Jedna od destinacija u okolini Novog Sada koju turisti gotovo nikada ne zaobilaze prilikom posete našem gradu, svakako jesu Sremski Karlovci. Veličanstveni Patrijaršijski dvor, najstarija srpska gimnazija u kojoj je snimljen kultni film Lajanje na zvezde, mnoštvo vinarija, izletište Stražilovo, samo su neki od dragulja koje Sremski Karlovci nude. Ako želite nakratko da promenite okruženje i vidite nešto novo, ali vam se ne ide daleko, predlažemo vam jednodnevni izlet. Sremski Karlovci udaljeni su od Novog Sada svega trinaest, a od Beograda sedamdestak kilomenatra, što ih čini sjajnom destinacijom za brzu a efikasnu promenu sredine i uživanje. Ovaj barokni grad vrlo je važan na kulturnoistorijskoj mapi Srbije, a njegovi meštani čine da se uvek osećate dobrodošlo. Evo naših predloga šta nikako ne bi trebalo da propustite.

Patrijaršijski dvor

Najmonumentalnija i jedna od najznačajnijih građevina u Sremskim Karlovcima jeste Patrijaršijski dvor. Sagrađen je krajem 19. veka, a danas je sedište Eparhije Srpske pravoslavne crkve, dok leti služi kao letnja rezidencija Patrijarha. Patrijaršijski dvor nećete promašiti u centru grada – u pitanju je građevina zadivljujuće arhitekture, građena u kombinaciji baroka i renesanse. Patrijaršijska riznica otvorena je za javnost, te u njoj možete videti portrete episkopa i mitropolita, značajne ikone i ikonostase, ali i dragocene stare rukopise i druge umetničke i istorijske predmete. Pažnju svakako privlači i lepo uređen vrt Patrijaršije kroz koji možete prošetati ili u njemu odmoriti.

Kad ste već tu, obiđite i Sabornu crkvu Svetog Nikole, najveći pravoslavni hram u gradu – odmah je pored Patrijaršijskog dvora. U kripti ove crkve sahranjeno je nekoliko vladika, a ikonostas crkve, koji su na drvetu oslikali Teodor Kračun i Jakov Orfelin, smatra se remek-delom srpskog baroknog slikarstva u Vojvodini. Na na zidovima možete videti radove Paje Jovanovića, koji je za Sabornu crkvu naslikao nekoliko scena iz Starog i Novog zaveta, ali i četiri slike s događajima iz srednjovekovne srpske istorije. Obavezno u sklopu crkvenog kompleksa posetite i crkvenu vinariju, ali i fabriku za izradu sveća.

Karlovačka gimnazija

Karlovačka gimnazija najstarija je srpska gimnazija, koja je s radom započela 1791. godine. Danas je ovo filološka gimnazija i možete je obići, a vodiči će vam biti upravo sadašnji učenici. Inače, po osnivanju, gimnazija je imala šest razreda, a nastava se odvijala na latinskom jeziku. Danas se ovde, uz latinski, izučava i starogrčki, ali i savremeni jezici. Gimnazija se ponosi svojom istorijom i čuvenim učenicima, od kojih su i Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Vasa Stajić. Naročito je značajna i biblioteka Gimnazije, jedna od najboljih školskih biblioteka u zemlji, koja čuva fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, te prva izdanja Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. Široj javnosti poznatija je po „ulozi“ nastavničke zbornice u filmu Lajanje na zvezde, koji je delom sniman baš u Karlovcima – za potrebe filma preimenovanim u fiktivni grad Moravski Karlovci.

Česma Četiri lava

Čuvena česma Četiri lava nesumnjivo je jedan od simbola Sremskih Karlovaca. Podignuta je 1799. godine u čast otvaranja prvog karlovačkog vodovoda, od crvenog mermera i na uzvišenju od tri mermerna stepenika. Voda je pijaća i osvežavajuća, a legenda kaže da ćete se, ako se napijete vode s česme, sigurno vratiti u Sremske Karlovce. Iskoristite priliku da se okrepite i fotografišete na mestu okupljanja kako lokalaca, tako i turista.

