Proteklog vikenda, u okviru nedelje književnosti Kaleidoskopa kulture, na SPENS-u je održan Grad knjige. Iako izmeštena na SPENS, budući da je prvobitna lokacija trebalo da bude Podgrađe, ova manifestacija održala je vedar i ljubopitljiv duh publike koja je uživala u čuvenim gostima iz sveta književnosti. Tako su se tokom vikenda Novosađanima prestavili Laslo Vegel, Zoran Predin i Lačni Franz, Slavimir Stojanović Futro, Vladimir Pištalo, Petar Božović, Voja Brajović, Zijah Sokolović, Vedrana Rudan, The Books of Knjige, Aleksandar Tanurdžić, Stefan Mitić Tićmi i mnogi drugi, a mi smo iskoristili povod da s nekima od njih razgovaramo o omiljenim temama – književnosti, čitanju, te gradu domaćinu, a čitaocima sajta Visit Novi Sad donose i književne preporuke.
Jedan od interesantnijih gostiju bio je Slavimir Stojanović Futro, beogradski dizajner, vizuelni umetnik, pisac i profesor. Njegovi projekti su osvojili preko 300 međunarodnih nagrada i predstavljeni su u magazinima, publikacijama, galerijama i muzejima, a u Grad knjige došao je kao pisac dve nagrađivane ilustrovane knjige za decu iz serijala Avanture Singi Lumbe, kao i prvog romana Devet, koji je sada u svom XIV izdanju.
„Sudeći po posećenosti i razmeni energije na predstavljanju moje knjige, Novi Sad je opravdao titulu kulturne prestonice, jedne fine, nenametljive, ali živahne scene sastavljene od ljudi izdvojenih od zaslepljene mase, večito žednih kulture i novih saznanja. Gradove čine i istinski ispod površine vode baš ti ljudi i njihova pojedinačna strast za boljim, nadahnutijim i lepšim,“ rekao nam je Futro. Na pitanje koja mu knjiga trenutno okupira misli, odgovorio nam je da ovih dana paralelno uživa u stilu Miroslava Krleže u njegovom međuratnom remek delu Povratak Filipa Latinovicza, kao i u nepogrešivo beogradskom novom romanu Dragana Velikića – Hamsin 51.
Pisac iz Leskovca koji se takođe predstavio na ovogodišnjoj književnoj manifestaciji u okviru Kaleidoskopa kulture, jeste Stefan Mitić Tićmi . Njegova najvažnija dela su U’vatile me lutke, RiziKvo, Ja sam Akiko, Dečje beogradsko proleće, Kaput od mahovine’ i drugi, od kojih su romani Kaput od mahovine i Ja sam Akiko uvršteni među 200 najboljih dečijih knjiga na svetu, u izboru časopisa White Ravens koji izdaje Minhenska biblioteka.
„Posebnu čar ima grad Novi Sad kada je Grad knjige, jer je to lepa prilika za susret sa čitaocima i kolegama. U poslednje vreme često gostujem u Novom Sadu i uvek se iznova prijatno iznenadim količinom divnog sadržaja koji se nudi,“ izjavio Tićmi povodom manifestacije Grad knjige.
Kada su u pitanju književne preporuke, evo šta nam predlaže ovaj pisac: „Ovih dana iznova čitam knjigu Poricanje smrti od Ernest Beker.“
U Gradu knjige, u dvema ulogama – pisac i moderator – učestvovao je i mladi književnik Aleksandar Tanurdžić, sa čijim romanom Usta mi puna višanja smo imali priliku da se sretnemo na promociji. Priče su mu objavljivane u časopisima Avangrad i Zvona i nari, a njegov prvi, već pomenuti roman, koji se našao u užem izboru za Vitalovu nagradu, za kratko vreme doživeo je dva izdanja i odličan prijem, kako kod čitalaca, tako i kod kritike. Evo kako je on doživeo ovu manifestaciju u godini titule Evropske prestonice kulture, koju je Novi Sad poneo.
„Prvo, mislim da je Novi Sad oduvek bio grad kulture. Što se samog festivala tiče, odlična je ideja smestiti ga na neobične lokalitete, van sala koje liče na konferencijske. Ideja sa Podgrađem, nažalost, usled lošeg vremena nije realizovana, ali kao zamisao je bila odlična. I sam sam, imenom i prezimenom u ulozi samog sebe, gostovao na festivalu, i nemam zamerki. Volim da pričam, a ako je tema književnost – priči nema kraja“ – istakao je ovaj pisac.
Aleksandar ovih dana čita Mladenku kostonogu, Želimira Priša. „Na polovini sam i čini mi se da bi knjiga moga biti prijemčiva svima. Veoma je obimna, ali je od onih knjiga koje čitate i shvatite da ste na polovini, a niste ni osetili,“ rekao nam je.
