Roman Bugar je prve muzičke korake napravio u Muzičkoj školi Josif Marinković u Zrenjaninu, gde je stekao osnovno obrazovanje, kasnije je svoje školovanje nastavio na novosadskoj Akademiji umetnosti (violina), nakon čega je usledila magistratura u Banja Luci. Kao vrhunski violinista i dirigent, a od pre nekoliko godina i direktor Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Roman Bugar sa velikim uspehom balansira između ove tri uloge koje povezuuje njegova neizmerna ljubav prema muzičkom stvaralaštvu, dok aplauze podrške i ovacije nakon svakog koncerta doživljava kao potvrdu da orkestar, na čijem je čelu, publici pruža ono najbolje. Baš ono što jedan grad klasične muzike, kakav je Novi Sad, ima da ponudi.
Ansambl Vojvođanskog simfonijskog orkestra, večeras će održati svoj drugi koncert klasične muzike The best of Novi Sad, u kom će novosadska publika imati priliku da uživa u okviru programskog luka Seobe. Treći koncert zakazan je za 17. februar, te vam savetujemo da ga ne propustite.
Kakvi su vaši utisci sa prvog koncerta koji je održan u okviru programa The Best Novi Sad, a šta će posetioci imati priliku da čuju na druga dva nastupa 10. i 17. februara?
Ono što me uvek raduje i potvrđuje da je ono što Vojvođanski simfonijski orkestar radi dobro, jeste puna sala publike i ovacije po završetku programa. Upravo takav je bio koncert 2. februara u Sinagogi, prvi koncert iz ciklusa The Best of Novi Sad. Sjajne mlade umetnice, Irena Josifoska i Aleksandra Šuklar su briljirale, a tome je doprineo i naš orkestar dobro vođen rukom maestra Ejuba Gulijeva. U nastavku nas očekuju takođe bogati programi i već dokazani umetnici na svetskoj muzičkoj sceni. Maestru Srboljubu Diniću će 10. februara biti četvrti nastup sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, a kao solisti nastupaju naš proslavljeni violinista Stefan Milenković i renomirani pijanista Kemal Gekić. Koncerte pod nazivom The Best of Novi Sad zaokružićemo 17. februara uz vođstvo našeg šefa dirigenta Aleksandra Markovića i solističke nastupe uglednih novosadskih umetnika, pijanistkinje Rite Kinke i violiniste Roberta Lakatoša.
Projekat The Best of Novi Sad okuplja najbolje virtuoze multikulturalnog Novog Sada, koje je umetnost i želja za daljim usavršavanjem odvela u „svet“, ali se uvek sa velikim zadovoljstvom vraćaju na scenu svog grada. Kako vi posmatrate ovu sinergiju umetnika na sceni, različitih nacionalnosti, koji su, pre svega, Novosađani?
U muzici nacionalna različitost ne postoji. Mi svi govorimo istim jezikom, radimo i živimo sa istim ciljem, da na kraju svog nastupa čujemo aplauz kao potvrdu da radimo nešto dobro. Ono što smo mi želeli projektom pod nazivom The Best of Novi Sad jeste da istaknemo da migracije, kao neminovnost naše profesije, posmatramo kao nešto dobro za Novi Sad, jer svi navedeni umetnici donose deo “sveta” svojoj vernoj novosadskoj publici svojim školovanjem i radom van naše zemlje.
Šta biste istakli kao značaj ovih koncerata za kulturnu scenu jednog multikulturalnog grada, kakav je Novi Sad?
Mislim da je najvažnije čuvati i uvek vraćati na scenu Novog Sada umetnike, koji su ponikli u ovom gradu ili svojim radom doprineli da svojim radom unaprede umetničku scenu grada.
Da li će novosadska publika imati priliku da sluša Vojvođanski simfonijski orkestar i u okviru drugih projekata Evropske prestonice kulture u godini titule?
U planu je izvođenje monumentalne Druge simfonije Gustava Malera, poznate pod nazivom Simfonija Vaskrsnuća, u okviru programskog luka Tvrđava mira pod vođstvom šefa dirigenta, maestra Aleksandra Markovića. Jer, ovo velelepno delo je samo po sebi “tvrđava” mira, ljubavi i vere u grandioznost ljudskog duha.
