Da gejming nije samo igra kojom ispunjavamo slobodno vreme, već aktivna umetnost, otkrićemo na izložbi Umetnost igre koju će pratiti i panel diskusije, te ćemo zajednički uroniti u svet koji se krije iza piksela i spoznati šta ga čini toliko opčinjavajućim. Kustoskinja ove izložbe je astrofizičarka dr Tijana Prodanović, bivša profesorka na PMF-u u Novom Sadu, koja je osim rada u startap firmi koja se bavi primenjenom fizikom i veštačkom inteligencijom, velika Tik Tok zvezda!
Jedna od retkih domaćih naučnica koja koristi društvene mreže u cilju promocije nauke, Tijana Prodanović svoje znanje nesebično deli i na Tik Toku, objavljujući edukativne sadržaje za mlade, te na jedan neformalan način nauku približava i van učionica. U susret izložbi Umetnost igre, koju vam preporučujemo da posetite u Distriktu, porazgovarali smo sa ovom „Tik Tok naučnicom“, kako je njeni pratioci neretko zovu, te nam je otkrila šta ćemo imati priliku da vidimo i doživimo, ali i kojim temama na ovoj društvenoj mreži se najčešće bavi.
Otvaranje petog Kaleidoskopa kulture, u Distriktu, obeležiće i izložba Umetnost igre , koja je ne samo izložba, već i priča, igra i pravi doživljaj! Možete li nam, za početak, predstaviti ovaj specifičan projekat i šta će publika imati priliku da vidi u Distriktu?
Ova izložba je namenjena i gejmerima i ljudima iz gejming industrije, ali i svima onima koji nikada nisu doživljavali i razmišljali o video igrama iz ugla umetnosti. Pošto je u osnovi svih igara da vas uroni u neki svet i vodi kroz neku priču nivo po nivo, tako je i izložba Umetnost igre sastavljena od 4 nivoa, 4 izložbe i 4 panela, od kojih će se svaka baviti jednom umetničkom stranom video igara. Prvog dana nas očekuje Umetnost u pikselu koji će biti posvećen razvoju tehnologije i grafike u video igrama i piksel artu kao grafičkom stilu prvih video igara koji je i dan danas popularan. U 20h posetioce očekuje i panel diskusija Od piksela do piksel arta gde će učestvovati Ivica Milarić, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Nikola Dimitrijević, game dizajner i artist iz Morning Light Games i Petar Gnip, artist iz Tender Troupe. Drugi dan, drugi nivo Umetnost realističnog biće posvećen savremenom 3Di 2D artu Ii nastojanjima da se svet u video igrama učini što više nalik stvarnom svetu. Treći nivo Umetnost nezavisnog biće posvećen dizajnu i estetici indi igara, odnosno igara nezavisne produkcije a na panelu “Sloboda u video igrama” će diskutovati Igor Simić CEO i kreativni direktor Demagog studija i Slobodan Dan Co-Founder iz Grimwork Games. Poslednji dan izložbe Umetnost storytellinga biće posvećen zajedničkim elementima i dodiru između filmske umetnosti i umetnosti u video igrama.
Na koji način možemo povezati gaming industriju i umetnost današnjice?
Kad se spomene gaming i gaming industrija, prvo se misli na zabavu ali i na programere, koji stoje iza video igara. Međutim, iza jedne video igre stoji i gomila umetnika, od 3D/2D artista, animatora do kompozitora, pisaca dizajnera zvuka. Umetnički elementi video igre su ono što daje igrama estetiku, stil, atmosferu, i oni su na prvom mestu zaslužni da transportuju igrača u svet video igre.
Po profesiji ste astrofizičarka, godinama ste predavali na PMF-u u Novom Sadu. Šta biste izdvojili kao prednosti pedagoškog rada, a šta kao nedostatke našeg formalnog obrazovanja. Pretpostavljamo da paralelu možete napraviti i sa obrazovnim sistemom u Americi, gde ste se obrazovali?
Mislim da je pedagoški rad među najpotcenjenijim profesijama u našem društvu. I zbog toga kako ga društvo i država vide, ali i zbog toga kako ga pojedinci vide. I ja sam bila jedna od tih pojedinaca koja nije u početku previše želela da se bavi predavačkim, već samo naučim radom, jer sam mislila da je pedagoški rad iako plemenit, nešto iz čega dalje ne mogu da učim i rastem već da se svodi na puko ponavljanje jednog te istog.
Tek kad sam počela da predajem videla sam koliko pokušavajući drugima da objasnim nešto i ja sama učim i koliko me to čini i boljom naučnicom.
Delimično zaslužno za tu spoznaju je bilo to što sam svoje predavačke korake načinila u Americi, tokom doktorskih studija, gde vlada mnogo opuštenija klima na predavanjima, gde ljudi postavljaju svakakva pitanja bez ustezanja, a neka od tih pitanja su vrlo dobra i teraju predavača da nalazi sve bolja objašnjenja. Jedan od najvećih nedostataka našeg formalnog obrazovanja je što se ne neguje kultura postavljanja pitanja, već što se skoro sva pitanja svugde tretiraju kao neki vid otpora.
Na društvenim mrežama ste poznati kao “Tik Tok naučnica”, objavljujući edukativne sadržaje na profilu Dr Cosmic Ray. Šta vas je pokrenulo da pokrenete ovaj kanal, kao vid obrazovanja mladih u oblasti nauke?
