Književnost koju stvaraju žene odavno nije sinonimna s marginom: upravo ona domaću književnu produkciju stavlja u evropski i svetski kontekst time što preispituje dominantne ideološke matrice i podrazumevane muškocentrične politike isključivosti i nasilja.
Četvorodnevni festival Heroine u Zenitu, od 9. do 12. juna otvara prostor za predstavljanje, upoznavanje i dijalog s važnim prozaistkinjama, pesnikinjama, književnim kritičarkama i urednicama u izdavačkim kućama s nedvosmisleno promišljenim i osvešćenim feminističkim pogledom na svet.
Među heroinama savremene književnosti koje dolaze u Zenit jesu naše sagovornice Bojana Denić i Ognjenka Lakićević.
Kao međunarodno zapažena prevoditeljka s nemačkog jezika, svoje bogato prevodilačko iskustvo i ljubav prema istočnonemačkoj književnosti pretočili ste u mikroizdavačku kuću Radni sto. Koji su izazovi ženskog, i generalno malog preduzetništva u izdavaštvu?
Bojana Denić: Čini mi se da je jedan od većih izazova sa kojim se susreću mali nezavisni izdavači: kako zadržati profilisan program. Uložite tolike kapacitete da uvedete nove pisce i nekomercijalne poetike a onda se za par godina pojavi neko drugi i veći ko shvati da je to što radite kvalitetno i da ‘prolazi dobro’, pa zašto, eto, ne bi preuzeo stvar u svoje ruke.
Kako ste uspostavili izdavačku politiku Radnog stola? Da li iskustvo prevodilačkog rada utiče na izdavački?
Bojana Denić: Program Radnog stola nastaje na horizontu: Knjižvenost bez zemlje. Kao germanistkinji bilo je u profesionalnom smislu potpuno prirodno da to bude književnost NDR, ali objavljujem i književnost koja danas vodi dijalog sa poetikama NDR, recimo: obratite pažnju na Klemensa Majera i Volfganga Hilbiga. Ili, do kraja godine na poetsku liniju: Hajner Miler–Tomas Braš–Krista Volf, na kojoj se pokreće dijalog i između edicija Radnog stola. Radni sto ima ediciju proze, ediciju drame i sve oko drame i do kraja godine pokreće ediciju poezije. Prevodilačko iskustvo je u mom slučaju odlučujuće za izdavačku politiku. Objavljujem isključivo ono čime se ozbiljno već decenijama i bavim.
Ognjenka Lakićević je rok zvezda domaće poezije, čija su javna čitanja posećena koliko i koncerti. Pitali smo je o stvaralačkim izazovima i kome se njena poezija obraća.
Ognjenka Lakićević: Mislim da su najveći izazovi u odgovornosti koju imamo prema sebi samima, da budemo ljudi koji se brinu o svom unutrašnjem svetu, samim tim i o spoljašnjem, ljudi dostojni poezije. O svakodnevnom pitanju smisla pisanja u svetu koji se neprestano urušava bih mogla da pišem esej, ali ne vidim da bi to išta promenilo. Moji stihovi su upućeni preosetljivim ljudima, rekla bih. Onima koji se ne osećaju u ovom svetu kao kod kuće, koje dotiču nepravde, kojima govore kako ‘previše’ osećaju i ‘previše’ razmišljaju, onima koji se ne komformiraju, onima koji odbijaju da žive po očekivanjima društva, onima koji neguju sopstvenu autentičnost iako znaju da ta cena skupo plaća, onim nežnim i neposlušnim, a željnim istinske utehe.
Preporučite nam pesnikinju koja po Vašem mišljenju još nije dostigla zasluženu popularnost.
Ognjenka Lakićević: Gotovo niko koga ja volim nije dostigao zasluženu popularnost, svet je pogrešan. Obratite pažnju na Mašu i Mariju Živković (sestre, ali drukčijeg stila).
Bojana, koje su to heroine istočnonemačke književnosti koje biste voleli da vidite na našim policama i u književnim razgovorima?
Bojana Denić: Već su u Radnom stolu: Krista Volf i Ana Zegers. Brigite Rajman je moj veliki prevodilačko-izdavački san i plan.
Šta festival Heroine u Zenitu znači za našu izdavačku klimu, a šta za domaću poeziju? Kako vidite žensko autorstvo u ovom trenutku naše književne istorije?
Ognjenka Lakićević: Žensko autorstvo je uvek bilo bogato i raskošno, baš kao i muško, samo brojno manje zastupljeno. Zgodan je društveni trenutak da se neke stvari malo poprave. Vreme je da se i muškarci i žene zajedno bore protiv patrijarhata koji nas je sve zajedno i osakatio, a ne muškarci protiv žena. Što se poezije tiče, ja sanjam o tome da ona i zaista bude svugde oko nas, jer kako drukčije preživeti?
Bojana Denić: Zenitov program za nezavisnu izdavačku scenu znači prostor za razgovor pod reflektorima o temama i problemima koji nisu često prisutni u javnom prostoru. Radujem se unapred i zahvaljujem na pozivu.
Kroz razmenu iskustva ovih i mnogih drugih žena od knjige, neafirmisanih i opštepriznatih ravnopravno, pred (i sa) publikom dekonstruisaće se književni status quo i ponuditi inkluzivnija, pravednija alternativa.
Program festivala:
9. jun / 19.00 / Knjižara Zenit
Čitanje poezije: Heroine na bini
Učestvuju: Ognjenka Lakićević, Sonja Jankov, Jelena Marinkov, Jelana Žugić, Ana Marija Grbić, Tijana Sladoje
Najavljuje: Dina Rašić
10. jun / 19.00 / Knjižara Zenit
Tribina: Nova ženska proza
Govore: Mirjana Novaković, Ana Vučković, Nina Savčić, Katarina Mitrović
Moderira: Vladislava Gordić Petković,
11. jun / 19.00 / Kulturna stanica Svilara
Okrugli sto: Novo čitanje literature
Učestvuju: Tamara Krstić, Olja Petronić, Vladislava Gordić Petković, Vera Kopicl i Pobunjene čitateljke (Irena Jovanović i Marija Božić)
12. jun – 19-21 h, Knjižara Zenit
Tribina: Izazovi izdavaštva
Govore: Aleksandra Rašić, Ljubica Pupezin, Bora Babić, Bojana Denić, Silvia Dražić, Vesna Kapuran
Moderira: Tamara Krstić
12. jun / 21.00 / Knjižara Zenit
Muzička heroina
Koncert tria Ana Ćurčin
Autorka: Kristina Kostić
