Nedelja književnosti Kaleiskopa kulture, koja je otpočela za vikend jedinstvenom manifestacijom Grad knjige, okupila je brojne umetnike, evropske, regionalne i domaće autore i autorke, ali i sve zainteresovane ljubitelje književnosti na jednom mestu, transformišući novosadski SPENS u centar knjige i kaleidoskop pisane reči. Novi Sad je oduvek poznat kao Grad knjige, u kom se književnost neprestano razvija i raste, a upravo to potvrđuje i činjenica da se u ovom gradu knjiga u kontinuitetu može kupiti čak 230 godina, kada je osnovana prva knjižara.
Manifestacija Grad knjige, koja se u Evropskoj prestonici kulture zahvaljujući Kaleidoskopu kulture do sada održavala u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, ove godine je, usled vremenskih uslova, izmeštena na SPENS, ali to nije sprečilo mnogobrojnu novosadsku publiku da poseti nedelju književnosti proteklog vikenda i uživa u gostovanjima istaknutih pisaca i velikana srpskog glumišta, ali i razmeni i bazaru knjiga. A podjednako su uživali i oni najmlađi posetioci, kojima je upriličen jednako zabavan program, jer ljubav prema knjizi gradi se od malih nogu.
Tokom Grada knjige, posetioci su imali priliku da čuju dobitnika NIN-ove nagrade Vladimira Pištala, književnicu Vedranu Rudan, sa kojom je na sceni razgovarala čuvena voditeljka Tanja Peternek, vizuelnog umetnika i pisca Slavimira Stojanovića Futra, Aleksandra Tanurdžića, ali i čuvenog Lasla Vegela. Najmlađe su zabavljali Zijah Sokolović i Voja Brajović, koji su im čitali poeziju i bajke, a Grad knjige je uveličala i sjajna Svetlana Bojković. Slušali smo Zorana Predina i grupu Lačni Franc, komičare The books of knjige, čiji intervju možete pročitati OVDE, ali smo pogledali i monodramu u izvođenju Petra Božovića.
Gostujući u Novom Sadu, posetiocima su približili značaj titule Evropske prestonice kulture za grad koji je i pre ovog prestižnog zvanja živeo kulturu isticajući svoje bogato istorijsko nasleđe, a saznali smo kako oni doživljavaju Grad knjige u gradu kulture.
„Izdvojio bih najpre, drugačiju atmosferu grada koja se ovde svakako oseća. Ne samo u naglasku ljudi i ritmu života već uopšte i načinu na koji se ovde pristupa kulturi. Imao sam početkom godine jednu ličnu vezu sa Novi Sadom kao Evropskom prestonicom kulture, a to je, zapravo, jedan od prvih događaja u godini titule. Reč je o pozorišnoj predstavi o Tesli, koja je rađena po mom romanu Tesla – portret među maskama“ – izjavio je jedan od najznačajnijih savremenih pisaca Vladimir Pištalo, koji je gostovao u Gradu knjige drugog dana manifestacije, a čiji intervju u celosti možete pročitati na našem sajtu.
Istaknuta regionalna književnica Vedrana Rudan, nastupajući u Evropskoj prestonici kulture, navela je da je raduje što se u današnje vreme ljudi polako vraćaju čitanju i uživanju u pisanoj reči među koricama knjige, te istakla značaj manifestacija kao što je jedinstveni Grad knjige.
Razgovor sa Vedranom Rudan vodila je poznata voditeljka Tanja Peternek, koja je doprinela fantastičnoj atmosferi na sceni podstičući sve prisutne da se uključe u aktuelne teme o kojima je govorila sa ovom hrvatskom književnicom, poznatom po svom britkom stilu i „bez dlake na jeziku“. Uprkos izmeštanju ove manifestacije iz tradicionalnih okvira (Podgrađa) na Spens, ova voditeljka ističe da joj to nimalo nije umanjilo značaj ovog događaja.
