Manifestaciju Dečja nedelja, koja se održava od 4. do 9. oktobra, obeležava i akcija Gradske biblioteke u Novom Sadu koja podrazumeva besplatno učlanjenje dece uzrasta do 14 godina. Ovim povodom, Katarina Novaković, rukovodilac Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, uz savete roditeljima o čitanju s decom i odabiru knjiga izdvaja 10 izdanja koje bi preporučila svakom detetu
“Tradicija održavanja Dečje nedelje veoma je duga na ovim prostorima. Akcija besplatnog učlanjenja je jedna od mnogobrojnih koje Gradska biblioteka u Novom Sadu vrlo uspešno sprovodi. Raduje me što je dobar odziv, jer mi na ovaj način negujemo tradicionalne vrednosti – ljubav prema knjizi i čitanju”, istakla je Katarina Novaković.
Ovom prilikom pozivamo roditelje da posete Gradsku biblioteku u Novom Sadu s decom i do subote, 9. oktobra, besplatno ih učlane. A zbog čega je važno da se deca još u najranijem uzrastu upoznaju sa knjigama, naša sagovornica ističe da su dobrobiti čitanja deci mnogostruke. “Ne samo da će mališani usvajati nove pojmove i jezičke konstrukcije, što će im obogatiti rečnik, već se čitanjem razvijaju maštovitost, motorika i pažnja. Ona im je, nažalost, sve kraća, a deca čitanjem mogu unaprediti i svoju kreativnost”, kaže Novaković.
“Ako želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. Ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još bajki” – govorio je Albert Ajnštajn, sa čime bi se složila i Katarina Novaković.
Ona ističe da najmlađi mogu na najbolji način da otkriju svet kroz slikovnice sa teksturom. A kako deca sazrevaju, tako se i interesovanja menjaju. Sve više ih zanimaju priče i bajke sa zanimljivim ilustracijama, a vremenom afiniteti se okreću ka kompleksnijim tekstovima – romanima, zbirkama pesama i sl.
Da se ljubav prema knjigama utemeljuje u porodici, potvrđuje i naša sagovornica naglašavajući da deca usvajaju ono što vide. Roditelje ohrabruje da izdvajaju vreme za čitanje s mališanima. Kod starije dece treba podsticati čitanje knjiga mimo obaveznih lektira. “Čitati s malom decom treba svakodnevno makar 15 minuta, ako je moguće, i to ne treba da bude obaveza i teret, već pretvoriti ovaj čin u pravo uživanje. U suprotnom se dete udaljava od književnosti. Provocirajte decu da vas pitaju ponešto o knjizi. Odgovarajte na njihova pitanja i pustite ih da sami izmišljaju delove priče. Ne treba žuriti sa ozbiljnijim naslovima, već pratiti uzrast deteta prilikom iznajmljivanja ili kupovine knjiga”, kaže Novaković i dodaje da pored toga šta u knjizi piše, treba voditi računa i o rečniku primerenom uzrastu, odnosno kako je delo napisano.
Okružite decu knjigama
Savet bibliotekarke roditeljima je da dovode decu u biblioteku čak i ako imaju dosta knjiga u kući. Podjednako je važno, kaže, da steknu naviku dolaska u biblioteku, iznajmljivanja, vraćanja, istraživanja, želje za novim saznanjima. Neka im to postane ritual. “Značajno je da u biblioteku dolaze planski, pogotovo kada deca ne mogu da dođu sama. Takođe, da porazgovaraju sa bibliotekarom, jer će tako dete steći i komunikacijske veštine, korisne za ceo život.”
Književne preporuke deci
Katarina Novaković izdvaja samo neke od naslova koje neretko kao bibliotekar preporučuje deci različitog uzrasta
Naučnici kao deca jedna je od novijih knjiga grupe autora koja obuhvata zbirku priča iz detinjstva najpoznatijih naučnika sveta. Dok su odrastali, imali su iste probleme kao i sva druga deca. Tako je Albert Ajnštajn sanjario umesto da pazi na časovima. Džejn Gudol je stalno upadala u nevolje jer je u kuću unosila crve i puževe. Knjiga „Naučnici kao deca“ pripoveda o ovome, i o mnogo čemu drugom, uz ilustracije u boji na skoro svakoj strani.
Što na umu to na drumu je jedna od poznatijih zbirka pesama Ljubivoja Ršumovića koju naša sagovornica rado preporučuje deci. U poeziji ovog pesnika sve je podređeno šali, smehu, radosti i igri rečima.
Nestašna ovčica je slikovnica autora Džeka Tikla, namenjena najmlađima koji, kako kaže naša sagovornica, odlično reaguju na knjige “iskakalice”, odnosno pop-up izdanja. Zajedno sa drugarima životinjama, ova ovčica priča zanimljive priče, a mališani će naučiti i kako se oglašavaju neke od životinja na farmi.
Šta je saznala bubamara mala je takođe jedna od slikovnica za najmlađe, a priču autorke Džulije Donaldson, jedne od najpopularnijih britanskih autorki za decu, prate avanture dva vešta lopova, mala bubamara i vesela družina životinja na imanju. Kroz šarene i vesele likove deca upoznaju nove situacije i okolnosti po kojima funkcioniše svet oko nas.
Mačak Findus i petao. Nema deteta koje ne uživa kada mu roditelji čitaju dogodovštine mačka Findusa, tvrdi naša sagovornica i dodaje da je ovo jedna od knjiga iz serijala o mačku autora Svena Nurdvista, koja se često “nestaje” s polica biblioteke.
Jedan od načina da mališani uplove u svet muzike jeste i kroz knjige, a za one najmlađe tu je odličan serijal zvučnih slikovnica francuske autorke Magali Le Iš. Peca u diskoteci, Peca voli Vivaldija, Peca voli operu, samo su neke od knjiga kroz koje se deca upoznaju sa kompozicijama i kompozitorima.
Hoću kući knjiga je jedne od naših najpopolarnijih autorki za decu Jasminke Petrović, a namenjena je deci koja tek počinju čitalačku avanturu. Krupna slova i obilje ilustracija ohrabriće mališane da uplove u svet dečaka koji krstari svemirom u potrazi za savršenom porodicom za sebe.
Princeza Olivera iz edicije Deca čitaju srpsku istoriju, delo je istaknutog pisca Slobodana Stanišića. Ova edukativna knjiga je životopis princeze Olivere, koja kroz zanimljive ilustracije prilagođene dečjem uzrastu otkriva važne istorijske činjenice i događaje o njenom životu.
Ostrvo avantura namenjeno je deci starijeg školskog uzrasta koja rado čitaju romane. Ovo je izuzetno delo autorke bestseller serijala Pet prijatelja, a prati priču o četiri junaka koji doživljavaju pomalo opasnu avanturu na Mračnom ostrvu.
Martina Velika zagonetna avantura predstavlja roman u zagonetkama izuzetnog Uroša Petrovića koji s lakoćom uspeva da zagolica maštu dece i pokrene im vijuge. Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković