Imali smo priliku da razgovaramo s Lidijom o njenom stvaralaštvu, a posebno o novoj izložbi Mesto, na kojoj će biti prezentovani radovi polaznika Radionice transfera, pod njenim mentorstvom. Izložba će biti otvorena za posetioce od 5. aprila u Distriktu. Ovom prilikom, pričali smo i o kretivnosti i inspiraciji, koju Lidija crpi iz pisane reči.
Na koji način zainteresovani, koji posete Otvorena vrata Grafičke mreže, mogu da se priključe aktivnostima u Distriktu? Da li je potrebno prethodno znanje i iskustvo?
Otvorena vrata Grafičke mreže osmišljena su tako da svako ko je zainteresovan može da dođe, da se upozna sa nama ili da ukoliko ima prethodno iskustvo u grafici dođe da realizuje svoje radove. Posetioci koji nemaju iskustva u grafici su vrlo dobrodošli na buduće kurseve i radionice gafike koje ćemo blagovremeno najaviti. Osim toga, mi smo prilično otvoren kolektiv, u smislu da smo uvek raspoloženi za potencijalne nove članove koje zanima rad u kolektivu i koji imaju prethodno iskustvo u domenu umetnosti ili grafičkog dizajna, a interesuje ih grafika. Ne samo grafika, jer mi nismo kolektiv koji se isključivo bavi grafičkom praksom, već volimo da spajamo i kreiramo različite pristupe i na taj način širimo polje grafike.
Šta je, po tvom mišljenju, najveći uspeh Udruženja Grafička mreža, čija si koosnivačica?
Najveći uspeh je na prvom mestu činjenica da postojimo kao umetničko udruženje, a zatim i to što pružamo mogućnost umetnicima, sa naglaskom na mlade umetnike, da produkuju svoje radove kod nas. Veoma je teško nakon studija prikupiti potrebnu opremu za grafički atelje, a i pronaći adekvatan prostor za isti. Pitanje prostora je i nama prilično komplikovano od kada postojimo, jer kao deo nezavisne scene nemamo mnogo mogućnosti, a ni resursa da finansiramo potreban prostor. Tako da je stvaranje asocijacije udruženja koja se zove SKUP i saradnja sa Ateljeom 61, koji je SKUP-u ustupio prostor na korišćenje na određen vremenski period, veoma bitna i značajna.
Rad Grafičke mreže u Distriktu obogatiće i nova izložba radova vašeg kolektiva i radova polaznika Radionice transfera, pod tvojim mentorstvom. Šta ćemo imati priliku da vidimo i kakva su tvoja očekivanja? Da li ćemo videti možda i neke od tvojih radova?
Tako je, izložba pod nazivom MESTO biće otvorena 5. aprila u 18 časova u prostoru SKUP-a. To neće biti samo izložba, već događaj, jer smo osim izložbe spremili i dodatni program. Posetioci će moći da prisustvuju štampanju grafika uživo i da provedu neko vreme sa nama i da se i sami oprobaju u okretanju grafičke prese. Izložbu će činiti radovi kolektiva koji se bave temom specifičnog mesta (Kineske četvrti, sada Distrikta) na kojem se sada nalazimo i radovi učesnika radionice transfera koji su imali potpunu slobodu u odabiru teme. Moji radovi ovog puta neće biti izloženi.
Jedna od tvojih samostalnih izložbi je Izobilje vode. Interesantan je odabir teme, kao gradivnog elementa života. Kakvi te, inače, prizori iz okruženja ili teme najčešće inspirišu da stvaraš?
Serija radova Izobilje vode je serija od koje je, rekla bih krenulo moje interesovanje za prirodne procese, nakon teme povezane sa vodom usledila je tema povezana sa zemljom u okviru koje sam produkovala grafike na master studijama. Sve je to išlo potpuno prirodno, nisam unapred planirala da se tematske celine povežu. Trenutno, na doktorskim studijama nastavljam sa tematikom koja je povezana sa zemljom, ali sam odlučila da temu produbim i da na drugačiji način, kroz određene pojmove, produkujem radove koji će apsolutno izlaziti iz okvira konvencionalne grafike. Što se tiče inspiracije, inspiriše me najviše literatura kojoj sam prilično posvećena, jer u slučaju mog stvaralaštva iz pisane reči dolaze ideje.
