Novi Sad postaje jedini grad u Evropi u kome se, zahvaljujući umetničkim programima, od 17. juna do 17. jula, gradi Tvrđava mira. Novi programski luk Evropske prestonice kulture, okupiće čak 1500 umetnika iz 30 zemalja, koji će se, slaveći mir, u samo mesec dana predstaviti sa gotovo 150 događaja. Tvrđava mira biće specifičan deo programa EPK, jer se do sada, ne samo u Novom Sadu već i u čitavoj Evropi, o miru, kulturi sećanja i dijalogu pomirenja nikada nije govorilo – kroz umetnost. Stoga smo odlučili da vam koncept ovog dela programa EPK predstavi upravo istoričar, ali i direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture – Nemanja Milenković, koji je izdvojio i nekoliko događaja koje u narednih mesec dana ne treba da propustite u Novom Sadu.
Kako biste predstavili značaj programskog luka Tvrđava mira za evropski Novi Sad, ne samo iz ugla direktora Fondacije, već najpre iz ugla istoričara?
Mir je obavezujući temelj naše krilatice “za nove mostove” bez kojih nema blagostanja. A to su dve obale: materijalna i duhovna, zahvaljujući kojima kada su spojeni mi imamo blagostanje mira. Novi Sad kao najmanji grad na Dunavu, sa najvećim brojem mostova, ukupno 11, ali sa 8 ispod i samo 3 iznad Dunava, to najbolje zna. Toliko je burna prošlost našeg grada da mi znamo kako je (pre)živeti bez mira i bez mostova. Pojedini članovi žirija u Briselu 2016. godine, koji su nam i dodelili titulu, nisu tada najbolje razumeli zašto su ova krilatica i programski luk Tvrđava mira toliko važni za celu Evropu, a ne samo Novi Sad, Srbiju i Balkan. Nažalost, sada svi razumeju.
Koji je, po vašem mišljenju, upravo domet umetnosti i koliko ona može da doprinese u dijalogu pomirenja?
Umetnost nas angažuje da se u otupelim osećanjima potrošačkog društva ponovo preispitamo. Čak i ako nije u stanju da promeni svet, umetnost može da utiče na uverenja. Da razbije predrasude, ali i vrednosno osnaži u borbi za mir imenovan kroz oksimoron programskog luka Tvrđava mira. Očigledno da mir nije podrazumevajuća zadatost, već odgovornost svake generacije koja iznova mora da ga utvrđuje.
Koje programe biste posebno istakli u Tvrđavi mira, a koje novosadska publika ali i brojni posetioci Novog Sada ne bi trebalo da propuste?
Novi Sad će u narednih mesec dana postati jedinstven grad u Evropi koji će kulturom braniti mir. Kao svojevrsna Evropska prestonica mira, sa gotovo 150 događaja, Novi Sad će kroz najrazličitije umetničke žanrove promovisati mir. Nezahvalno, ali izdvojiću samo dva koja se ne smeju propustiti. Betoven maraton, najveći događaj klasične muzike u Evropi ove godine. U jednom danu, svih devet Betovenovih simfonija će izvoditi dva sjajna orkestra (Beogradska i Dortmunska filharmonija) uz Slovački filharmonijski hor. A drugi je premijera filmske avanture Liberta, epohe mirnog oslobađanja Novog Sada od vojnih vlasti i dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada. Pored toga, mjuzikl grupe Lajbah, premijera predstave Mefisto i izložba San neolitske noći samo su delić tog ukupnog mozaika kojim smo gradili Tvrđavu mira.
Deo programa Tvrđave mira održaće se i u Kreativnom distriktu, koji je obnovljen zahvaljujući EPK, kao novi centar umetničkog stvaralaštva. Sada će ugostiti važne evropske mislioce i eksperte koji će kroz tribinski program diskutovati o budućnosti Evrope. Da li je ovo idealna prilika da u ovakvom okruženju razmenimo ideje o suprotstavljanju izazovima i stvaranju svojevrsne Evrope mira?
Distrikt je odlična metafora da se pokaže iznova šta dijalog uvek donosi. Da – neslaganje, da – sučeljavanje različitih mišljenja, ali nikad obračun koji nas drži bez mostova na dve razdvojene, time i usamljene obale. Obnavljajući i razvijajući Distrikt kroz kulturu dijaloga na lokalnom nivou, želeli smo da uspešnu praksu primenimo i na širem, regionalnom i evropskom nivou. Samo kada ste veliki u malom, možete biti i veliki i u velikim izazovima.
Prošlo je pola godine od trenutka kada je Novi Sad poneo titulu EPK. Kakve promene vi primećujete u prestonici kulture? Da li su dosadašnja očekivanja opravdana i idete li rado u susret projektima i programskim lukovima koji su pred nama, do kraja godine titule?
Na polovini izuzetno uspešne pretrčane staze ne osvrćem se u nazad ukoliko želim da budemo prvi na cilju. Šalu na stranu, predstavljanje rezultata nezavisnih kontrolora sledeće godine, baziranih na činjenicama, a ne utiscima, tačno će ukazati koliko daleko smo odmakli od 2015. godine kada smo ušli u uži krug za titulu. Moj subjektivan utisak, uzimajući u obzir i pandemiju i situaciju u Evropi, jeste da smo čudo napravili.
Kreće li se Novi Sad dobrim putem da iza sebe ostavi i druge legatske projekte pored Dočeka i Kaleidoskopa kulture, kojima je već dodeljena nagrada za najbolje evropske trend brendove u oblasti kulture? Kako vidite budućnost grada kulture nakon godine titule EPK?
Postavljeni su temelji. Snažni, već sada čak evropski prepoznatljivi. O njima izveštavaju najznačajniji evropski mediji (britanski Independent, Evening Standard, Euronews, CNN, Lonely planet, Condé Nast Traveller, Time out,…) ali i, bez lažne skromnosti, dive pojedine organizacije EPK i gradovi. Veliki je to kompliment i podstrek. Ipak, ako mene pitate, ova titula je bila samo osnova da iz minusa dođemo u plus. Ukoliko to ne iskoristimo, ovo će biti samo “odlazi cirkus iz našeg malog grada”. Strategija razvoja kulture Novog Sada do 2026. godine su vera i nada da se tu ne treba i neće stati. Duško Radović to rečima oslikava: “Sve što leti htelo bi da leti… neka leti, i treba da leti!”. Ja ću se na to nadovezati svojim završnim rečima iz 2016. godine, kada smo poslali dva, ispostaviće se, pobednička dokumenta za Evropsku prestonicu kulture i omladinsku prestonicu Evrope: “Gađamo Mesec, ako i promašimo – pogodićemo zvezde.”
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
