Šetnja gradom ne može da prođe bez zastajanja kraj šarmantnih novosadskih zgrada u stilu secesije. Jedan od klasika arhitekture je i palata Tomin.  Ova spratna palata, sa četiri prostrana stana, izgrađena je davne 1909. god. na nekadašnjem Žitnom trgu (danas Trg Marije Trandafil 12).

Stil

Podigao ju je Jovan Jerković, bogati trgovac žitom. Da jedan bogati Srbin gradi kuću u stilu secesije, bio je ozbiljan presedan. Projektant ovog zdanja bio je budimpeštanski arhitekta Lipolt Baumhorn. On je u Novom Sadu bio vrlo aktivan, realizujući pet projekata, od čega četiri palate i dominantni kompleks Jevrejske zajednice sa sinagogom, školom i opštinom. Baumhorn je izraziti predstavnik stila secesije, koji je bio aktuelan u Evropi krajem XIX veka. Ovaj stil u Novom Sadu je analogan takozvanoj mađarskoj secesiji, zahvaljujući mađarskim projektantima koji su potpisivali mnogobrojne projekte. To znači da se ovde nije radila samo provincijalna površna imitacija stila u vidu malterske ili gipsane dekoracije na vidljivim uličnim pročeljima, već su građeni objekti dosledno poštovali duh i odlike stila secesije. U Novom Sadu nalazi se impozantan broj reprezentativnih secesijskih objekata.

Arhitektura

Osnova palate je pravilno ćirilično slovo P. Zajedno sa dvorišnim parternim objektom, čini jedinstven graditeljski blok. Dvorišni prostor je popločan klinker opekom.
Fasada je izvedena u kombinaciji tri vrste materijala: fasadna opeka, ružičasti kamen i malter.Upravo na ovoj palate nailazimo na jedan od prvih primera upotrebe crvenkasto/ružičastog veštačkog kamena, na ovim prostorima. Od njega su napravljeni sokl zgrade, portali i balkoni.
Više zone fasade krase tri elegantno izvijena zabata, koji vertikalno dele fasadu. Prozori su polukružno konstruisani, a zastupljene su i monofore (tip prozorskog otvora sa jednim lukom), bifore, trifore i okulusi. Nad glavnim ulazom centralno je postavljen polukružni erker, što je dominantan element na ovoj fasadi.
Dva balkona na kamenim konzolama, sa upečatljivim ogradama od kovakog gvožđa, smeštena su na bočnim rizalitima (pročeljima). Dekorativni ornamenti na ulaznoj kapiji i zidovima ajnforta – motivi maski, bilja, frizovi, fenjer na struju…, su potpuno u duhu secesije. Podrumski prostor zauzima ukupnu povšinu kuće i ima pruski svod.

Posle smrti Jovana Jerkovića, naslednica palate je bila njegova udovica, učiteljica Dana. Ona je jedan stan 1931. god. prodala advokatu Žarku Tominu (što je potvrdio njegov sin), dok su ostala tri stana kasnije naconalizovana. Ova činjenica je unela zabunu u vlasničke odnose nad ovom palatom i u njen sam naziv.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka.