Već 13 godina Dajana Vujaklija na čelu je jedne od ključnih platformi koja okuplja dizajnere, fotografe i druge vizuelne stvaraoce sa ciljem edukacije u oblasti kreativnih medija – PDP konferencije. Najvećim uspehom smatra upravo dugotrajnost konferencije i energiju koju PDP tim svake godine uloži u organizaciju, koja je dosta zahtevna i traje gotovo cele godine.
Zahvaljujući tom kreativnom putu koji su utabali u Novom Sadu, pozicionirajući se među veoma važnim akterima i u regionu, PDP konferencija glavna je za programe u okviru nedelje primenjene umetnosti, na Kaleidoskopu kulture, gde organizuje već treći Dizajn paviljon, u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Organizaciji prave smotre svetskih, evropskih i domaćih dizajnera, koja je počela 1. oktobra i traje sve do petka, 8. oktobra, na SPENS-u, ove godine priključio se i projekat ReCulture. Tim povodom, Dajana Vujaklija za Visit Novi Sad otkriva značaj takvog događaja za grad koji će biti Evropska prestonica kulture, svoje utiske o Novom Sadu, o Kaleidoskopu kulture, dizajn sceni u Srbiji….
Trenutno je aktuelan treći Dizajn paviljon koji se dešava do 8. oktobra u okviru nedelje primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture. Šta imamo prilike ove godine da vidimo?
Ove godine ono što publika ima priliku da vidi jeste pre svega izložba Design for Culture i brojni dizajn projekti rađeni za prestižne evropske i regionalne institucije kulture. Prikazane su kampanje za Bavarsku narodnu operu, francusko Ministarstvo kulture, Tate Modern iz Londona, kao i londonski Muzej dizajna, zatim projekti za Jugoslovensko dramsko pozorište, Memorijal Nadežde Petrović, brojne organizacije nezavisne kulturne scene, itd. Projekte potpisuju neki od najznačajnih grafičkih dizajnera i dizajn studija u Evropi poput nemačkog studija Bureau Borsche, francuskog kolektiva Spassky Fischer, portugalskog Grapheine, kao i najvećeg nezavisnog dizajn studija na svetu, Pentagram. Naravno, izložba prikazuje i radove dizajnera iz regiona poput Isidore Nikolić, Maneta Radmanovića, Marine Milanović, Slavimira Stojanovića, Srđe Dragovića, dizajn studija Petergregson i Metaklinika i drugih.
Šta takav događaj donosi gradu koji će sledeće godine biti Evropska prestonica kulture?
Imati uvid u evropske dizajn prakse je važno ne samo dizajnerima, već i publici koja se na taj način posredno edukuje. Festivali dizajna su prostor za edukaciju, razmenu iskustava i znanja, umrežavanje, ali i predstavljanje rada domaćih autora internacionalnoj publici. Većina evropskih prestonica neguje tradiciju održavanja festivala dizajna, konferencija koje se bave dizajnom ili nedelja dizajna, tako da je ovo tema koja zaslužuje da se nađe u programu Evropske prestonice kulture.
Prošle godine Dizajn paviljon bio je na platou SPENS-a, ove godine je unutar objekta, jednog od ključnih arhitektonskih zdanja u Novom Sadu. Kako ti gledaš na taj objekat i koliko se zapravo i sam Dizajn paviljon uklapa u čitavu estetiku?
Mislim da je važno aktivirati prostore poput SPENS-a, prostore koji su nekakvi reprezenti arhitektonskog nasleđa. Prostor je vizuelno intenzivan i mi smo ga tretirali doslovno kao eksponat na izložbi. Nismo želeli ništa da sakrivamo, prekrivamo, gušimo. Naglasili smo detalje i ostavili prostor da diše. Mislim da je izložba istakla monumentalnost objekta, koristili smo velike formate, konstrukcije koje su ispratile formu prostora. Igrali smo se sa različitim perspektivama sagledavanja izložbe koje zapravo prostor SPENS-a omogućava.
Kada je o objekima u gradu reč, koji vas možda najviše oduševljava u gradu, kao nekoga ko se bavi vizuelnim umetnostima i dizajnom…?
