Početak novog programskog luka Evropske prestonice kulture, Druga? Evropa, obeležiće koncert svetski poznate perkusionistkinje Evelin Gleni i eksperimentalnog muzičara iz Sente, Silarda Mezeija. Ovaj zanimljivi umetnički spoj, predstaviće se novosadskoj publici 9. oktobra u Gradskoj koncertnoj dvorani u 20 časova, a pred nama se ukazuje idealna prilika da nas ova britanska muzičarka „nauči da osetimo zvuk“. Naime, Evelin Gleni je gluva od svoje 12. godine i na sceni nastupa bosonoga, kako bi celim svojim telom osetila muziku, a danas je njeno ime u svetu muzike sinonim za jednu od najboljih ženskih perkusionistkinja sveta.
Evelin Gleni je do sada čak pet puta nominovana za prestižnu Gremi nagradu i čak dva puta ju je osvojila (1988. godine za najbolje kamerno izvođenje i 2014. za najbolji solo u oblasti klasične muzike). Osim ovog važnog priznanja, Evelin Gleni je 2015. godine osvojila i Polar Music award, koju nazivaju Nobelovom nagradom za muziku. Interesantno je da je ova talentovana umetnica objavila duet sa Bjork, a svirala je i sa brojnim poznatim muzičarima kao što su Bobi Mek Ferin ili Mark Knopfler. Nastupala je i na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Savremeni kompozitori komponuju muziku posebno za Evelin Gleni, a na nastupu u Novom Sadu će, pored improvizacija, izvesti kompoziciju Komad za ples, kompozitora Džejmsa Kina iz Velike Britanije. Evelin Gleni će nastupiti zajedno sa Silardom Mezeiem, muzičarem i kompozitorom iz Sente koji izvodi i komponuje savremenu improvizativnu muziku.
U susret ovom zanimljivom koncertu, koji vam, svakako toplo preporučujemo da posetite, porazgovarali smo sa ovom izvanrednom muzičarkom koja stvara i inspiriše.
Kako se osećate povodom dolaska u Evropsku prestonicu kulture u kojoj ćete, na početku programa Druga Evropa, nastupiti zajedno sa muzičarom Silardom Mezeijem? Šta novosadska publika može da očekuje od vašeg zajedničkog nastupa u najstarijem teatru u Srbiji i kakvu energiju nam donosite na scenu?
Veoma se radujem poseti Novom Sadu, gradu u kom do sada nisam bila. Koncert sa Silardom Mezeijem i njegovim ansamblom biće potpuno improvizovani nastup u trajanju od oko 60 minuta. Izvešću jedno notirano muzičko delo za solo udaraljke i audio traku pod nazivom Komad za ples, inače će sav ostali materijal biti improvizovan. Ovaj oblik muziciranja je nešto u čemu veoma uživam. Publika i izvođači će krenuti od iste tačke – bez nota, bez ideje ko će početi da svira ili kako će se nastup završiti. Svi u potpunosti slušaju sadašnji trenutak kada improvizuju i znaju da se to nikada ne može ponoviti.
Sa Silardom Mezeijem posedujete zajednički album improvizovane muzike pod nazivom The Core-tet Project. Kako biste ocenili vašu međusobnu saradnju?
Ovaj projekat je, bio moj prvi i jedini put da sarađujem sa Silardom Mezeijem. Nismo se sreli pre snimanja. To je ono što je toliko jedinstveno u improvizaciji – čovek može da stane na binu, a da nikada nije sreo muzičare sa kojima nastupa. Veoma se radujem što ću podeliti binu sa njim i neverovatnim muzičarima iz njegovog ansambla koje takođe nisam upoznala. Volim neustrašivost Silardovog sviranja, njegovu apsolutnu tehničku komandu i njegovu izuzetnu kreativnost – veoma poseban i jedinstven muzičar.
Sa 12 godina izgubili ste sluh, ali vas to nije sprečilo da postanete jedna od svetskih muzičkih zvezda koje nas svojim delom i radom nadahnjuju. Nastupate bosonogi kako biste osetili muziku celim telom. Opišite nam ono čemu se mnogi dive, a ne uspevaju da razumeju – kako osećate zvuk, ali i niske i visoke tonove?
Ovo je previše komplikovana tema, ali da pojednostavimo stvari – niski zvuci se osećaju u donjem delu tela, a viši u gornjem delu. Ja lično doživljavam emociju od samog stvaranja muzike, pre nego od slušanja nečije muzike. Primanje zvučne vibracije kao slušalac (član publike) je veoma različito od toga da budete učesnik ili kreator zvuka. Svi mi fizički osećamo zvuk u nekom delu tela, bilo kroz vrhove prstiju, vlasište, jagodične kosti, stopala, grudi i tako dalje, ali moramo se istinski koncentrisati i fokusirati na to da bismo primetili uticaj i rezonanciju putovanja zvuka.
