Jedan od najistaknutijih američkih džez klavijaturista, kompozitor i producent Džejson Majls, po prvi put će nastupiti u Srbiji u okviru nedelje izvođačke umetnosti na Kaleidoskopu kulture. Dobitnik Gremija koji je u svojoj karijeri sarađivao sa Aretom Frenklin, Stingom, Vitni Hjuston, Majklom Džeksonom, Dajanom Ros i mnogim drugim svetskim zvezdama, nastupiće u Distriktu 16. septembra sa početkom u 20.30 časova. Ulaz na koncert je slobodan, te vas pozivamo da uživate u vrhunskoj muzici slavnog džezera i Elektrik kvarteta koji sa svetskih bina stižu pravo u Novi Sad.
Majlsov pristup muzici, koji koji prkosi klasičnim žanrovima mnogi karakterišu kao inovativan, a njegova blistava pedesetogodišnja karijera krunisana je i najprestižnijom nagradom za izuzetan doprinos muzici. Na putu sa Elektrik kvartetom, Majls predstavlja neke od svojih najpoznatijih melodija, kao i materijal sa svog potpuno novog izdanja, Miles to Miles Live.
U susret nezaboravnom koncertu koji će održati pred novosadskom publikom, porazgovarali smo o njegovim muzičkim koracima tokom dugogodišnje uspešne karijere, Gremiju, ali i Kaleidoskopu kulture u gradu u kojem je, upravo, kultura način života.
Budući da se muzikom bavite ceo život, kada ste znali da će upravo ona biti vaš životni put?
Zaista je teško reći kada si veoma mlad da je to apsolutno ono što ću raditi. Kada sam se pridružio svom prvom bendu imao sam 14 godina, definitivno mi je palo na pamet da je to ono što želim da radim, jer je bilo tako neverovatno svirati pred ljudima. Kada sam upisao koledž i počeo zaista da upijam muziku, tada je zaista izašlo na videlo da je to ono što moram da radim.
Kako ste odlučili da vaš muzički pravac bude džez muzika?
Zaista volim džez, dolazim iz Njujorka i upoznat sam sa svim vrstama muzike, ali pored džeza voleo sam zaista i rok muziku, ritam i bluz, a u Njujorku je u to vreme sve moglo da se čuje. Mislim da je ono što je zaista promenilo moje mišljenje o mnogim stvarima bilo kada sam prvi put čuo uvođenje električnih instrumenata u džez koji je Majls Dejvis uradio sa In a Silent Way, a zatim i Bitches Brew. Čitav stav onoga što je on radio je zaista privuklo moju pažnju. Voleo sam mnoge džez igrače kao što su Thelonious Monk i Wes Montgome, i pored svega toga studirao sam džez u Bruklinu u Njujorku sa odličnim učiteljem.
Tokom vaše blistave karijere sarađivali ste sa brojnim muzičkim zvezdama. Koliko su vam važne ove saradnje? Da li biste posebno izdvojili rad sa nekim i zašto?
Bio sam neizostavan deo tih produkcija. Tokom tog perioda, radio sam s velikim umetnicima i producentima… Veza koju sam imao s Markusom Milerom tokom 10 godina kao njegov sint programer, dovela me je do saradnje s tim umetnicima. To je bila sjajna saradnja, jer sam mogao videti na šta su sve spremni i naučio sam kako da napredujem u svojoj karijeri. Rekao bih da mi je rad s Milesom Davisom zaista pokazao kako razmišlja genije… I dan danas se oslanjam na lekcije koje sam od njega naučio. Rad s Luterom Vandrosom takođe je bio neverovatan i zaista sam shvatio kako se produciraju vokali i šta je potrebno da se dobije izvanredan vokal… Tomi LiPuma mi je pokazao kako da zaista složim album… i rad s Markusom Milerom zaista mi je pokazao genija na delu u produkciji albuma, od pisanja pesme do njenog privođenja kraju… Dakle, nema jednostavnog odgovora, osim da je sve o iskustvima koja steknete i kako ih koristite… da li ih rasipate ili zaista učite i primenjujete u budućnosti.
Osvojili ste i prestižnu muzičku nagradu Gremi za album A Love Affair: The Music of Ivan Lins. Šta za vas predstavlja ova nagrada i koliko vam je važna? Da li se nešto promenilo od kada ste dobili ovo priznanje?