SPENS je definitivno jedan od tri meni vrlo inspirativna prostora. Određeni delovi su vizuelno zagađeni raznim reklamama, preterano intenzivnim obeležavanjima delatnosti koje se obavljaju u zauzetim prostorima objekta. Mislim da bi bilo dobro pozabaviti se time. Oformiti identitet koji mora da se isprati od strane zakupaca, kako bi prostor prodisao. Pored SPENS-a, veoma su mi zanimljivi i zgrada Železničke stanice u kojoj smo organizovali izložbu Swiss Style Now u okviru prvog izdanja Dizajn paviljona i Radnički dom koji se takođe ponekad koristi za različite sadržaje. Ima Novi Sad prostora koji su zaista predivni, teško je odlučiti se za favorite.
Kako biste ocenili novosadsku, ali i generalno dizajn scenu u Srbiji? Gde smo u odnosu na Evropu i postoji li neki kuriozitet naše scene?
Uh, ovo je dosta teško pitanje. Mislim da postoji prostor za unapređenje pre svega obrazovnih programa. Edukacija, edukacija, edukacija. Važna je edukacija mladih dizajnera, ali takođe i publike i klijenata. Ima studija u Srbiji koji zaista rade vrhunske stvari kakve možemo videti u bilo kom razvijenom gradu u Evropi. Ali većina onoga što viđamo na ulicama i na policama u supermarketu je problematično, tako da je opšti utisak da imamo još mnogo da radimo na vizuelnom opismenjavanju i na izgradnji kriterijuma. Potrebno je jedno dubinsko čišćenje grada od vizuelnog zagađenja i prenatrpanosti informacijama.
Šta je za vas Kaleidoskop kulture?
Mislim da je Kaleidoskop kulture dobra prilika za novosadske umetnike koji deluju u različitim umetničkim disciplinama da predstave svoj rad široj publici. Posebno cenim što postoji konkurs kroz koji se biraju učesnici i koji svake godine pruži mogućnost nekim novim umetnicima da učestvuju. Mislim da je važan i momenat povezivanja sa umetnicima iz drugih sredina, ali i saradnja umetnika i institucija kulture koja se kroz programe Kaleidoskopa ostvaruje. To na neki način može da bude i dugoročni benefit svima koji učestvuju.
Kako gledate na taj projekat u svetlu čitave nedelje koja je posvećena primenjenoj umetnosti? Koliko primenjena umetnost uopšte ima prostora da na nekim većim događajima, kao što je Dizajn paviljon, dolazi do šire publike?
Mislim da to jeste način da sadržaj dođe do šire publike, naročito kada se organizuje na javnim mestima koja građani svakako posećuju, kao što je bio slučaj sa svim izdanjima Dizajn paviljona do sada.
Kako vi vidite Novi Sad u svetlu titule Evropske prestonice kulture?
Možda sam subjektivna, ali moj utisak jeste da Novi Sad zaista ima aktivnu umetničku scenu, mnogo kreativaca koji deluju u različitim poljima koji mogu da doprinesu programima, a takođe ima prostornih kapaciteta da iznese titulu na najbolji mogući način.
U kom kutku grada najviše volite da predahnete od posla, popijete kafu, prošetate?
Mali, ušuškani kraft kafić Škripa u Jevrejskoj ulici je mesto koje je moj apsolutni favorit kako za popodnevne kafe, tako i za večernja druženja. Volim Dunav, novosadske plaže i volela bih da više vremena mogu da provedem na reci, ali trenutne obaveze mi dozvoljavaju samo sporadične izlete.
Koje događaje u gradu ne propuštate?
Osim PDP konferencije i Dizajn paviljona, dosta toga, zapravo! Trudim se da ispratim razne programe u Kulturnom centru Lab, zatim događaje koje organizuje DaNS (Društvo arhitekata Novog Sada), volim Sterijino pozorje, volela sam Cinema City i nedostaje mi što se više ne održava kao nekada. Doček je takođe na listi događaja koje ne bih propustila, a ne propuštam ni koncerte na otvorenom kada su u okviru mog muzičkog ukusa. Volim da kupujem odeću koja je second hand, pa su mi humanitarni bazari odeće koji se povremeno organizuju u Škripi uvek na to-do listi.
Razgovarala: Milana Milovanov
Foto: Vladimir Veličković
