zajednički da radimo. Jedan od velikih problema je i dalje diskriminacija i predrasude prema Romima, iako je mnogo već urađeno da se situacija popravi, pre svega u obrazovanju. Drugi problem koji bi istakli je novi talas antisemitizma. Svedoci smo da je Novi Sad već nekoliko puta bio poprište incidenata sa antijevrejskim i nacističkim grafitima. Iako se na to reaguje dosta brzo, činjenica da postoje grupe koje zastupaju takve stavove je i te kako uznemirujuća. Mora se raditi više na obrazovanju zaposlenika u javnim preduzećima, u gradskim službama, policiji, ali i novinara i radnika u kulturi kako bi uočili antisemitizam i na vreme reagovali. Između ostalog, materijali o antisemitizmu i anticiganizmu koje Terraforming proizvodi namenjeni su upravo za obuke ovih grupa. Treći problem, koji je delimično rezultat bujice teorija zavere, jeste odnos prema migrantima, koji postepeno postaje alarmantan. Kada čujemo da se po nekim mestima u Vojvodini „samoorganizuju“ grupe sa ciljem da „rešavaju problem migranata“ u tome prepoznajemo veoma opasnu tendenciju. Kultura sećanja i edukacija o Holokaustu i drugim stradanjima u Drugom svetskom ratu nas uči da prepoznamo takve tendencije u društvu, i zbog čega je to nedopustivo, ne samo pravno, nego i civilizacijski, ljudski i moralno.
Koliko su mlađe, ali i generacije koje danas imaju 20 ili 30 godina upoznate sa tom temom na pravi način?
– Mladi ljudi su samo površno upoznati sa istorijom Holokausta i Drugog svetskog rata, čak i kada je u pitanju stradanje sopstvenog naroda. Iskreno govoreći, ni stariji nisu mnogo bolji. To je rezultat nedostatka jasnog nacionalnog narativa o ovoj istoriji. Nadamo se da će Memorijalni centar Staro sajmište, čiju realizaciju sa nestrpljenjem očekujemo, odigrati značajnu ulogu u objedinjavanju i sinhronizaciji rada na formiranju koherentne i savremene kulture sećanja u Srbiji, njenoj promociji i edukaciji. Ovaj problem nije specifičan samo za našu zemlju. Istraživanja širom Evrope pokazuju da građani znaju sve manje o Holokaustu ili da imaju potpuno pogrešne predstave o ovoj istoriji. To je problem na kojem zajednički moramo raditi sa partnerima u Evropi. U tom kontekstu posebno treba istaći značaj Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA, koja je najviši međunarodni autoritet kada su u pitanju kreiranja politika i smernica na polju kulture sećanja, istraživanja, memorijalizacije i edukacije. Srbija je punopravan i aktivan član Alijanse i u tom radu učestvuje.
Učestvujete u projektu Evropske istraživačke infrastrukture Holokausta koja je pokrenula veliku akciju sa ciljem identifikovanja nepoznate arhivske građe malih arhiva i privatnih kolekcija. Koliko je značajno prikupljanje tih dokumenata i šta ste uspeli da ostvarite do sada? Da li i dalje ljudi mogu da vam se jave ukoliko imaju bilo kakvu arhivsku građu u vezi sa Holokaustom?
– Sa Arhivom Vojvodine imamo izvanrednu i dugoročnu saradnju i veoma smo im zahvalni. Zajedno smo razvili projekat Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija koji realizujemo ove i naredne godine. U projektu učestvuju partneri iz Srbije, između ostalih i Jevrejska opština Novi Sad i Romska redakcija RTV, kao i čitav niz eminentnih institucija iz Austrije, Češke, Holandije, Izraela, Mađarske, Poljske, SAD, Slovačke i Nemačke, a fokus nam je na obuci arhivista da prepoznaju i očuvaju relevatnu građu Holokausta u svojim arhivima, te da im pomognemo da je iskoriste kao materijal za edukaciju i promociju sopstvenog rada. U okviru tog projekta glavni partner iz Nemačke nam je Arolsen arhiv – jedan od najvećih svetskih arhiva posvećenim građi o nacističkim logorima širom Evrope. Evropska istraživačka infrastruktura Holokausta EHRI je međunarodna platforma putem koje se arhivska građa Holokausta čini dostupna istraživačima, a Arolsen arhiv, kao jedan od najvažnijih nosioca EHRI platforme, ove godine je preuzeo zadatak da identifikuje mikroarhive, male arhivske ili privatne zbirke, koje sadrže različite podatke vezane za život pre Holokausta i stradanje za vreme nacizma. U tom kontekstu Arolsen arhiv nam se obratio za pomoć da promovišemo ovu akciju u Srbiji. Naravno, svi mogu da nam se jave ako poseduju građu iz koje možemo saznati više o ovoj istoriji, ne postoji rok za to. U strašnim logorima smrti stradali su milioni, ali još toliko ljudi je ubijeno na drugim mestima. Dok su logori uglavnom već dobro istraženi, ova druga istorija koja se odvijala lokalno, u malim mestima, koja je istoričarima još uvek nepoznata, jednako je važna.
Trenutno je otvoren poziv za nastavnike za veliki međunarodni seminar koji će biti održan od 22. do 26. agusta u Novom Sadu. Ko sve može da se prijavi i šta će imati prilike da čuje na seminaru?
– U okviru projekta iz programa Evropa za građane, u saradnji sa TOLI Institutom iz Njujorka i Centrom za savremenu jevrejsku dokumentaciju iz Milana i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije organizujemo seminar za nastavnike o podučavanju o Holokaustu. Među predavačima su i dr Volf Kaizer iz Berlina, iz Muzeja Vanzejske konferencije, kao i prof. dr Gadi Lucato Vogera, direktor Centra za savremenu jevrejsku dokumentaciju u Milanu, ali i čitav niz naših stručnjaka, kao što su prof. dr Marko Šuica i dr Milan Koljanin. Više o programu možete pročitati na našem sajtu. Seminar je namenjen svim nastavnicima iz Srbije koji su zainteresovani da nauče više o savremenim pristupima edukaciji o Holokaustu. Pozivamo i ovom prilikom sve zainteresovane da nam se java putem formulara na našem sajtu. Požurite – broj mesta je ograničen!
Razgovarala: Milana Milovanov
Foto: Uroš Dožić