Ta nagrada je bila važna jer je bila za album koji su svi odbijali da izdaju i rekli mi da nema šanse da se nešto desi sa njim, jer su Ivan Lins i njegova muzika možda previše sofisticirani. Tržište nikada ne bi prihvatilo brazilsku vrstu albuma, iako bi 90% tekstova bilo na engleskom. Svaka diskografska kuća me je po tri puta odbila tokom osam godina. Kada sam konačno napravio album, u kom su učestvovali neverovatni muzičari i umetnici, to je u suštini bilo dovoljno za mene. Osetio sam veliki uspeh u tom trenutku, ali onda kada je album izašao sa neverovatnim recenzijama i kada je usledila nominacija, a zatim smo i stvarno osvojili Gremi sa Stingom, taj osećaj ne mogu da opišem… Što se dalje karijere tiče i da li se nešto promenilo od momenta kada uz svoje ime dodate i Gremi… ništa vam nikada nije poklonjeno i ništa meni nije bilo poklonjeno, i dalje sam morao raditi jednako naporno da bih dobio posao i plasirao svoju muziku…
Nastupaćete u Novom Sadu u okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture. Kaleidoskop kulture traje pet nedelja i promoviše pet vrsta umetnosti – izvođačku, primenjenu i vizuelnu umetnost, književnost i arhitekturu. Kako vam zvuči koncept Kaleidoskop kulture i koliko je danas važno promovisati ove vrste umetnosti?
Mislim da je to prelepo, jer sve to može da funkcioniše zajedno i to je ono što čini da Kaleidoskop kulture uspe. Što više ljudi približimo umetnosti, oni će sve više ceniti njene aspekte. Izuzetno je važno promovisati umetnost koja uključuje svihpomenutih pet vrsta, posebno mlađoj publici, kako bi mogli da apsorbuju ono što im može pomoći u budućnosti i kada imate takvo znanje i to predstavite na način koji je takođe zabavan, to može samo pomoći u promociji različitih umetnosti.
Vaš koncert će se održati na otvorenom, pod vedrim nebom Distrikta. Distrikt predstavlja transformaciju industrijskog nasleđa i starih fabrika u nove prostore posvećene kulturi, umetnosti i drugim sferama. Kako komentarišete ovakve transformacije i promene u nameni starih prostora?
Volim takve postavke, i zaista cenim mnoge od tih prostora koje vidim ovde u Evropi. Čini se da tu postoji veća svest o kulturi i više razumevanja o svim mogućnostima onoga što može da se uradi u smislu predstavljanja muzike i umetnosti. Ponekad najbolji rad potiče iz scenarija u kojem je predstavljen. Bila je jedna situacija u Americi, gde su napuštenu čeličanu u Pensilvaniji, koja je prestala sa radom, pretvorili u umetnički centar, bilo je super svirati tamo. To je upravo ono što očekujem i kada dođem u Novi Sad.
Kako komentarišete kada se koncerti premeštaju sa standardnih prostora kao što su koncertne dvorane na otvorene lokacije? Da li ste ikada imali priliku da nastupate na otvorenom, šta više volite i zašto?
Imao sam priliku mnogo puta da nastupam na otvorenom. To je potpuno drugačija atmosfera od one u koncertnoj dvorani, naravno ako vas vremenske prilike posluže. Međutim, svirati u koncertnoj dvorani gde je zvuk jasniji, ipak je nešto što se ne sme zaboraviti… Zaista volim da sviram na sceni u prelepom ambijentu. Na kojoj god bini da nastupate, to je privilegija, bila ona u zatvorenom ili na otvorenom.
Šta pripremate svojoj publici u narednom periodu?
Tokom narednih nekoliko godina slaviću 50 godina u svetu muzike. Rekao bih da je to priličan uspeh, tako da ću raditi ne samo na izvođenju nekog novog materijala, čemu se radujem, već i na svojoj muzici u poslednjih 50 godina.
U kojim muzičkim žanrovima uživate u slobodno vreme?
Volim brazilsku muziku, koja je imala veliki uticaj na mene i moj muzički pravac. Počeo sam ozbiljnije da je slušam 1974. godine, kada sam se upoznao sa Miltonom Nascimentom i Tamba triom… odatle je to krenulo. Takođe zaista volim muziku šezdesetih, a u Njujorku je zaista bilo sjajnih mesta u kojima se ona slušala. Naravno da sam voleo Bitlse, Džimija Hendriksa, Slaja i porodicu Stoun, Motaun… i još uvek slušam sve to jer su pesme toliko dobre da su ostale prisutne celog života. Poput mnogih, veliki sam obožavalac Steely Dan-a, jer se u mnogim pesmama pronalazim kada je reč o mom odrastanju. Volim i džez Bila Evansa i velikana poput njega.
Autori: Feđa Putnik i Marina Marić
Foto: Thomas Mancini