Na čelu ste Vojvođanskog simfonijskog okrkestra koji beleži brojne uspehe i priznanja, ali i saradnju sa mnogim renomiranim umetnicima. Čime se vodite u poslu i šta biste izdvojili kao najveći lični uspeh kada je vođenje jedne tako značajnog ansambla u pitanju?
Cilj mi je da svakim koncertom ponudimo nešto po čemu će se on pamtiti. Da li je u pitanju premijerno izvođenje nekog dela, nastup uz značajne umetnike, koji su se dokazali na međunarodnoj umetničkoj sceni, obeležavanje nekog velikog jubileja. Recimo da ću kao veliki uspeh pamtiti koncert u oktobru 2021. godine kada smo uspeli da dovedemo Ivu Pogorelića na scenu Novog Sada nakon 40 godina ili izvođenje Verdijevog Rekvijema nakon 30 godina u našem gradu, novembra iste godine.
Kao veliki uspeh za dugoročno napredovanje i dostizanje najviših umetničkih dometa, istakao bih dolazak maestra Aleksandra Markovića na mesto šefa dirigenta Vojvođanskog simfonijskog orkestra, od septembra 2021. godine.
Zrenjaninski kamerni orkestar ste obnovili još 2009. godine, a iste godine ste postali koncertmajstor i dirigent orkestra Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine. Vi ste i prva violina u Gudačkom kvartetu „Panonija”, ali i direktor VSO. Da li vam je teže da upravljate orkestrom, dirigujete ili svirate?
Definitivno je najteže upravljati simfonijskim orkestrom. Odgovorni ste za veliki broj ljudi, a pored toga, što je i najvažnije, jednim delom “kreirate” muzičku scenu grada. Povratne reakcije publike i stručne kritike mi govore da to dobro radim, ali ću se truditi da Vojvođanski simfonijski orkestar bude još bolje pozicioniran na kulturnoj mapi, ne samo naše zemlje, već i u međunarodnim okvirima. To je segment na kojem želim da radim u budućnosti.
Prošle godine uručena vam je Nagrada Grada Zrenjanina. Koliko vas ovakva priznanja nadahnjuju da nastavite da stvarate?
Zrenjanin je moj grad, grad u kojem sam odrastao i stekao prva muzička znanja. Velika mi je čast što sam od Grada Zrenjanina dobio priznanje za svoj rad, koji ću tamo nastaviti kroz delovanje Zrenjaninske filharmonije.
Muzika, pretpostavljamo, čini veći deo vaše svakodnevnice. Možete li nam otkriti u kojim drugim vrstama umetnosti još uživate?
Slikarstvo je umetnost koju pratim i u kojoj u potpunosti uživam. U slobodno vreme se kroz knjige upoznajem sa životom i radom slikarskih umetnika, pratim izložbe, obilazim galerije…
Šta savetujete mladim muzičarima koji su tek na početku svojih karijera, a možda su, kao i vi, radi usavršavanja prolazili kroz proces migracija?
Možda će zvučati kao kliše, ali samo bih rekao da prate svoje snove, da vredno rade, jer svaki instrument to zahteva, da koriste svaku priliku da prikupljaju što više znanja i steknu iskustva i van naše zemlje, ali da nikada ne zaborave odakle su krenuli. Vratite se u svoj grad i nesebično delite svoje uspehe. To je jedan od načina da naša kulturna scena postepeno raste i da se razvija.
Kakav je značaj titule EPK za Novi Sad?
Verovatno ću sada ponoviti reči koje su mnogi rekli u poslednjih mesec dana, ali zaista je neizmerna čast, zadovoljstvo i privilegija delovati i biti na čelu jedne kulturne institucije u vreme kada je Novi Sad dobio tu prestižnu titulu grada kulture. Čini mi se da je kultura počela da nas okružuje sa svih strana, da su kulturni događaji postali deo svakodnevice Novosađana, da smo počeli da živimo umetnost, da su umetnici i kulturne institucije postali mnogo vidljiviji.
Koje kulturne događaje u gradu ne propuštate i koje ustanove kulture najčešće posećujete?
Koncert Vojvođanskog simfonijskog orkestra ne propuštam, a to savetujem i vama. Repertoar Srpskog narodnog pozorišta je nešto što pratim, trudim se da prisustvujem svim premijerama i podržim kolege sa kojim jako lepo sarađujem, kao i Festival NOMUS u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada. Volim da odem i u Galeriju Matice srpske.
Autorka: Marina Marić
Foto: privatna arhiva, EPK, Vladimir Veličković