Kako izgleda tvoj stvaralački proces?
Moj stvaralački proces se bazira na istraživanju kroz literaturu i crtež. Osnova skoro svih mojih grafika je crtež i to ne crtež u formi skice, već crtež kao delo. Nakon istraživanja i kreiranja crteža biram tehniku ili tehnike u kojima ću izvesti rad, tj. finalni grafički otisak. Nikada doslovno ne prenosim crteže u grafiku, već se trudim da iskoristim potencijale i kvalitete koje pružaju grafičke tehnike i time menjam i iznova kreiram rad. Sada je proces nešto drugačiji zato što želim da produkujem radove u domenu proširenog polja grafike i da ispitam šta sve to može da se zove grafikom.
Da li je interesovanje za grafiku postojalo oduvek i šta je sve uticalo na tvoj senzibilitet i umetnički izraz tokom profesionalnog usavršavanja?
Interesovanje nije postojalo oduvek, javilo se kada sam se malo bolje upoznala sa grafikom što je bilo neposredno pre upisivanja studija. Kada sam krenula da učim grafičke tehnike i otkrila koliko različitih mogućnosti postoji za kreiranje rada i koliko je grafika kao umetnička disciplina pogodna za eksperiment i najrazličitije izraze odlučila sam da je to nešto čime želim da se bavim. Na moj senzibilitet i umetnički izraz je uticalo apsolutno sve tokom studija, gradila sam svoj izraz polako kroz crtež, ali i kroz ostale medije sa kojima sam se susretala tokom studija, a kasnije najrazličitiji projekti u kojima sam učestvovala, ali i rad sa Multimedijalnim centrom Led Art uz koji sam, mogu slobodno reći, odrasla.
Misliš li da moderne tehnike štampe na neki način menjaju, unazađuju ili možda unapređuju grafiku kao umetnost? Kako posmatraš njenu budućnost u eri sveopšte digitalizacije?
Mislim da pojava ili napredak u domenu jedne umetničke discipline nikada nije loša stvar, tako da ne mislim da pojava digitalne grafike unazađuje grafiku, već je jednostavno menja i otvara još mogućnosti u okviru koji umetnik može da dela. Lično se ne bavim digitalnom grafikom, jer moj način izražavanja nije takav. Smatram da će uvek da postoje umetnici koji će se baviti i tradicionalnim grafičkim tehnikama, jer je tehnika samo alat i odabirom tehnike mi biramo najbolji mogući način da prenesemo svopstveni izraz, ideju, zamisao u formu umetničkog dela.
Distrikt je nekada bio mesto starih fabrika, a danas su ti prostori obnovljeni i služe u svrhu kulture i umetnosti. Koliko ovaj centar savremenog stvaralaštva doprinosi kulturnoj sceni grada, posebno mladim neafirmisanim umetnicima kao prilika da se istaknu?
Distrikt apsolutno ima i prostora i potencijala da bude mesto na kojem se mladi umetnici okupljaju i stvaraju. SKUP je tu upravo za to. Organizacijom najrazličitijeg sadržaja, umetnici, ali i publika uopšte, imaju priliku da učestvuju i prisutvuju raznim radionicama i događajima, svako može da pronađe nešto za sebe, pa se nadamo da će saradnja sa Ateljeom 61 ili sa gradom da potraje, u smislu prostora za nezavisnu scenu. Prostor je ono što je ključno i preko potrebno da bi ovakav vid organizovanja uopšte postojao, a za ovo kratko vreme koliko smo u novom prostoru u Distriktu, ovakav vid saradnje ispostavlja se kao dobra praksa.
Lidija Krnjajić je osnovne studije završila je 2020. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je završila i master studije 2022. i zatim upisala doktorske studije. Svoj rad je do sada prikazala na nekoliko samostalnih izložbi i brojnim kolektivnim izložbama. Takođe je dobitnica Godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline GRAFIKA (2020.), kao i nagrade za studentsku grafiku na 4. Međunarodnom bijenalu grafike u Čačku (2020.). Bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije – Dositeja 2020. i 2021. Aktivna je članica udruženja građana MMC LED ART i jedna je od osnivača udruženja Grafička mreža.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Janić; privatna arhiva
