Deca i mladi su u programskoj žiži Evropske prestonice kulture, a Škole budućnosti su nova programska celina posvećena njihovom kulturno-umetničkom stvaralaštvu i novim saznanjima. Upravo te škole budućnosti, osnovne i srednje institucije obrazovanja, zamislili smo kao nove prostore za kulturu, scenografije za predstave, izložbe, mjuzikle i predavanja, u kojima će mladi imati priliku da uče od umetnika-predavača. Budući da su kultura i umetnost važni u edukaciji dece, umesto uobičajenog formalnog obrazovanja, Škole budućnosti sada nude prostor za slobodno izražavanje, dok neformalna mesta postaju centri znanja.
Pozorišni festival u Školama budućnosti
Jedan od projekata Evropske prestonice kulture, koji obrazovne ustanove pretvara u jedinstvene scene, jeste Pozorišni festival Eye Net 2.0, koji je počeo juče, a do petka će predstaviti čak osam predstava iz osam zemalja i to samo u Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture. Ovaj projekat uključuje omladinu koja će kroz rad sa vrsnim umetnicima kao mentorima, sama kreirati pozorišne predstave na društveno angažovane teme poput ženskih prava, solidarnosti, ekologije i sl. Učesnici iz svake zemlje, predstavljaće se drugim učenicima kroz predstave koje će igrati u srednjim školama, a koje će u večernjim časovima iznova izvoditi i u institucijama kulture, za širu javnost. Predstave koje ćete u narednim danima imati priliku da pogledate jesu Neki to vole lažno (Slovenija), Poslednja bitka maršala Konjeva (Češka), Zašto? (Nemačka), Neobeležena zemlja (Grčka), Zvuk tišine (Litvanija) i Da li volite paradajz sos (Italija). Umetnici iz Srbije, predstavom Amanet, kao i glumci iz Francuske, s predstavom Zastani pred ruševinama, oduševili su novosadsku publiku jučerašnjim izvođenjem.
Koje škole su Škole budućnosti?
Škola budućnosti u okviru programa Evropske prestoniuce kulture, u kojoj će inostrani učesnici izvoditi predstave kao deo pomenutog projekta Eye Net 2.0, jeste najstarija srpska gimnazija s najdužom tradicijom na ovim prostorima. Karlovačka gimnazija je s radom počela davne 1791. godine. Smeštena je u Sremskim Karlovcima, mestu koje je od Novog Sada udaljeno desetak kilometara, a u 18. i 19. veku predstavljao je duhovno i političko uporište Srba u Habzburškoj monarhiji. Danas je ovo filološka gimnazija, u kojoj se, uz latinski, izučava i starogrčki, ali i savremeni jezici. Gimnazija se ponosi svojom istorijom, o kojoj možete pričitati u ovom tekstu, kao i znamenitim ličnostima književnosti (Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Vasa Stajić i drugi) koji su svoje obrazovanje sticali upravo ovde. Veliki znalaj ove gimnazije odražava se i činjenicom da je upravo biblioteka Gimnazije jedna od najboljih školskih biblioteka u zemlji, koja čuva fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, te prva izdanja Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. Široj javnosti poznata je i kao lokacija u kojoj je snimljen kultni film Lajanje na zvezde, o školskom životu, ljubavi i nestašlucima maturanata iz provincije. Prilikom svoje posete Karlovcima, nemojte propustiti da uđete u ovu gimnaziju i osetite duh nekadašnjeg vremena.
Još jedna ugledna obrazovna ustanova, koja će se u okviru programa Evropske prestonice kulture preobraziti od klasične gimnazije društveno-jezičkog i prirodno-matematičkog smera u kulturno-umetnički centar znanja, jeste Gimnazija Isidora Sekulić. Nalazi se pored čuvene Banovine, u samom centru prestonice kulture, a osnovana je 1990. godine. Ova gimnazija nedavno je u potpunosti rekonstruisana i nadograđena, te opremljena najsavremenijom tehnologijom, koja će budućim đacima pružiti najkvalitetnije obrazovanje. Ime je dobila po prvoj ženi sa titulom akademika u Srbiji, koja je bila izuzetan romanopisac, kritičar i esejista. Gimnazija s tradicijom dugom više od 30 godina, koja neguje multikulturalnost, podstiče kretivnost i izražavanje kroz umetnost, iznedrila je mnogobrojne kvalitetne ljude koji će kreirati budućnost naše zajednice, društva i Evrope.