Najstarija apoteka u Vojvodini

Najstariju apoteku u Vojvodini osnovao je 1890. godine Ludvig Štraser, a fascinantno je da ona i danas radi! Obavezno posetite ovo mesto jer i dalje ima stari enterijer, napravljen u Veneciji.

Zavičajna kuća (Heimathaus)

Zavičajna kuća pripada Muzeju u Sremskim Karlovcima i nastala je 2009. godine s ciljem da revitalizuje izvornu kulturu Podunavskih Švaba. Kuća oslikava život na selu tokom druge polovine 18. veka, a opremljena je nameštajem i uopšte rekvizitima koji svedoče o životu ljudi i njihovoj organizaciji u domaćinstvu – kuvanju, čuvanju hrane, spavanju, kupanju. Ulaz u Zavičajnu kuću se plaća, a od 1. oktobra do 1. aprila možete je posetiti u unapred dogovoreno vreme.

Muzej pčelarstva

Ovaj neobičan muzej otkriće vam kako je to baviti se pčelarstvom – što, verujemo, niste u prilici često da vidite. Smešten u vinskom lagumu, muzej nudi mnogo informacija o pčelarstvu i vinarstvu, a osnovao ga je 1986. godine Borivoj Živanović. U Muzeju možete videti razne pčelarske i vinarske predmete koji su se davno koristili, a kažu da planiraju da modernizuju postavku i uvedu predmete koji se koriste u pčelarstvu u sadašnje vreme. Ne propustite priliku i za degustaciju meda, medovače i vina!

Stražilovo

Stražilovo je izletište van grada – tačnije, na četiri kilometra od centra grada. Izletište je deo Nacionalnog parka Fruška gora, a na njemu se nalazi grob pesnika Branka Radičevića. Na brdu se nalazi i odmaralište, pa iz Karlovaca možete peške do vrha, a potom sesti da odmorite u hladu. Ukoliko vam se dopadne i poželite da ostanete ili da dođete neki drugi put na više dana, tu je planinarski dom Stražilovo.

Duškov Vidikovac

Vidikovcu ime govori sve. Ako ste u kondiciji, lako ćete savladati veliki broj stepenika ka Magarčevom bregu. Bićete nagrađeni fenomenalnim pogledom na grad i njegove znamenitosti koje ste već obišli, ali i bačku ravnicu i Dunav. Sremski Karlovci na dlanu. Ovde se nalazi pozlaćeni krst, delo akademskog vajara Stevana Filipovića, te skulptura pesnika Duška Trifunovića, prvog našeg pesnika koji je sarađivao s muzičarima i zahvaljujući kom su nastali hitovi kao što su Glavo luda, Pristao sam biću sve što hoćeš, Ima neka tajna veza, i drugi.

Vinarije

Bermet je tradicionalno aromatično desertno vino iz Karlovaca koje se na Fruškoj gori proizvodi još od trećeg veka, kako tvrde neki pisani izvori. Proizvodili su ga monasi i prvobitno je služio – ili su se bar tako pravdali – kao lek, što je moguće zamisliti jer je u pitanju vino sa oko dvadeset travki, začina i suvog voća. Za vreme Habzburške monarhije bermet se slao na dvor kao neki vid korupcije i zahvaljujući njemu Srbi su sticali razne privilegije. Sredinom 19. veka bermet se izvozio u Ameriku, a mogao se naći u vinskim kartama prekookeanskih brodova – čak i Titanika. Ne propustite zato priliku da probate bermet, ali i druga vina koja se prave u Karlovcima, kako kažu – neka od najboljih u Srbiji. Već smo pisali o vinarijama Sremskih Karlovaca: upoznajte se s njima na vreme ili dopustite da vas put nanese u neku po izboru, i uživajte!

Autorka: Tihana Smiljanić

Foto: Jelena Ivanović, Wikipedia