Jednom ste rekli da ste dosta vremena u svojoj mladosti, uz pomoć svog učitelja Rona Forbesa, proveli usavršavajući svoju sposobnost da detektujete vibracije. Kako je tekao taj vaš put usavršavanja?
Ovo je bila početna faza otkrivanja da je telo po tome što vibrira, gotovo kao valjak bubnja. Kada govorimo i stavimo ruku na grlo, osećamo vibraciju našeg glasa. Ne mogu da razlikujem visinu tona C i tona Cis, ali mogu da razlikujem C i A iako ne bih prepoznala koji su to tonovi. Vreme provedeno sa Ronom Forbsom bilo je kada sam prešla sa nošenja slušnih aparata i razmišljanja da svi zvukovi moraju da prođu kroz uši, da skinem pomagala i skoncentrišem se na otvaranje tela poput rezonantne komore.
Vaše izuzetno muzičko stvaralaštvo krase i prestižna priznanja – do sada ste pet puta bili nominovani za prestižnu nagradu Gremi, dva puta ste je osvojili, a dobitnica ste i Polar music nagrade koja važi za „nobelovu nagradu za muziku“. Kako sada iz ove perspektive gledate na sve te uspehe? Da li vas ona dodatno inspirišu i prkose li ona možda nekim predrasudama?
Ova priznanja su veoma značajna jer daju vreme za razmišljanje. Ona takođe daju podsticaj da se nastavi sa razvojem. Nagrade ponekad mogu naterati ljude da postanu samozadovoljni i ušuškani ili mogu dozvoliti ljudima da uspore, ali takođe im mogu dozvoliti da nastave da pomeraju svoje granice i više se zapitaju o tome šta rade, kako to rade i što je najvažnije zašto to rade. Srećom, padam u drugi proces razmišljanja! Volim da zavirim iza sledećeg ugla ili otvorim sledeća vrata da vidim šta je tamo.
Šta za vas predstavlja muzika?
Muzika je oblik medicine. Tu je da povezuje ljude. To može biti jedan zvuk ili simfonija. Ona pripada svakom građaninu sveta u svim oblicima i stepenima. To je obavezujuća sila ljudskih bića. Život počinje i završava se muzikom.
Smatrate li da uvek ima još prostora za lični razvoj i napredak u već brilijantnoj karijeri kakva je vaša, da uvek može još nešto da se nauči i unapredi?
Apsolutno! Život je beskrajno putovanje otkrivanja, razmišljanja, obnavljanja. Osećam se kao dete koje prvi put nešto doživljava. Ne mislim o sebi kao o odrasloj perkusionistkinji, već umesto toga „ovo je moj prvi dan da sviram udaraljke“ – šta mogu da radim danas u ovom trenutku. Volim osećaj da nešto otkrivam po prvi put, bez obzira koliko je to nešto jednostavno. Toliko je važno biti skroman i poštovati sve što postoji, tako da svi zajedno učimo, delimo i povezujemo se.
Muzika vam je donela mnogo, sarađivali ste sa velikim muzičkim imenima, a postoji li nešto čega ste morali da se odreknete zarad te karijere?
Ne osećam da sam morala da odustanem od bilo čega ili da na bilo koji način napravim kompromis, jer je sve u tom trenutku bilo ispravna odluka. Ne žalim i osećam da je uspeh kada su unutrašnji glas i fizičko biće kompatibilni i dobro funkcionišu zajedno.
Reklo bi ste da ste “osvajač”, ne samo aplauza i nagrada već i planinskih vrhova i visina, budući da ste se popeli na Kilimanžaro i završili kurs letenja… Šta vas u životu, pored muzike, najviše motiviše da osvajate?
Jednostavno da se svaki dan maksimalno iskoristi. To ne znači da ste stalno zauzeti, već da nastavite da slušate ono što osećate da može da se promeni. Pronalaženje fizičke i mentalne ravnoteže tamo gde se trenutno nalazimo je ono što me čini srećnom. Ako unutrašnje ja funcioniše, onda je lakše nositi se sa spoljašnjim dešavanjima.
Koja je najmudrija stvar koju ste tokom života naučili?
Slušajte svoj unutrašnji glas kao neophodnu i važnu aktivnost. Dajte svom unutrašnjem glasu vremena. To će odrediti mnoge korake koje preduzimamo.
Autorka: Marina Marić
Foto: Philipp Rathmer/Brigitte, C.Payne, Kaupo Kikkas