O značaju titule Evropske prestonice kulture za grad koji je istakla da voli, kaže „da je ona apsolutno važna“, a uputila je i čestitke timu koji stoji iza ovog projekta, te ukazala na, kako kaže, besprekornu organizaciju koja je pratila i nedavno otvaranje Kaleidoskopa kulture u Distriktu, kada je posetila studentsko Bijenale da podrži svoju mlađu ćerku. Osim toga, Peternek je poželela ovom prilikom da se i nakon godine titule EPK ova manifestacija nastavi održavati u gradu kulture.
„Ono što mogu da vam poželim je da i kada dođe 31. januar i kada treba da se pozdravite, da ovo nastavi da živi i pretvori se u neku trajnu manifestaciju, koja neće biti oročena vremenom“
Da je u današnje vreme književnost pomalo „izmeštena“ i da mora da se bori za vidljivost, smatra mladi novosadski pisac Aleksandar Tanurdžić, autor romana Usta puna višanja, koji je ovom prilikom promovisao u Gradu knjige. Upravo zato smatra da je održavanje ove manifestacije na Spensu, umesto u Podgrađu, na koje su ljudi navikli, samo dodatni plus. Aleksandar je inače tokom gostovanja u Evropskoj prestonici kulture razmenio mišljenje s publikom zašto se okrećemo književnosti i kolika je njena vrednost u svetu koji je sve više posvećen informacijama.
„Mislim da je odličan momenat to što je manifestacija bila izmeštena i kada je sam lokalitet u pitanju. Istina, možda bi bilo lepše da smo na otvorenom, u Podgrađu, ali mislim da su autori, ali i gosti doneli dobru energiju na Spens i da smo zahvalni na toj prilici koja nam je pružena. Književnost na Spensu je, čini mi se, uspela da bude dovoljno upečatljiva sama po sebi“ – objasnio je Aleksandar Tanurdžić i dodao da ga raduje činjenica da je Grad knjige tokom vikenda bio u toj meri posećen.
Uprkos tome što se kao društvo nalazimo u izazovnim vremenima, književnik Laslo Vegel smatra da je Novi Sad oduvek imao osnovu evropskog grada kulture. Laslo Vegel je višestruko nagrađivani prozni pisac i esejista, dobitnik Februarske nagrade Novog Sada 2004. godine, koji je tokom manifestacije Grad knjige govorio o Novom Sadu kroz promociju svog književnog dela Neoplanta ili Obećana zemlja.
Gradom knjige i scenom na SPENS-u, „prošetao“ je i legendarni Tihi iz Otpisanih, velikan srpskog glumišta Vojislav Voja Brajović, koga smo imali priliku da vidimo u nešto drugačijoj ulozi. On je čitao poeziju najmlađoj i najzahtevnijoj publici koja je beskrajno uživala u delima Čika Jove Zmaja, Mike Antića, Brane Crnjčevića i Duška Radovića. Prema njegovim rečima, Novi Sad je zaslužio da se nađe među prestonicama kulture, ali smatra i da on treba da bude nosilac titule velegrada. „Ne znam šta je to što fali Novom Sadu da bude velegrad. On je prelep grad, treba da bude ravnopravan sa Beogradom, čak i više od toga, ali mi nije jasno šta je to što mu nedostaje. Voleo bih da to postane“. A o svom gostovanju u Evropskoj prestonici kulture i približavanju poezije najmlađima, rekao je da ga „veoma raduje činjenica da su prisutna deca, od najranijeg uzrasta, do recimo uzrasta od 10 godina, znala sve pesme. To znači da ih roditelji neguju našom poezijom„, te se osvrnuo na misli čuvenog Duška Radovića. Pogledajte u nastavku.
Partneri Kaleidoskopa kulture su Erste banka, IDEA, DDOR osiguranje,A1 Srbija i Heineken Srbija.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
