Prva žena koja je u Nemačkoj dobila mesto Soliste u A orkestru i jedna od najtraženijih solistkinja na trubi danas u Evropi. Putem impozantne karijere, Laura Vukobratović krenula je iz rodnog Novog Sada, gde se obrazovala na Akademiji umetnosti, ali je ubrzo svoj talenat usavršila van granica zemlje, na Visokoj muzičkoj školi u Karlsrueu kod prof. Rajnholda Fridriha, gde je i specijalizirala baroknu trubu kod Edvarda Tara.
Laura Vukobratović danas iza sebe ima bezbroj nastupa u zemlji i inostranstvu sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Radio Beograda, Niškim simfonijskim orkestrom, Gudačima Sv. Đorđa, Simfonijskim orkestrom Muzičke akademije u Frajburgu, Kamernim orkestrom Karlsruea, Nemačkim kamernim orkestrom iz Berlina, Kamernim orkestrom Kelna, Filharmonijom Baden-Badena, Simfonijskim orkestrom Rumunskog radija i drugim eminentnim orkestrima, dok je kao član kamernih sastava nastupala na brojnim festivalima i muzičkim manifestacijama u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Pored toga, Laura se bavi i pedagoškim radom, što ističe kao jedan od najvećih uspeha u bogatoj karijeri.
Upravo ova Novosađanka, koja je dostigla uspeh na evropskom nivou, biće deo svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture u njenom gradu, na predstavi Zeniteum :: 2022, 13. januara 2022. godine, koju režira slovenački avangardni reditelj, Dragan Živadinov.
Stoga i razgovor sa njom za Visit Novi Sad počinjemo pričom o jednom od najvažnijih događaja za Novi Sad u sledećoj godini.
Učestvujete u svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, odnosno u svojevrsnoj predstavi Zenituem :: 2022. Znamo da su probe u toku, nećemo mnogo da otkrivamo o tome kako će sve izgledati, ipak zanima nas kako vi posmatrate svečano otvaranje?
Svi smo u velikom iščekivanju. Mislim da je to veliki izazov za sve nas i ja sam na naš grad Novi Sad jako ponosna.
Šta vam je najizazovnije u tome? Koliko smo čuli bina će biti u nekoliko nivoa i na nekoliko metara visine, da li ste imali priliku da svirate na velikoj visini i da budete deo nekog sličnog projekta?
Moja pozicija dok sviram je otprilike 10,5 metara visine, što je naravno veliki izazov za mene i tome se posebno radujem. Do sada sam imala prilike nekoliko puta da sviram na sličnim projektima, ali nijedan definitivno nije bio ovakav. Svaka čast režiseru na takvoj zamisli.
S obzirom na to da je svečano otvaranje 13. januara, pretpostavljamo da nije ni malo jednostavno svirati na potencijalno veoma niskoj temperaturi. Kako se snalazite u tim situacijama?
To će biti sigurno najveći izazov za sve nas. Moraćemo da nabavimo nove usnike i vežbamo na hladnoći da bi videli kako instrumenti reaguju na tim temperaturama, ali ja sam sigurna da ćemo mi sve te prepreke uspeti da prevaziđemo.
Da se vratimo malo na vaše početke, započeli ste svoju karijeru u Novom Sadu, odnosno na Akademiji umetnosti odakle ste „otišli u svet“. Kako ocenjujete tu edukativnu i obrazovnu „podlogu“ koju nudi Akademija umetnosti? Vi živite i radite sada u Nemačkoj, pa koliko se obrazovanje muzičara razlikuje kod nas i u Evropi?
Akademija mi je zaista pružila dobru podlogu i mnogo sam zahvalna na tome. Na moj muzički razvoj su jako uticali pored mog brata Igora i moji prijatelji – Kemal Gekić, Laura Levai, Branislav, Vlada Puškaš, Nikola Srdić…. Imala sam sreće da sviram sa tako dobrim muzičarima u orkestru i u raznim ansamblima. Koncerti sa Brass People Quintettom su bili takođe bitni u mojoj karijeri. U to vreme je bilo puno koncerata i samim tim puno mogućnosti da se nesto nauči. Razlika u obrazovanju je da u Nemačkoj ima više praktičnih predmeta, ali i to je od Akademije do Akademije različito. Konkurencija je velika i nivo je visok, pa se automatski i više radi.
Vi ste već sa 18 godina bili solista u Srpskom narodnom pozorištu, kao mlad talenat osvajali ste brojne nagrade, sarađivali sa brojnih renomiranim internacionalnim orkestrima, kao i sa brojnim evropskim kulturnim institucijama, a vaš angažman ne vezuje se samo za Evropu, već i Južnu Ameriku. Takav tempo rada verovatno iziskuje i neka odricanja?
Sa jedne strane su odricanja, a sa druge velika dobit, zavisi sa koje strane posmatrate. Ljubav prema tome šta radite mora biti velika da bi se pokrile druge stvari. Sa porodicom je naravno malo teže to sve uskladiti. Ja imam sreće da moja ćerka voli da putuje, pa onda idemo često zajedno na turneje.
Na šta ste najviše ponosni u svojoj impozantnoj karijeri?
Prvo na to da sam mogla da studiram kod jednog od najboljih profesora trube, prof. Reinhold Friedrich. Zatim, da sam prva žena u Nemačkoj koja je dobila mesto Soliste u „A“ orkestru i postala posle toga profesor.
Pored priprema za svečano otvaranje Evropske prestonice kulture, na čemu trenutno radite?
Radim puno na mojoj Akademiji u Essen-u sa studentima, pripremam ih za audicije i pripremam koncerte za koje se nadam da će se održati.
Muzika verovatno čini veći deo vašeg života i svakodnevice, u kojim drugim vrstama umetnosti još uživate?
Uživam da posmatram radove moje nećakinje, Rine Vukobratović, koja je zaista veliki umetnik.
Šta Laura najviše voli da sluša privatno? Može li neka topla preporuka?
Jako volim da slusam baroknu muziku: Bach- B-mol misa, Telemann, Hendel, ali naravno i Norah Jones, Diana Krall…
Kao rođenoj Novosađanki, šta za vas znači titula Evropske prestonice kulture koju vaš grad nosi i koji su ga kvaliteti, po nekom vašem mišljenju, kandidovali za tu prestižnu titulu?
Po meni nema boljeg kandidata za takvu titulu od grada Novog Sada (na nađem području). Kad poznajemo istoriju grada, Srpsko narodno pozorište, muzičare i ostale poznate umetnike koji odavde poticu…Ponosna sam na Novi Sad.
Koji vam je omiljeni kutak Novog Sada? Gde najviše volite da se opuštate?
Volim da idem na Tvrđavu, Štrand i naravno kod mojih prijatelja bez kojih ni jedan boravak ovde ne bi bio tako opušten.
Koje kulturne događaje ne propuštate, kada dođete?
Pozorište i koncerte.
Autorka: Milana Milovanov
Foto: Rina Vukobratović
