Prvo lutkarsko pozorište u Srbiji, novosadsko Pozorište mladih, ove godine obeležava čak 90 godina postojanja, a iza sebe ima više od 20 hiljada predstava koje su pogledali milioni gledalaca. Najvažniji, za ovu pozorišnu kuću, jesu svakako oni najmlađi, koji baš na ovom mestu započinju svoje prve korake u upoznavanju sa daskama koje život znače, zbog čega je pedagoška uloga pozorišta veoma ozbiljan zadatak, kako tvrdi direktor te ustanove, Mihajlo Nestorović.
Mihajlo iz Požarevca stigao u Novi Sad gde je 1993. godine diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše, a od 2001. godine stalni je član ansambla Narodnog pozorišta Sombor, na čijem je čelu bio od 2014. godine. Autor je više od pedeset kratkih, dokumentarnih filmova, video spotova i reklama, osnivač Somborskog džez festivala, manifestacija Kulturno leto na selu i somborski Letnji festival Kultura u srcu grada, kao i Viminacijum festa u Požarevcu i studentskog umetničkog festivala Art Occupation.
Na čelo Pozorišta mladih dolazi 2019. godine, a povodom devet decenija te ustanove, za Visit Novi Sad priča o uspesima, planovima, izazovima tog teatra, njegovom značaju i programu koji pripremaju za 2022. godinu, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture.
Pozorište mladih obeležava ponosnih 90 godina postojanja. Šta je, po vašem mišljenju, najveći uspeh Pozorišta, a šta vidite i kao vaš lični uspeh na poziciji direktora?
Veoma je nezgodno da govorim o ličnom uspehu, jer on ne zavisi od mene, već od čitavog mehanizma koje pokreće pozorište. Važno je da smo u ovom periodu , koji je potpuno nepredvidiv i nestabilan za obavljanje bilo koje dalatnosti, te i pozorišne, uspeli da održimo kontinuitet, kako izvođenja starih predstava, tako i premijernih izvođenja. Uspeli smo da budemo prisutni na nekoliko festivala, koji su se održavali, te dobijali mnoge nagrade i priznanja na istim. Možda je, najbitnije od svega to da, uprkos svemu, uspevamo da održimo pravac koji smo zacrtali i oblikujemo profil pozorišta na način koji zagovaramo i ka kome stremimo. To je, pre svega kontinuirani razvoj lutkarske i dečije scene, te jačanje večernje scene, pre svega repertoarom, ali i osvežavanjem ansambla, novim, mladim, glumcima, koji se sve više okreću Pozorištu mladih i pokazuju želju da u njemu zaigraju.
Vi ste prethodno bili i upravnik Narodnog pozorišta u Somboru, tako da vam ovo nije prva rukovodeća funkcija. Čime se najviše vodite u svom poslu, šta vam je najvažnije da ostvarite i na koji način?
Moram da priznam, da nijedno pozorište, u kome sam radio, a bilo ih je nekoliko, nema tako vešt i promišljen sistem rada, kao somborsko pozorište. Od same funkcionalnosti i lepote zgrade, do organizacije rada, predanosti i ljubavi prema pozorištu… to, jednostavno, nisam video, niti osetio igde. Sa takvim iskustvom i elanom sam došao na mesto direktora Pozorišta mladih. Dobar deo ansambla sam poznavao, ali ne i način na koji rade. Uspostavio sam saradnju sa Akademijom umetnosti, okupio mlade glumce i doveo dobre reditelje i saradnike… Počinje da se stvara atmosfera koju svi gradimo, a to je, da se voli svoje pozorište.
Šta Pozorište mladih predstavlja za Novi Sad i njegovu kulturnu, a pre svega pozorišnu scenu?
Pozorište mladih je jedino pozorište, na srpskom jeziku, čiji je osnivač grad Novi Sad. Pozorište mladih ima višestruku funkciju. Zahvaljujući sceni za decu, ima obavezujuću ulogu u pedagoškom smislu, u edukaciji dece. Veoma ozbiljna uloga ili zadatak. Dakle, ne samo, zabava i razbibriga, kako mnogi misle, već ozbiljan, posvećen rad svih članova ansambla, koji su veoma svesni i savesni u obavljanju prihvaćene uloge. Dalje, razvojem i profilisanjem večernje scene, mi pratimo pozorišnu stazu publike, koja je prve korake napravila u Pozorištu mladih. Mi ih vodimo dalje, usmeravamo i stvaramo ozbiljnu pozorišnu publiku. Dakle, mi smo prva karika pri formiranju buduće pozorišne publike. Ukoliko negde omanemo, imaćemo problem publike, koji se neće moći generacijama ispraviti. Zato je Pozorište mladih bitno, važno i značajno u našem gradu, ali i u kulturnom miljeu, uopšte.
Šta je budućnost Pozorišta mladih?
Tu dolazimo do ključnog problema. Dolaskom na čelo kuće, pre dve godine, detaljno sam sa svojim timom razradio strategiju razvoja Pozorišta mladih u narednih pet godina. Međutim, svaka strategija ili pokušaj napredovanja, ili razvoja neke ideje pada u vodu, dok se ne reši imovinsko-pravni odnos zgrade u kojoj je Pozorište mladih podstanar, evo, već četvrtu godinu. Dakle, klasičan podstanar, koji Sokolskom društvu plaća kiriju. Podstanar koji ne može da iskoristi dobru volju i želju Grada i Gradske uprave za kulturu, te renovira dvoranu. Podstanar koji nema prava ni na uvođenje klima uređaja i publici učini ugodan boravak u sali. Podstanar nemoćan za rešavanje infrastrukture neophodne za rad jednog pozorišta, da popravi stepenište, na kome se publika sapliće, jer nije njegovo…..
Po čemu biste, jednog dana, voleli da vas pamte kao nekoga ko je bio na čelu tako značajne ustanove u Novom Sadu? Šta vam je najvažniji trag koji želite da ostavite iza sebe?
Upravo sam, možda i previše ozlojeđen tom nepravdom, oduzimanja prostora za delovanje pozorišta, govorio maločas. Ne samo moj uspeh, već uspeh svih nas iz Pozorišta mladih, grada, ali i publike, pre svega, bio bi, kada bi, ponavljam, Pozorište mladih, kao jedino gradsko pozorište na srpskom jeziku, konačno dobilo svoj prostor. U godini kada slavimo devedest godina od osnivanja Pozorišta mladih, u godini u kojoj Grad Novi sad nosi tiulu Evropske prestonice kulture, mislim da će se rešiti i ovaj problem i time obeležiti najveći trag uspeha, svih nas.
Novi Sad će naredne godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, a u programu značajnu ulogu će imati i Pozorište mladih. O kakvim projektima je reč?
Ljudi u EPK prate rad Pozorišta mladih, te otuda i poverenje da budemo nosioci pozorišnog programa u godini prestonice. Reč je o velikom projektu, pod nazivom Dodir, a koga čine: ulični pozorišni spektakl Guliverova putovanja u režiji Kokana Mladenovića, koji će otvoriti novoustanovljeni međunarodni pozorišni festival za decu i mlade. Potom Novosadske pozorišne igre, kao drugi segment ovog projekta. Pored ovoga, čini mi se, veoma zanimljiv i i neočekivan pozorišni performans Alternativna historija Evrope, u formi sleta i pozorišna predstava Cat Claw, inspirisana stripom Branislava Kerca u dramatizaciji Uglješe Šajtinca, gde će scenografija biti rađena 3D maping tehnologijom.
Kako vi vidite to što je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture, najpre kao direktor jedne od najvažnijih kulturnih ustanova, a potom i kao građanin Novog Sada?
To je velika stvar za naš grad. Nisam ništa epohalno rekao, ali zaista je tako. Mislim da ta titula, apsolutno pripada Novom Sadu. Sećam se, još u vreme kada smo kao studenti, pre tridesetak godina, došli iz raznih krajeva zemlje, onako nesnađeni, uvek smo sa posebnim pijetetom i osećanjem bitnosti, govorili drugima o Novom Sadu, kao najkulturnijem gradu kod nas. I danas sam istog mišljenja.
Da li su primetne promene na kulturnoj sceni i u kom smislu kada je reč o tituli Evropske prestonice kulture? Kakvo je vaše viđenje kulturne i pre svega pozorišne scene u Novom Sadu?
Veoma je dobar koncept EPK. Ono što se meni u početku nije sviđalo jeste usitnjavanje programa i programskih aktivnosti. Uvek sam bio za velike i značajne projekte. Veoma je dobar koncept uključivanja samostalnih umetnika, udruženja i slično, ali nema jake alternativne scene bez jakih institucija kulture. Ta sinergija i stvaranje partnerstva, bilo pojedinca ili udruženja sa institucijama, ne samo da će, pomalo uljuljkane i uspavane institucije, da razmrda, nego i da doprinese stvaranju svežih, kreativnih programa.
Koje kulturne događaje u gradu ne propuštate i koje ustanove kulture najčešće posećujete, osim naravno Pozorišta mladih?
Obzirom da sam ljubitelj likovne umetnosti, te i producent mnogih izložbi, galerije su moje omiljena mesta koja obilazim. Nadam se da ćemo, jednog dana dobiti i pravu gradsku galeriju, baš kao i još neku pozorišnu scenu.
Koji je vaš omiljeni gradski kutak za opuštanje?
Za čoveka, koji živi na Čardaku, ovo je najlakše pitanje u ovom intervjuu. Dakle, ne postoji lepši pogled na grad, niti bolje mesto za opuštanje, nego sa moje terase i dvorišta. Nijedan slikar ne bi mogao da oslika takvu igru boja, kao što je nebo iznad Novog Sada. Nijedan pesnik ne bi mogao da opiše tu živu igru oblaka koji plešu oko sunca koje zalazi, niti suton, na susednom brdu, gde svetla, koja se pale i žmirkaju, najavljuju veče.
Autorka: Milana Milovanov
Foto: Dušan Jocić, Jelena Ivanović
