Žena nije stereotip, nije kalup i više je od raznih epiteta koji joj se “kače”. Žene su borci, žene su hrabre i kroz istoriju menjale su svet, prihvatale i širile evropske ideje prosvećenosti, ravnopravnosti i emancipacije. Promovišući žensko stvaralaštvo, programski luk Heroine koji će trajati tokom maja i juna, a čiji je partner Erste banka, približiće nam savremene domaće i inostrane umetnice kroz različite kulturne događaje u Evropskoj prestonici kulture, te vas pozivamo da redovno pratite naš kalendar na sajtu.
A ko su heroine današnjice, zašto je o položaju žene u društvu i dalje neophodno glasno govoriti, kao i kolika je uloga umetnosti u osvešćivanju, otkriva nam nekoliko Heroina Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, koje učestvuju u kreiranju programa, ali i prenošenju ovih važnih poruka do svih nas. Upoznajte Marinu Savić, koordinatorku programskog luka Heroine, Milanu Milovanov, koordinatorku tima za odnose s javnošću, zatim menadžerke projekata Marijanu Ramić Vulin i Rosanu Mokuš, potom Milanu Ratić, rukovoditeljku sektora za marketing i komunikaciju i Slobodanku Drašković, rukovoditeljku odeljenja za opšte poslove.
One su kreativne, hrabre, buntovne, slobodne, zabavne i svestrane uspešne žene, majke, devojke… one su važne!
Ko je za vas heroina?
Marina Savić: Za mene, heroina nije naprosto žena koja se izuzetno ističe po nekim svojim sposobnostima ili vrlinama, dokazujući da može da parira muškarcima u njihovom svetu, zauzimajući najviše mesto u nekoj društvno uspostavljenoj hijerarhiji. Heroine su sve žene koje svojim životnim iskustvom osećaju pritisak patrijahalnih društvenih obrazaca – domaćice, majke, žene u radnom odnosu i one van njega – a koje su spremne na borbu protiv istih.
Milana Milovanov: Sve žene koje svakodnevno vode različite bitke. Mislim da je u svakoj od nas jedna heroina koja svakodnevno manje ili više izbija na videlo i gura nas napred.
Marijanu Ramić Vulin: Uzimajući okolnosti pod kojim danas žene i dalje žive – sve žene su heroine! Svakodnevno, žene se bore da se čuje njihov glas i vidi njihov doprinos. Da uspeju u svakodnevnim obavezama i željama, a da ne izgube sebe i mogućnost da rastu i napreduju. I najvažnije, da imaju slobodan izbor, da budu ono što jesu i žele i da odlučuju.
Milana Ratić: Moja prva asocijacija na reč heroina je žena ratnica. Žena koja se bori – za sebe, za druge, za bolji svet, za bolje sutra.
Rosana Mokuš: Za mene su heroine sve hrabre devojke i žene koje su odličile da se odupru normama i tradiciji i pronašle strast i hrabrost da ostvare svoje snove.
Slobodanka Drašković: Žene koje pomeraju granice i izlaze iz okvira, uče nas i vode, svojim delom i primerom svedoče da za uspeh nije važan pol.
Predrasude i stereotipi o ženama su nešto što, nažalost i dalje opstaje, paralelno sa borbom protiv njih. Sa kojim predrasudama i stereotipima ste se vi ili žene u vašem okruženju najčešće susretale?
Milana Ratić: Definitivno najčešći stereotip sa kojim sam se lično susretala jeste da „dobro vozim iako sam žensko“. Posebno sam osetljiva na predrasude da žena ne može da ima i karijeru i porodicu, to jest da ne može da bude uspešna na oba polja, kao i da su žene loši menadžeri. Trudim se da ličnim primerom dokažem suprotno.
Marijanu Ramić Vulin: Mnogim ženama se poručuje da nešto ne mogu jer su žene: da voze same, da putuju u svemir, da popravljaju slavine, budu sjajne u matematici i postanu predsednice. Netačno.