Jedna od gošći Grada knjige trebalo je da bude i Sanja Savić Milosavljević, međutim program nije realizovan zbog bolesti autorke. Ipak, ona je našla vremena da nam predstavi svoje književne preporuke. Sanja Savić Milosavljević je doktorandkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i autorka zbirki pripovedaka Кad žirafa progovori (2010) i Vrijeme vašara (2013), te romana Neoštrine (2016), drame Srebrni car (2017) i zbirke drama Ptice i druge drame (2019). Roman Neoštrine prvi put je objavljen na srpskom jeziku 2016. godine, takođe u izdanju Aretea, a te godine je bio u širem izboru za Ninovu nagradu.
„Novi Sad je za mene uvijek predstavljao posebnu tačku na emocionalnoj mapi: to je grad u kome sam pravila svoje prve profesionalne pozorišne korake, upoznala mnoge drage ljude s kojima sam kasnije sarađivala. Ta velika duša koja više daje nego što uzima s lakoćom može da nosi bilo koju titulu, pa i onu Evropske prestonice kulture. Grad knjige je jedna od manifestacija na kojima je čast biti učesnik,“ rekla nam je Sanja i dodala svoje književne preporuke čitaocima sajta Visit Novi Sad.
„Ovih dana sam završila čitanje četvrtog toma Moje borbe Karla Uvea Knausgora. Takođe, Martirologijum Andreja Tarkovskog je knjiga s kojom se „rvem” već mjesec dana, nadam se, na višestruku korist po učenju kako se „kroti“ mnoštvo linija koje ovaj veliki reditelj provlači svojim svakodnevnim mislima. Uskoro iz štampe izlaze nova Bedemova izdanja, roman Večna kuća, supruga Mladena Milosavljevića i moj Teferič na Slaviji. Večnu kuću želim još jednom da doživim kao čitalac, to je svakako najbolja knjiga koju sam imala čast da uredim.“
Takođe smo razgovarali i s Borom Babić, direktorkom i glavnom urednicom Akademske knjige. Akademska knjiga je u okviru Grada knjige predstavila prevode romana na nemački i engleski jezik dva sjajna novosadska pisca Lasla Vegela i Ota Horvata, te održala predavanja Prva heroina u srpskoj nauci – Mileva Marić Ajnštajn u pet novosadskih srednjih škola, koja su bila izuzetno posećena.
„Sjajna je ideja Fondacije Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture da u okviru raznovrsnog kulturnog programa u fokus stavi i književnost, odnosno knjige, pisce i izdavače. Ovo je posebno važno zato što ozbiljna književnost ne pripada masovnoj kulturi,“ rekla nam je Babić.
Književne preporuke
U nastavku vam donosimo brojne književne preporuke naših sagovornika, kao inspiraciju za sledeće delo koje s može naći u vašim rukama.
Slavimir Stojanović Futro: Svakome bih preporučio toplu, duhovitu, crnu i blještavu knigu Fredrika Bakmana Čovek pod imenom Uve, kao i sva ostala njegova izdanja. Bakman je autor čiji narativ pokriva široku teritoriju duše, neposrednim i vrcavim stilom pisanja, bliskom neformalnom govoru svakodnevice.
Stefan Mitić Tićmi: Ernesto Sabato, svakako. Čovek koji se bavio naukom, bio blizu Nobelove nagrade, a onda batalio nauku u potpunosti i počeo da piše. Tunel, recimo, za početak.
Aleksandar Tanurdžić: Ja sam se sa 15-16 godina dohvatio Slike Dorijana Greja, koja me je promenila, pa sam sklon da je preporučujem svima. Kao izazov preporučujem Sto godina samoće i bilo šta od Amosa Oza, kog obožavam.
Sanja Savić Milosavljević: Mnoge knjige su u meni, nakon sklapanja korica, proizvele misao da bi svijet bio mnogo bolji da svi ljudi zarone u to blago. Mansarda Danila Kiša, Bele noći F.M. Dostojevskog, Prokleta avlija Ive Andrića, Zapisi o kinematografu Robera Bresona, ali i stripovi-grafičke novele Ispod pokrivača Krejga Tompsona, Maus Arta Špigelmana, Čovek bez talenta Jošiharu Cuge. Kao i desetine drugih, koje mi trenutno bježe ispod radara svijesti.
Bora Babić: Upravo smo objavili sjajan lirski roman sarajevskog pisca Namika Kabila Isijavanje o posleratnom Trebinju. Citiraću književnu kritičarku Vladislavu Gordić Petković koja u recenziji kaže: Namik Kabil nam otkriva ličnu priču emigranta koji želi da se raskoreni, da srce i pamet iščupa iz balkanskog mikrosveta detinjstva i patnje ne bi li mirnije živeo u ustajalom raju Skandinavije. Pisac izvodi na svetlost raskošne glasove svih onih koji su deo Trebinja, deo njegove nemirne istorije i njegove delikatne osećajnosti.
Partneri Kaleidoskopa kulture su Erste banka, IDEA, DDOR osiguranje,A1 Srbija i Heineken Srbija.
Autorka: Tihana Smiljanić
Foto: Vladimir Veličković