Naučnom komunikacijom i popularizacijom se bavim skoro 15 godina. Držala sam brojna popularna predavanja i u zemlji i u svetu, organizovala festivale nauke, Noći istraživača, ali je u poslednje vreme postalo jasno da se mladi sve više sami neformalno obrazuju i informišu na jutjubu, a sada i na tiktoku. Tako da pošto mislim da formalno obrazovanje u učionici, frontalno, “ne pije više vodu”, htela sam da pružim mladima neke edukativne sadržaje na njihovom terenu. To je bila jedna od najboljih ideja koje sam imala u poslednje vreme.
Koje god pitanje o fizici i nauci uopšte padne na pamet vašim pratiocima, vi na Tiktoku uvek imate spreman odgovor. Kakva vam zanimljiva pitanja ljudi najčešće postavljaju i koje ih druge teme dodatno interesuju?
Najdragocenija osobina Tiktoka je baš ono što našem obrazovnom sistemu fali – klima gde svako može da postavi svako pitanje bez straha. A pitanja koja postavljaju mladi su sjajna! Najviše volim ona najkreativnija pitanja, što ja zovem ŠBBKBB pitanja (šta bi bilo kad bi bilo) gde pitaju npr. šta bi bilo da nema Meseca, ili šta bi bilo da Zemlja prestane da se rotira. Za takva pitanja uglavnom nema mesta u učionici, a ona su najdragocenija za stvaranje funkcionalnog znanja jer zahtevaju da više informacija sa različitih strana povežete. A odgovarajući na ta pitanja se nadam da im ja pokazujem kako to da postignu.
Koliko je popularizacija nauke u 2022. godini posredstvom društvenih mreža izazovna i odgovorna i kako biste opisali svoju komunikaciju s mladima danas?
Izazovna je ali je baš zato i bitna. Izazovna je, jer smo danas više nego ikada do sada izloženi raznim pseudodaučnim sadžajima i teorijama zavere koje je najlakše plasirati putem društvenih mreža. S druge strane, iako su naučna saznanja, na kojima uostalom i funkcioniše svet, drugačija, nedovoljno naučnika priča o tome, priča sa ljudima koji nisu iz nauke o tome, te se njihovi glasovi ne čuju, već ostaju samo nemi glasovi u knjigama, naučnim radovima. Zbog toga mislim da bi buduće naučnike osim nauke, trebali da učimo i naučnoj komunikaciji.
Osvrnimo se i na činjenicu da u nauci generalno prednjače muškarci. Da li ste se tokom krčenja svog puta u svetu nauke susretali sa predrasudama?
Interesantno je da u oblasti fizičkih nauke i astronomije, na našim prostorima ima otprilike jednak broj naučnika i naučnica koje se time bave, dok su u zapadnim zemljama naučnice daleko u manjini. Nažalost, to ne znači da su fizičarke i astrofizičarke Srbije nešto posebno uspešne u borbi za položaj žena u svojoj profesiji, jer kad dodje do nekih bitnih pitanja, rukovodilaca ustanova, projekata, poverenja u vođenju nekih ozbiljnih poslova, tu je položaj i dalje lošiji. A tu su i predrasude druge vrste.
Čiji naučni rad vas posebno motiviše u polju nauke?
Nauka je kolektivan napor, i nijedan naučnik ne bi bio to što jeste da je radio u vakumu. Tako da sam inspiraciju i motivaciju nalazila u mnogim naučnicima i naučnicama.
Vi ste i jedan od organizatora „Noći istraživača“, što je takođe vid promovisanja nauke. Da li ovu manifestaciju mladi rado prihvataju i koliko društvene mreže igraju ulogu u popularizaciji ovakvih događaja?
Popularnost ovih dogadjaja je ogromna i baš to je pokazatelj koliko ljudi, mladi i deca vole nauku. A kad onda to uporedite sa procentom koliko njih se na kraju odluči za karijeru naučnika, onda postaje jasno da se negde izmedju, dok su u školi, i gledajući kako društvo funkcioniše, dešava nešto što ih odvrati od nauke. Ali baš zato su dogadjaji kao Noć istražiovača bitni – da deca od njih odrastaju i da stalno budu podsetnik da je nauka mnogo više od onoga što učimo u školama. Naravno, društvene mreže su danas ključne u promociji svega, pa tako i ovih događaja.
Osim što se izuzetno uspešno bavite naukom, posedujete i talenat za muziku – svirate violinu, saksofon i gitaru, a završili ste i muzičku školu u detinjstvu. Nalazite li dovoljno vremena da se posvetite ovoj umetnosti?
Iako se nikada profesionalno nisam bavila umetnošću, umetnost je uvek imala posebno mesto u mom životu. Violinu sam sama poželela kao klinka da sviram gledajući na tv-u Stefana Milenkovića koji je tada bio čudo do deteta kako je svirao. Posle sam sama prešla na saksofon, pa gitaru, a trenutno se zanimam bubnjevima. Trudim se da jednim uhom uvek osluškujem umetnost da bi je razumela i cenila. Zato sam poželela da napravim i ovakvu izložbu kao što je Umetnost igre, da bih skrenula pažnju na jednu vrstu umetnosti o kojoj se ne priča dovoljno, a to je umetnost u video igrama.
Partneri Kaleidoskopa kulture su Erste Banka Srbija, IDEA, DDOR osiguranje, A1 Srbija i Heineken Srbija.
Autorka: Marina Marić
Foto: Privatna arhiva