Žene treba da budu samo majke i domaćice. Žene moraju da budu majke i domaćice i uspešne poslovne žene. Žene moraju uvek da izgledaju savršeno, doterano i negovano. Netačno, netačno, netačno.
“Emocije” su ženske, odlika su slabosti i nepoželjne su. Samim tim i žene su slabe. Netačno.
Žene moraju da ćute, trpe, budu smerne i tihe. Netačno! Žene su dame, nežniji i lepši pol. Netačno. Spisak je podugačak.
Milana Milovanov: Mislim da me nekako najviše nervira činjenica da tako olako dodeljujemo osobine da pri tom jedno isključuje drugo. Dakle ako si recimo lepa, nežna, povučena, verovatno nisi mnogo pametna, vrlo je moguće da nisi baš ni sposobna za sve itd… Ako si glasna i buntovna, onda si „muškarača“, dakle ne možeš da budeš i jedno i drugo. Ja mislim baš suprotno. Takođe, jedna od najvećih boljki je i uverenje da se uvredljivi komentari trebaju smatrati komplimentom.
Slobodanka Drašković: Predrasude i stereotipi o ženama ostaju ali mislim da su u savremenom svetu, a zahvaljujući upravo ženama – heroinama mnogo ređi. Položaj žena se generalno promenio, ali promenila su se i očekivanja. Danas žena mora biti uspešna u svim segmentima života i greške ili neuspesi se teže opraštaju.
Da li umetnost i kultura mogu to da promene?
Milana Ratić: Naravno! Umetnost i kultura su tu da podignu svest o problemima, predrasudama i stereotipima, da nas navedu da zastanemo, još jednom razmislimo, edukujemo se. Samo edukacijom možemo da promenimo način razmišljanja.
Marijanu Ramić Vulin: Lično verujem da umetnost ima moć da utiče na svet i da ga menja na bolje. Svaka umetnosti treba da ima dozu drušvene angažovanosti, stava i podsticaja na razmišljanje i akciju. Potrebna je i veća uključenost žena u kulturu uopšte. Žene nisu samo inspiracija za umetnost. One stvaraju umetnost.
Rosana Mokuš: Ukoliko se umetnost ne stavi samo u funkciju nečeg lepog, već posmatra kao prostor u kom marginalizovane grupe, u ovom slučaju žene, mogu kroz umetnički angažman da izraze svoje stavove i osećanja, onda verujem da umetnost i kultura mogu da budu značajan faktor u prevazilaženju razlika među nama.
Marina Savić: Umetnost i kultura svakako u velikoj meri doprinose rasvetljavanju problematike ženskog pitanja, pre svega kroz polje dijaloga koje otvaraju i polifoniju perspektiva koje nude. Ipak, utiska sam da će jedino kroz strukturne promene žene izboriti svoja prava, a to je dugotrajna i mukotrpna borba u kojoj učestvuje svaka od nas.
A ko su vaše heroine kojima se divite?
Milana Milovanov: Za mene su heroine žene iz moje porodice, zbog kojih sam danas to što jesam. Pre svega moja mama, koja poseduje neverovatnu snagu i zahvaljujući kojoj sam imala tu sreću da ne odrastam sa uverenjem da nešto ne mogu samo zato što sam žensko, već upravo suprotno. Od mojih roditelja nikada nisam imala takva ograničenja i hvala im na tome
Milana Ratić: Mama, baka, tetka, sestra, drugarica, koleginica, slučajna prolaznica.
Marijanu Ramić Vulin: Heroine su sve žene koje znam. Ali Heroine su sve one žene kroz istoriju koje su zaslužne što moja ćerka ide u školu, nosi pantalone i ne mora da se uda sa 13 godina. Zbog kojih ja danas mogu da radim, nasleđujem imovinu i sama odlučujem o svojoj sudbini. To su žene koje su rušile norme, dizale lične i svetske revolucije i sanjale naizgled nemoguće snove. Nema većeg herojstva od toga.
Zašto je važan programski luk Heroine?
