Smele, provokativne, minimalističke, s dozom erotike i senzualnosti. Takve su ilustracije svetski poznate francuske umetnice iz Barselone – Malike Favro, koja dolazi u Evropsku prestonicu kulture na Dizajn paviljon na SPENS-u. U nedelji primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture, novosadska publika će se 1. oktobra upoznati sa jednom od najznačajnijih ilustratorki današnjice, koja će održati predavanje Ja i ti i svi koje poznajemo. Ovom prilikom, ona će se osvrnuti na svoj umetnički put protkan odnosima sa ljudima koje je sretala svih ovih godina, i tako nas povesti na kreativno putovanje kojim će potvrditi ono u šta čvrsto veruje, da „ništa nije slučajno”.
Nakon predavanja sledi panel Artist is absent, u Amfiteatru SPENS-a, u 19.30 časova, gde će o dizajnu razgovarati sa našim dizajnerom i ilustratorom Slavimirom Stojanovićem Futrom.
Malika Favre poznata je po svom upečatljivom stilu koji se često karakteriše kao pop art i op art, mantra joj je „manje je više“, a njene ilustracije krasile su naslovnice čuvenih časopisa Vogue i The New Yorker. Sarađivala je i sa klijentima kao što su Sephora, Apple, Penguin books i mnogi drugi.
Ona pomera granice savremene ilustracije, a crteži Malike Favre provociraju i intrigiraju našu maštu i podsvest. Svoj umetnički put započela je studirajući grafički dizajn u Parizu, nakon studija fizike, a danas živi u Barseloni gde stvara kao nezavisni ilustrator i umetnik. U susret gostovanju u Novom Sadu, porazgovarali smo o njenom umetničkom stvaralaštvu i ličnim afinitetima.
U okviru Nedelje primenjenih umetnosti Kaleidoskopa kulture održaćete predavanje na Nedelji dizajna. Možete li nam reći nešto više o tome i šta novosadska publika može da očekuje?
Može da očekuje prilično ličnu konferenciju, a ne klasičnu prezentaciju ili predavanje „kako da“. Uvek smatram da je putovanje uzbudljivije od rezultata. Želim da pričam o ljudskim vezama i slučajnosti.
Kako se osećate zbog dolaska u Evropsku prestonicu kulture i poznajete li ovdašnje dizajnere?
Veoma sam uzbuđena zbog dolaska u Novi Sad. Poznajem i volim Beograd, tako da je ovo odlična prilika da otkrijem još jedan srpski grad. Tokom godina sam upoznala šačicu srpskih dizajnera preko svog partnera (takođe kreativca), ali nikada nisam lično upoznala srpske ilustratore. Veoma se radujem tome.
Čini se da vaše ilustracije pokazuju vašu fascinaciju smelim bojama i minimalizmom. Kako se odlučujete za paletu boja?
Moj odnos prema bojama je veoma instinktivan i ponekad ga je teško racionalizovati. Uvek sam volela smele boje i minimalnu geometriju i to je nešto što se razvijalo tokom godina. Volim da kombinujem boje i koristim ih da pojačam priču koju želim da ispričam. Takođe imam svoje palete, kao što su crvena i plava ili crna i crvena. Umiruju moj mozak i raduju moje oči.
Vaše ilustracije često prikazuju ženske likove i eleganciju. Kako doživljavate ženu i ženstvenost?
Žene su u srži mog rada, kao i osnaživanje žena. Kao devojčica, bila sam fascinirana lepotom i elegancijom Parižanki. Kao i svako malo dete, počela sam tako što sam crtala. Moje princeze su prvo bile pomodarke, a kasnije senzualne žene sa jakim osećajem nezavisnosti i smelim pogledom. Moje žene nisu stvarne, one su vizuelno oličenje ženstvenosti i senzualnosti koje svi mi kao žene nosimo u sebi.
Šta vas još inspiriše?
Putovanja me veoma inspirišu. Svako mesto na svetu ima drugačije raspoloženje, različite boje i senke, arhitektru i pejzaže. Egzotična i inostrana okruženja su takođe veliki izvor inspiracije i često se pojavljuju u mom radu. Erotika je takođe tema koja se stalno ponavlja, i koju snažno osećam. Seks je nešto najuniverzalnije i treba ga slaviti bez tabua.
Radili ste sa mnogim uspešnim klijentima kao što su The New Yorker časopis, Vogue, Apple, Sephora,… Kako su ove saradnje uticale na vaš dalji razvoj kao ilustratora?
