Multimedijalni paviljon književnosti, koji do sada na ovakav način nikada nije održan u ovom delu Evrope, otvara se danas na Novosadskom sajmu, a trajaće do 13. marta. Kroz književnost, izvođačku i vizuelnu umetnost, prikazaće različite uticaje migracija na kulturu. U danima koji slede, imaćemo jedinstvenu priliku da se kroz modernu izložbu savremenog izraza Novi Sad kroz knjigu, upoznamo sa istoimenom monografijom i doznamo istorijsku pozadinu književnog razvoja Novog Sada. Pored ovog centralnog događaja, u okviru programske celine Seobe duša održaće se i tradicionalni Međunarodni sajam knjiga, koji će obradovati ljubitelje književnosti, a ugostićemo i neke od najčitanijih domaćih i regionalnih pisaca, zbog kojih, takođe, zaista vredi posetiti ovaj paviljon književnosti. Evo koja značajna imena dolaze u Novi Sad.
Jedna od književnica koje večeras dolazi u Novi Sad, a koju ćete uživo imati priliku da upoznate i čujete u 18 časova, jeste makedonska spisateljica i kritičarka Rumena Bužarovska čije priče su prevođene na šest jezika, a važi za jednu od najzanimljivijih mladih evropskih pisaca. Njena interesantna dela poznata su mnogima, od kojih izdvajamo Moj muž, Osmica i Nikuda ne idem. Povodom svog večerašnjeg gostovanja pred novosadskom publikom, Bužarovska je rekla da živimo u istorijskom periodu gde zaštita vlastitog života, ali i života drugih, zavisi od izolacije i fizičkog stagniranja u jednom prostoru.
„S druge strane, to što čak i mi u regionu živimo u blagodati mira i bazično prihvatljivom materijalnom stanju znači da zaboravljamo koliko su nužne migracije i selidbe u drugim delovima sveta, gde su ovi procesi iznad opasnosti pandemije. Nadam se ćemo sa novosadskom publikom uspeti da diskutiramo o tektonskim promenama u našim društvima, ali i u našim intimnim životima, i to kroz prizme književnosti“, navela je ova spisateljica. Upitavši je šta trenutno čita i koje su njene književne preporuke, izdvojila je Bizarne priče, autorke Olge Tokarčug, u kojima sada uživa, kao i Grčku revoluciju Marka Mazovera, jer joj „čitanje istorije u ovom trenutku daje perspektivu gde i kako živimo, te daje dozu optimizma i dozvoljava da uživa u sadašnjosti kakva god ona bila”. Ne propustite događaj sa Rumenom Bužarovskom, 3. marta u 18 časova.
Svratite na Sajam i sutra, 4. marta u 19 časova jer će vas dočekati i pisac Dejan Tiago Stanković, koji je svoj „spisateljski zanat“ učio prevodeći književna dela sa portugalskog na srpski i obratno, među kojima su Saramago, Ivo Andrić i Dragoslav Mihailović. Ovom prilikom, Stanković će nam predstaviti svoj roman Estoril, a na štandu izdavačke kuće Laguna, nakon gostovanja, ovaj pisac će potpisivati svoje knjige. Ne propustite!
Spisateljica vredna svake pažnje, sjajna Milica Vučković, nagrađivana književnica čije delo Smrtni ishod atletskih povreda, o jednoj od važnih društvenih tema današnjice, niže isključivo pozitivne kritike javnosti. Sa njom ćemo imati priliku da se upoznamo 5. marta u 19 časova, te vam savetujemo da prisustvujete. Ukoliko već imate njenu knjigu kod kuće, ponesite je na potpisivanje, koje će se u okviru Međunarodnog sajma knjiga i Seoba duša održavati nakon svakog gostovanja pisaca na štandu knjižare Zenit books.
Da su Seobe u ljudskoj prirodi potvrđuje i naš poznati novinar i nagrađivani književnik Miljenko Jergović, kojeg ćete upoznati 6. marta u 17h, takođe u Master hali Novosadskog sajma. O migracijama u umetnosti i književnosti, Jergović je rekao da su oduvek postojale samo dve vrste seoba, te da se ili selite svojom voljom, iz znatiželje, iz avanturizma, iz specifičnih kulturnih interesa, ili zbog tuđe volje, zato što ste se u svojoj rodnoj zemlji najednom zatekli kao pripadnik nepoželjne manjine.
„Naš se vijek, na žalost, pretvorio u vijek ljudi koji se naokolo sele mimo svoje volje, zato što ih netko tjera, zato što su progonjeni zbog onoga što jesu, onoga što ispovijedaju, onoga što misle i što govore, zato što su nepodnošljivo siromašni. Sretni su oni koji se sele svojom voljom. Ali i oni koji se sele svojom voljom, i oni koji se sele voljom drugih, sele se tragajući za srećom. I u jednima, i u drugima lako ćemo prepoznati sebe“, zaključuje Miljenko Jergović.
Na paviljonu književnosti ćemo ugostiti i hrvatskog književnika Damira Karakaša, koji je i sam na neki način prolazio kroz proces migracija, živeći i radeći u Francuskoj. Njegova dela su prevedena na desetak jezika, a iz njegovog opusa izdvajamo nagrađivane romane Proslava i Sjećanje šume. Dođite na Sajam 7. marta u 18 časova i upoznajte ovog sjajnog književnika!
„Doista sam ponosan što sam u maloj skupini odabranih regionalnih spisateljica i pisaca koji Novom Sadu mogu uživo čestitati na časti titule Evropske prestonice kulture“, izjavio je još jedan nagrađivani hrvatski pisac Kristian Novak, koji se veoma raduje dolasku u Novi Sad i druženju na paviljonu književnosti. Na njegovom gostovanju, 9. marta u 18 časova, uživaće ljubitelji njegovih književnih dela, od kojih izdvajamo nagrađivani roman Ciganin, ali najlepši. Čitaocima sajta Visit Novi Sad, preporučuje dve knjige koje trenutno i sam čita – Čarobni breg, autora Tomasa Mana, kao i Kafkine Dnevnike. Budite sa nama na Sajmu 9. marta!
Paviljon književnosti obogatiće i gostovanje pisca, pesnika i dramaturga Darka Cvijetića, koji će takođe 9. marta, ali u 19 časova, razgovarati sa posetiocima Seoba duša na Novosadskom sajmu. Na pitanje šta nam u Novi Sad donosi autor dela Šindlerov lift, Noćni Gorbačov i Što na podu spavaš, istakao je sledeće: „Donosim nadu u plemenitost čina razgovora s onima koji su, čitajući ih, postali dijelom svijeta mojih malih romana. Takav susret uvijek izaziva lijepu, zanimljivu napetost povodom otvaranja novih uglova, drugačijeg viđenja, novijeg čitanja. Možemo to zvati i seobom književnih likova iz knjige u gledalište razgovora o njima.“
Nemojte propustiti jedinstveni multimedijalni paviljon književnosti, upoznajte pisce i saznajte zašto ovaj grad zasluženo nosi epitet grada knjige. Vidimo se na Novosadskom sajmu!
Autorka: Marina Marić
Foto: Marko Pudić, Promo/EPK
