Godina na izmaku bila je jedna od onih koju će Novi Sad zabeležiti u kulturnoj istoriji grada. Ako i niste redovan posetilac kulturnih dešavanja, ovog puta su događaji dolazili i do vas i bilo ih je svuda – od gradskih ulica, tržnih centara, kulturnih stanica, preko škola, do dobro poznatih institucija kulture, Novi Sad je kao Evropska prestonica kulture tokom 2022. godine živeo kulturu i pozicionirao se na evropskoj turističkoj i kulturnoj mapi. Osim priznanja koja su pristizala tokom svih godina priprema za Evropsku prestonicu kulture, najveća dostignuća prve ovakve titule u Srbiji su nova publika, novi prostori, novi procesi koji su zaživeli u kulturnoj strategiji grada, novi programi koji su postali prepoznatljiv brend, ali i novi ljudi koji su imali priliku da kao radnici u kulturi postanu vesnici nove umetničke prakse, koja se gradila od vremena apliciranja za prestižnu titulu.
Do kraja 2022. godine očekuje se da konačan broj domaćih i inostranih umetnika koji su uzeli učešća u programima Evropske prestonice kulture bude 6000. Ako brojke ne govore mnogo, zamislite da gotovo polovinu sedišta na stadionu Karađorđe zauzmu muzičari, glumci, plesači, slikari, strip-crtači, dizajneri, ilustratori, i svi oni koji su tokom osam programskih lukova posetili Novi Sad. Gotovo 4000 događaja odigralo se tokom tekuće godine, od kojih su neki aktuelni i u momentu dok čitate tekst, što znači da ste svakoga dana tokom 2022. godine mogli da posetite ne jedan, nego nekoliko dešavanja.
Novi Sad je tako bio stanica za umetnike iz celog sveta – predstavnici 35 evropskih zemalja uokvirili su multikulturalni identet našeg grada, uz goste iz azijskih, američkih i afričkih zemalja. Evropska prestonica kulture je bila prilika da se u Novom Sadu isprate novi umetnički tokovi i uspostavi drugačiji pogled na različite kulture, koji u fokus stavlja i one manjinske, kao i marginalizovane društvene grupe.
Naravno, veliki poduhvati zahtevali su još veću podršku, u čemu se ogleda još jedna mala pobeda koja je postignuta novim procesima u kulturnom planiranju. Publika, obrazovne institucije, ustanove kulture, nezavisna umetnička scena i komercijalne saradnje i sponzorstva bili su od velikog značaja za uspostavljanje ravnoteže između velikih ideja i njihove realizacije. S tim u vezi, skoro 500 partnera je posredno ili neposredno učestvovalo u titularnoj godini, što je dokaz da su svi relevantni predstavnici javnog sektora imali udeo u stvaranju nove istorije grada. U prilog tome govori i činjenica da je Novi Sad kao Evropska prestonica kulture jedan od retkih gradova u regionu koji ima precizno razrađen plan strateškog razvoja u kulturi, a koji je spojio 33 ustanove kulture u gradu i njegovoj okolini.
O uspehu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture govorilo se i u stranim medijima, kao što su CNN, Time out, Evening Standard, Euronews, Condé Nast Traveller i brojni drugi, dok je prema prestižnom portalu Lonely Planet, Novi Sad svrstan u top tri svetske destinacije koje treba posetiti (2019). Nedugo nakon ovog priznanja, u Novi Sad stizale su i druge nagrade, pa tako i Melina Merkuri, koja se dodeljuje najboljim Evropskim prestonicama kulture. Istovremeno, Novi Sad je, zahvaljujući legatskim programima Doček i Kaleidoskop kulture, koji su postali prepoznatljivi na evropskom nivou, poneo Nagradu za najbolji evropski trend brend u kulturi. Rezultate poslednjeg u nizu evropskog rangiranja čekamo u januaru 2023. godine, jer su Doček, Vila i Zastave budućnosti nominovani za najbolje evropske festivale u 2022. godini, u okviru 12. izdanja Evropskih festivalskih nagrada (European Festival Awards), i to u različitim kategorijama. Svoj doprinos možete dati glasanjem na ovom linku.
Kraj godine titule, nadamo se, ne znači i kraj novouspostavljenih standarda, koji su pretvorili svakodnevicu Novosađana u aktivno učešće u kulturnim događajima. U više od 40 000 kvadratnih metara obnovljenih i novoizgrađenih objekata za kulturu, verujemo da će svako pronaći mesto za sebe, dok će zahvaljujući novostečenim navikama, naši sugrađani i dalje negovati znatiželju.
Evropska prestonica kulture bila je odlična prilika da grad potvrdi svoj odavno poznati status Srpske Atine, grada u kom su se znanje i kultura vekovima negovali, ali i da se uspostavi modernija kulturna infrastruktura između publike, profesionalaca, stvaralaca, donosioca odluka, partnera, volontera, i svih onih koji su makar jednom zastali da vide šta se to dešava.
Autorka: Leona Pap
Foto: Jelena Ivanović, Filip Petronijević, Vladimir Veličković, Marko Pudić, Zoran Ješić