Svaki veliki ili prestižni klijent bio je odskočna daska i ja sam uživala skoro u svima. Neke su bile duge saradnje poput Sephore, neke samostalni projekti poput Voguea, ali su svi doprineli tome gde sam danas. Ipak, moj omiljeni saradnik od svih je The New Yorker. Osećam se kao deo neverovatne porodice i nadam se da ću nastaviti da stvaram naslovne strane još mnogo decenija.
Kako sada iz ove perspektive gledate na svoje uspehe?
Izuzetno sam srećna što sam danas tu gde jesam i takođe shvatam koliko sam truda uložila u to. Kada sam odlučivala da se bavim umetnošću, znala sam da su šanse da živim od svoje strasti male, ali nikada nisam osećala da je to nemoguće. Mislim da sam bila u pravo vreme na pravom mestu i na tom putu sam donela mnogo ispravnih mikro odluka. Ne žalim ni za čim.
Kako je izgledao vaše odrastanje, s obzirom da vam je mama slikarka? Kako je to uticalo na vaš odnos prema stvaralaštvu?
Odrastala sam u neverovatnoj porodici koja je otvorena i moderno razmišlja. Svi moji ujaci i tetke su slobodnog duha i naučili su me važnosti slobode. Moja mama je, naravno, mnogo uticala na mene. Ona je sveobuhvatna umetnica, ali nikada nije zarađivala za život. U meni je videla mnogo sebe kao dete i učila me da crtam od malih nogu. Bila je čvrstog stava, ali poštena i nikada me nije terala da radim nešto što nisam želela da radim (ili crtam). Pratila je svaki korak moje karijere sa uzbuđenjem i ponosom i danas je moj tajni umetnički direktor.
Rođeni ste u Francuskoj, živeli ste u Londonu, a sada živite u Barseloni. Na koji način je emigracija uticala na vašu ličnost, ali i na vas kao umetnika?
Imam ono što se može nazvati zavisnost od iseljavanja. Odlazak iz svoje domovine sa 20 godina otvorio mi je oči za svet. Britanska kultura je i bliska, ali i izuzetno različita od francuske. Delimo neke zajedničke stvari, ali gledamo na život i odnose na sasvim drugačiji način. To me je izvelo iz zone komfora i nateralo da preispitam svoja uverenja i način života. Vidim to kao neverovatno pozitivnu stvar i zaista verujem da mi je emigracija pomogla da pronađem sebe i da učvrstim svoje vrednosti.
Studirali ste fiziku u Parizu pre nego što ste odlučili da postanete ilustrator. Šta vas je navelo da krenete umetničkim putem? Da li vam je to bilo suđeno?
Mislim da mi je to na neki način uvek bilo suđeno. Sama činjenica da nikada nisam prestala da crtam, čak ni dok sam studirala matematiku i fiziku, verovatno mnogo govori o tome šta sam zaista želela da radim. Tada je to izgledalo kao nemoguć put. Nezaposlenost je bila izuzetno visoka 90-ih, a život je bio težak, tako da je karijera u umetnosti izgledala kao lud izbor. Kada sam se suočila sa realnošću da postanem inženjer, shvatila sam da sam na pogrešnom mestu i da me ovaj put nikada neće istinski ispuniti kao osobu pa sam rizikovala. Ipak, prvo sam se bavila dizajnom i oglašavanjem, pokušavajući da budem realistična, ali deceniju kasnije završila sam tamo gde sam uvek i pripadala: ilustraciji.
Kako znate da je ilustracija na kojoj radite gotova? Da li često redefinišete ilustraciju dok crtate i kako izgleda vaš kreativni proces?
Ne umem to zaista da objasnim, ali jednostavno znam. Nastavljam da crtam linije iznova i iznova dok ne dođem do te poslednje linije. Moj proces je ispunjen sa hiljadu mikro odluka.
Postoje li neki profesionalni izazovi kojima biste želeli da se pozabavite u budućnosti?
Volela bih da dizajniram objekte: nameštaj, posuđe, skulpture…. bilo šta što podrazumeva zapreminu i prostor.
Pored vašeg profesionalnog rada, šta vas najviše zanima i zašto?
Ljudi. Jednostavno volim da razumem ljude, odakle dolaze i gde idu. Mnogo pričam i ti razgovori me neguju i daju mi energiju ;).
Koji je vaš životni moto?
Isto kao što je Entoni Baril jednom napisao: naporno radi i budi fin prema ljudima.
Partner nedelje primenjene umetnosti je Erste banka.
Autorka: Marina Marić
Foto: Malika Favre, Iris Humm