Marina Savić: Ovaj luk otvara razna pitanja, stvaljujući u fokus žensko stvaralaštvo povezujući, pri tom, ustanove i institucije kulture, aktere/ke sa lokalne aktivističke i nezavisne scene kao i umetnike/ce, što mislim da je veoma benefitarno za novosadsku feminističku scenu. Makar na mesec dana, doprineli smo da Novi Sad postane grad žena, te da se ženskom pitanju da prostor koji zaslužuje, a koji će, nadam se, nastaviti da se produbljuje, raste i razvija.
Milana Milovanov: Zato što, nažalost, verujem da se svaka žena susrela u svom životu, makar jednom sa nekim vidom diskriminacije ili nekim oblikom uvreda i nasilja samo zato što je žena. A verujem da vrlo često nismo ni svesne toga. Mislim da takođe nismo svesne da sve ono što mi danas možemo i na šta imamo pravo – da se obrazujemo, da se bavimo poslovima koje želimo, oblačimo kako hoćemo, uopšte učestvujemo u važnim pitanjima, imamo pravo glasa i mnoge druge stvari koje se danas potpuno podrazumevaju, pa ni ne razmišljamo o tome, neke žene davno nisu mogle, jer im nije bilo dozvoljeno.
Rosana Mokuš: Tokom celog obrazovanja učili su me da su muškarci oblikovali svet, a da se doprinos žena može opisati kao slučajan ili jedva primetan. Programski luk Heroine utoliko je značajan jer pod reflektor stavlja žensko stvaralaštvo i aktivizam, i na taj način odaje počast heroinama koje su svoje živote posvetile rušenju patrijalhalnih okova i borbi za ravnopravnost i emancipaciju, kao i heroinama koje danas prkose muškoj dominaciji, a svojim radom i stvaralaštvom.
Slobodanka Drašković: Važan je da bi se odala počast predhodnicama, ali i stavio akcenat, odnosno na neki način izdvojila novosadska ženska scena.
Koje programe tokom Heroina ne treba da propustimo?
Marina Savić: Iz velikog broja izložbi zastupljenih u programu Heroine, izdvojila bih Feminističku avangardu koja predstavlja radove preko 70 internacionalnih i lokalnih umetnica. Svakako, ne bi trebalo propustiti ni novo čitanje unekoliko kontraverznog života i dela Mileve Marić Ajnštajn, oličeno u predstavi koja otvara Sterijino pozorje 26. juna, a koja je proizvod regionalne saradnje pet dramatruškinja i rediteljke mlađe generacije. Takođe, budući da se Heroine završavaju aktivitističkom notom, preporučujem sada već poznati novosadski Autonomni festival žena (AFŽ), koji u godini titule traje sedam dana!
Milana Milovanov: Ne treba da propustite Heroine! 😊
Milana Ratić: Teško pitanje, ali neka moj favorit bude festival Vila u Vrdniku od 3. do 5. juna jer mogu da odem sa porodicom. Verujem da će i malima i velikima biti interesantno da slušaju Anicu Dobru i Natašu Miljković kako čitaju bajke. Čekaju nas i odlične predstave, filmovi, gastrokultura, bogat muzički program… Ulaz je slobodan, pa koga zanimaju detaljnije informacije o programu, može da poseti stranicu fruskogorskavila.rs.
Marijana Ramić: Predstavu Uspavanka za Aleksiju Rajčić, u produkaciji Narodnog pozorišta u Beogradu, koja otvara pitanje nasilja nad ženama i govori o višestruko marginalizovanim ženama: osuđenicama koje su žrtve nasilja. Predstava je na repetoaru 6. juna u Srpskom narodnom pozorištu.
Rosana Mokuš: Jedva čekam da pogledam izložbu Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz u Galeriji Matice srpske i Zombijaninu izložbu u okviru AFŽ-a.
Slobodanka Drašković: Fruškogorsku vilu, jer će na okupu biti porodice, prijatelji i priroda, kao i sjajne žene umetnice!
Partner programskog luka Heroine je Erste banka.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković
