Ekspanzija u ugostiteljstvu i kulinarstvu dovela je i do ogromne ponude slatkiša u Novom Sadu. Gotovo da ne postoji nešto što možete da zamislite kad vam se jede „nešto slatko“, a da to nećete pronaći u Novom Sadu! Ipak, čovek se ponekad zasiti novotarija kojih ima na svakom koraku i želi kolač kakav je jeo u detinjstvu, i to u baš takvom ambijentu. U Novom Sadu postoji zavidan broj starih poslastičarnica koje čuvaju tradiciju i širom otvaraju vrata kad poželite odličnu doboš tortu ili baklavu, šampitu, minjon ili sladoled.

Atina

Gde se nalazi: Katolička porta 1

Da li ste znali da današnja Atina u stvari potiče još iz devetnaestog veka? Na prelazu vekova promenila je nekoliko vlasnika, da bi se ustanovila kao Kod Dornštetera – Jakoba Dornštetera, poslastičarskog majstora. Ova poslastičarica bila je elitno mesto koje je okupljalo takvu klijentelu – prvo kao mala radnja, a potom velika poslastičarnica sa preko 400 kvadrata, u kojoj su gosti uživali u tortama, krempitama, kesten pireu i sladoledu. Tokom Drugog svetskog rata „ugošćavala“ je nemačke i mađarske oficira, zbog čega je vlasnik na kraju rata verovatno stradao. Kad je poslastičarnicu 1945. preuzelo Gradsko poslastičarsko preduzeće, promenila je ime u Moskva, a potom nakon nekoliko godina – Zagreb. Kasnije je s novim rukovodstvom izgubila stari sjaj. Ipak, danas je ovo veoma fin restoran u kom možete ručati, uživati u poslasticama, a nekada i u živoj svirci. Probajte čokoladnu fantaziju ili Atina tiramisu. Nećete pogrešiti.

Evropa

Gde se nalazi: Zmaj Jovina 8

Ova poslastičarnica u centru grada poznata je po sladoledu, za koji mnogi tvrde da je jedan od najboljih u gradu. Kad je otvorena, pre Drugog svetskog rata, Evropa je bila na Trgu mladenaca, a od 2000. godine bila je u Dunavskoj ulici. Vlasnik Ismail Redžepi unuk je prvog vlasnika, po čijoj se recepturi i danas prave razni kolači: baklave, krempite, šampite, torte… Danas ga je nasledio Haris Redžepi. I to očigledno veoma uspešno, jer su poslastičarnica, te njeni vlasnici, porodica Režepi, dobitnici brojnih nagrada i priznanja. Jedno je ipak najvažnije – zadovoljne mušterije koje dolaze iznova i iznova na ukusne kolače originalnog ukusa od pre više decenija.

City

Gde se nalazi: Pozorišni trg 6

Poslastičarnica City preko puta Srpskog narodnog pozorišta postoji gotovo sto godina! Njena vrata je, naime, otvorio 1926. godine Ljubomir Parlać, izučivši poslastičarski zanat kod Jakoba Dornštetera. Poslastičarnica se najpre nalazila u ulici Kralja Aleksandra. Bivajući porodična firma, nije prestala s radom ni za vreme Drugog svetskog rata, kad se poslastičar Parlać dovijao da materijal nabavi u okolini Novog Sada i ponudi sugrađanima kolače i takozvanu ratnu tortu – sastavljenu od piškote namazane pekmezom. Poslastičarnica se trenutno renovira, zbog renoviranja Pozorišnog trga, te je privremeno na adresi Janka Čmelika 26. U City-ju i danas možete uživati u istim đakonijama kao nekada: krempitama, žitu sa šlagom, kesten pireu, minjonima i drugim kolačima, pa i sladoledima. Ono po čemu je poslastičarnica poznata jeste kornet, odnosno „zimski sladoled“, na kom su odrastale generacije Novosađana.

