Novosadski renomirani umetnik i profesor Mileta Poštić, jedan je od autora izložbe Sekvence grada, koja je postavljena na 49 jarbola na Subinom platou u Limanskom parku. Peta izložbena postavka na prvoj novosaskoj galeriji na otvorenom, okuplja radove domaće i inostrane umetnike, te vas pozivamo da je posetite, a u intervjuu za Visit Novi Sad, sa Poštićem smo porazgovarali o upečatljivim ilustracijama koje će zasigurno privući i vašu pažnju kada budete prolazili ovim novosadskim parkom.
Mileta Poštić je jedan od onih svestranih umetnika čiji rad nadilazi okvire umetničkog stvaralaštva. Školovao se i predavao širom sveta, na četiri kontinenta, a osim što je osnivač i profesor na katerdri za animaciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Mileta je i storyboard direktor produkcijske kuće Iervolino Entertainment, kao i direktor Furuna studija za animaciju. Takođe, on je i posebni savetnik republičkog Ministarstva kulture, ali i izvrstan animator, ilustrator i autor knjige 99 recepata za ekstremno srećan život, na koje se, takođe, osvrnuo u ovom intervjuu.
Možete li nam, za početak, približiti koncept svojih radova koji upotpunjuju izložbu Sekvence grada i koliko je bilo izazovno odgovoriti na zadatu temu?
Moram da priznam da nisam počeo svoje razmišljanje na zadatu temu tako što sam zamišljao sekvence grada Novog Sada. Počeo sam da razmišljam o tome kako će u tom moru zastava koje su visoke, uspravne i guste, neka slika kao slika da privuče pažnju. Bilo koja slika se danas bori za pažnju najviše sa svetlećim, interaktivnim, pokretnim i zvučnim slikama sa našeg mobilnog kojih u toku dana pregledamo stotine, ako ne hiljade. I onda sam pregledao slike koje sam u poslednje vreme sačuvao na Instagramu koje su me vizuelno nakako naterale da ih sačuvam, i onda sam dalje razmišljao. Želeo sam i da paleta boja bude uniformna i jača i da sileuta oblika bude dovoljno razuđena zbog delimične prozirnosti materijala. I na kraju sam to sveo na neki niz figura bez pozadine sa namerom da izazovem da ih prolaznik pogleda bar malo duže, a možda i zapamti neko kraće vreme. Inače koncept galerije na otvorenom i na zastavama mi se jako dopada i cenim rad i galerije i kustosa. Bio je poželjan izazov.
Koji je, prema vašem mišljenju, značaj ovakve izložbe u prvoj galeriji na otvorenom u čast Mitru Subotiću – Subi?
Suba kao muzičar mi se dopada, naročito jedna ili dve njegove pesme. Značaj ovakve izložbe je da izlazi iz uobičajenih okvira galerije, nudi alternativni material i okolnosti posmatranja i širi publiku. Galerija Bel Art i Vesna Latinović imaju već dugo vremena svež i zanimljiv pristup savremenoj umetnosti. I Sava Stepanov isto ima stručnu viziju opusa lokalnih umetnika i njihovih dometa. Oni su ujedno i najjača vaninstitucionalna inicijativa u tom domenu bar poslednju deceniju i ja im čestitam na tome.
Da li ste do sada imali iskustva sa izložbama sličnog koncepta u kojoj se umetnički radovi prikazuju na zastavama i jarbolima?
Nisam nikad imao takvo iskustvo. Imao sam iskustva predstavljanja na različitim podlogama i kontekstima, ali ne na zastavama i jarbobolima.
Kakva iskustva ste poneli u saradnji na projekatima u okviru EPK godine titule?
Lično sam pomogao da se ostvari izložba Od Nevena do Betmena– 150 godina srpskog stripa u Distriktu, naročito animacijama i tu su mi iskustva izuzetno dobra; čast i zadovoljstvo je bilo raditi na toliko zahvalnoj temi i sadržaju uz mnogo veće resurse od uobičajenih kod nas. Inače je ceo pristup i način rada ljudi iz EPK bio vrlo savremen, profesionalan, efikasan, velikodušan i koristan. Uneli su potpuno nov, evropski, ozbiljan pristup organizaciji umetničkih događaja, i dosta sredstava, koji će za posledicu imati, nove lepe prostore, dobra iskustva rada, povećane standarde i naučene metode i tehnike rada. Ogroman skok u uslovima i standardima rada.
Postoje li neki profesionalni izazovi kojima biste želeli da se pozabavite u budućnosti?
Profesionalni izazovi koji su vezani za lični umetnički rad su standardni već nekoliko decenija. Biti autentičniji, uzbudljiviji, neobičniji, dopadljiviji, itd. Pokušavam da uskladim poslove. Vodim smer iz animacije i vizuelnih efekata na akademiji umetnosti, koji pokušavam da poboljšam u svakom pogledu, da bude ne samo bolji program, već i bolji saradnici, bolji kandidati, bolji radovi. I dva studija za animaciju pokušavam na poboljšam, u jednom da doprinesem i naučim što više, a u drugom da primenim to naučeno – da se poboljša kreativnost, efikasnost, kvalitet… Na mestu posebnog savetnika republičkog Ministartva kulture pokušavam da sagledam probleme i pomognem da se isto sve poboljša. Želja mi je da se i mi ucrtamo na mapu mesta gde se dešavaju dobre stvari da ljudi imaju osećaj da su u pravo vreme, na pravom mestu, a ne da maštaju da zauvek odu odavde.
Kada se osvrnemo na godinu titule EPK, kako vi sada posmatrate svoj Novi Sad i koliko je laskava titula doprinela razvoju kulture u ovom gradu? U kojoj meri je ona oživela umetničku scenu grada?
Oživela je i tako što je dovodila ljude sa strane, i tako što je finansirala, organizovala i promovisala lokalne umetnike i projekte. Ideje su bile dobre i primerene, a realizacija odlična. Naravno bilo je tu grešaka, ali s obzirom na obim posla i rada, proporcionalno mala. Kvantitet je bio obiman, a i dosta kvaliteta ostaje. Sve je dignuto na jedan mnogo veći stepen, ali su sada i očekivanja, kriterijumi i iskustva mnogo jači.
Vaš umetnički opus sadrži i objavljenu knjigu recepata za ekstremno srećan život. Šta je to što vas čini ekstremno srećnim?
Da, hvala na podsećanju na moje recepte. Tih 365 stvari ilustrovanih u tim knjigama me čini srećnim. Ali u kontekstu prethodnih izjava, čini me srećnim da se skoro ne može uporediti vreme od pre 20 i više godina kad se ovde tako malo događalo da je Izba bila najvažnije mesto za umetnička zbivanja, a sad je to stotine puta uvećano. A smer Animacije koji sam tada osnivao nije imao nijedan jedini studio u zemlji da se na njega ugleda, a sad ih u Novom Sadu ima puno i to dobrih. Kada bi u narednih 20 godina tempo rasta išao tim tokom, mi bismo bili baš priznato kreativno okruženje.
Kakve kulturne događaje ne propuštate u svom gradu?
Na žalost samo one na koje sam pozvan da ih otvaram ili da nešto kažem na njima. A ima toliko sjajnih stvari koje propuštam da bi od njih mogao da pravim top-listu…
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