Još jedna u nizu obrazovnih ustanova koja, zahvaljujući projektima Evropske prestonice kulture postaje škola-scena, jeste Gimnazija Laza Kostić, jedna od najmlađih gimnazija opšteg tipa u zemlji. Iako je izgrađena davne 1926. godine, na tom mestu je sve do poslednjih 30 godina bila smeštena Osnovna škola Jožef Atila, a kasnije i Saobraćajna škola. Tek u seprembru 1996. ovaj objekat postaje sedište Gimnazije Svetozar Marković, da bi dve godine kasnije promenila ime u Gimnazija s potpunom odgovornošću. Najzad, 2000. godine, postaje Gimnazija Laza Kostić, koja svoj Dan škole obeležava 12. februara, na dan rođenja romantičarskog pesnika po kom je dobila ime. Nalazi se u novosadskom naselju Telep, a specifična je po tome što jedina u Novom Sadu ima modernu pozorišnu salu, u kojoj se održavaju predstave, ali i dramska sekcija gimnazijalaca, kao i Pokrajinsko takmičenje u besedništvu, od 2015. godine.
U okviru programa Škole budućnosti, pozorišna scena gimnazije pretvara se i u edukativnu scenu na kojoj će se, pored radionica, održati i mjuzikl Tu pripadam, tebe prihvatam, u organizaciji Muzičko-plesnog teatra Iskrice, a sa ciljem da se deci približe različite kulture i narodnosti. Više od 300 učesnika, uzrasta od 3 do 9 godina, zaigraće na sceni ove gimnazije 9. i 10. aprila. Ne propustite da sa svojim mališanima uživate u ovoj predstavi.
Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj
Program Evropske prestonice kulture posvećen je kulturno-umetničkom stvaralaštvu dece i mladih, njihovom kritičkom promišljanju i preispitivanju društvenih pitanja i evropskih vrednosti. Budućnost Evrope je u rukama mladih, a Novi Sad srednjoškolcima sada pruža priliku da učetvuju u debati Evropske kultura – uticaj pojedinca, u kojoj će pokrenuti pitanja gorućih tema i Novosti iz Evrope. Događaj će se održati od 7. do 10. aprila, a centar ovog zasedanja Evropskog parlamenta mladih biće najstarija novosadska gimnazija Jovan Jovanović Zmaj u centru grada, koja je u okviru programa Evropske prestonice kulture transformisana u školu budućnosti. Kroz svoje trovekovno postojanje, ova gimnazija postala je ponosni čuvar sećanja na razvoj školstva u našim krajevima, a za svoj viševekovni uspešni prosvetno-obrazovni rad, dobijala je najviša priznanja. Svoje ime, dobijeno po čuvenom novosadskom pesniku i lekaru, nosi od 1959. godine. Danas se u ovoj uglednoj gimnaziji bogate tradicije, školuju učenici koji postižu izvanredne rezultate, a škola pruža obrazovanje u okviru četiri smera: društveno jezički, prirodno-matematički, opšti smer i smer za učenike talentovane za matematiku, koje Novosađani neretko nazivaju “specijalci”.
Početkom XIX veka, dok su Napoleonovi topovi prekrajali političku kartu Evrope onog doba i Karađorđevi ustanici vojevali za nezavisnost Srbije, ugledni novosadski trgovac Sava Vuković, razmišljao je da svom narodu ostavi trajnu uspomenu na sebe. Godine 1810. On je priložio 20.000 forinti za osnivanje srpske gimnazije u Novom Sadu, a kako je tekao razvoj i napredak ove gimnazije, pročitajte u tekstu na našem sajtu.
Škola za osnovno i srednje obrazovanje Dr Milan Petrović
Novi Sad je grad koji neguje kulturu različitosti, pa je samim tim i jedna od Škola budućnosti upravo i Škola za osnovno i srednje obrazovanje Dr Milan Petrović, koja se bavi obrazovanjem i rehabilitacijom osoba sa invaliditetom, ali i dece ometene u razvoju. Ova jedinstvena škola u regionu osnovana je 1958. godine, a kasnije je dobila naziv Specijalna škola Dr Milan Petrović. Danas se škola nalazi u delu grada Novo naselje. Polaznici ove škole uključeni su u brojne vannastavne aktivnosti uključujući hor, tamburaški orkestar, kao i školsko pozorište. Ova škola ističe se i brojnim saradnjama sa domaćim i inostranim partnerima, poput Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, sa kojom je trenutno u realizaciji projekta Eye Net 2.0.
Umetnička škola, kako je Novosađani najčešće zovu, nalazi se u delu grada – Detelinara, a osnovana je pre više od 60 godina. Kao škola koja razvija individualnu kreativnost i stvaralaštvo, logičan je izbor bila kao mesto održavanjua predstava u okviru projekta Eye Net 2.o, koji upravo đaci iz inostranstva osmišljavaju i predstavljaju – đacima. Dela mnogih učenika ove škole danas krase muzeje, galerije i javne prostore, a upravo ovde rađaju se novi umetnici koji bogate ili će tek bogatiti kulturno nasleđe Evropske prestonice kulture, koje će svojim radovima predstavljati i van naših granica.
Autorka: Marina Marić
Foto: Jelena Ivanović