Carigrad

Gde se nalazi: Bulevar Mihaila Pupina 11

Nekih desetak godina nakon otvaranja poslastičarnice Ljubomira Parlaća – tačnije, 1937. godine – osnovan je Carigrad na Bulevaru Mihajla Pupina 11, gde se i danas nalazi. Osnivač je bio Sekula Ristić, koji je pre toga bio bombondžija po vašarima, dok danas poslastičarnicu vode njegovi unuci. Ristići se slažu da su postali i ostali simbol grada zahvaljujući autentičnim kolačima kakvi su se ovde jeli i pre osamdeset godina: baklavama, tulumbama, sutlijašima… uz koje savršeno idu limunada, kafa ili boza. A znate li da je prvi sladoled u gradu napravljen upravo u Carigradu? Sin Sekule Ristića Rista doneo je u Novi Sad prvu mašinu za pravljenje sladoleda, i bio je jedini koji je u smesu ubacivao štapiće vanile iz Italije.

Današnji enterijer Carigrada ovakav je od 1981, a u planu su promene u predratni izgled. To je, kažu, jedan od razloga zašto je opstala sve ove godine: modernih je mesta mnogo, a samo nekoliko one u kojima se, kad zakoračite, osećate kao u nekom drugom vremenu.

Šeherezada

Gde se nalazi: Zmaj Jovina 19

Šeherezada je tiha zvezda Zmaj Jovine ulice već četrdeset godina. Izgled ove poslastičarnice vremenom se menjao i išao u korak s modom, ali nije se menjalo njeno mesto, što joj je obezbeđivalo mnoštvo posetilaca. NIje se menjao ni kvalitet slatkiša – zahvaljujući čemu su se svi vraćali. U Šeherezadi možete probati baklave, šampite, minjone, slatka peciva i torte, a leti ćete je iz daljine uočiti po redu za sladoled. Pravi se po staroj recepturi, a svake godine možete uživati u oko dvadeset ukusa: od vanile i čokolade sve do limuna, plazme, banane, kokosa, kikirikija, lešnika…

Figaro plus

Gde se nalazi: Mite Ružića 

Još jedna poslastičarnica s dugom tradicijom jeste Figaro plus, ušuškana u neposrednoj blizini Katedrale, gde ćete po izuzetno pristupačnim cenama pojesti šampitu, baklavu, tulumbu, trileće… Odličan izbor je i sladoled po recepturi staroj preko 80 godina. Ova poslastičarnica je prva orijentalna u našem gradu, a otvorio ju je 1936. godine deda vlasnika Krča Velseja, koji je prvi zaista i doneo baklavu, tulumbu i bozu u naš grad. Poslastičarnica se u to vreme zvala Novosadski pelivan i nalazila se pored nekadašnjeg Narodnog bioskopa. Kasnije, poslastičarnica menja ime u “Novi Sad”. U Ulici Mite Ružića je od 1979 godine i do danas je ostala sinonim za ukusne, a jeftine kolače koji mame osmehe.

Vremeplov

Gde se nalazi: Bulevar oslobođenja 96

Turu po starim novosadskim poslastičarnicama završavamo s njihovom najmlađom sestrom: Vremeplovom. Iako postoji tek 21 godinu, Vremeplov je zaista postao na neki način ono što ime sugeriše. Deo lokala prepun je antikviteta – nameštaja, kase iz devetnaestog veka, telefonske centrale, gramofona… Naravno, sve bi to bilo „zabadava“ da poslastičarnica ne nudi vrhunske slatkiše. Divni vlasnici Jasmina i Nemanja ne pristaju na kompromise kad se radi o sastojcima, pa su tako kolači sveži i ukusni, a prave se od belgijske čokolade i holandskog kakaoa. I ne samo to – poslastičari i kuvari prošli su specijalne obuke zahvaljujući kojima možete uživati u vrhunskim poslasticama. Pored raznoraznih autentičnih torti, samo se ovde pravi čuvena torta Mira Banjac, napravljena u čast poznate glumice. Ova poslastičarnica godišnje proda čak 1300 kilograma ove torte – ako je niste probali, šta čekate?!

Autorka: Tihana Smiljanić

Foto: Facebook stranice poslastičarnica, privatna arhiva