Godina titule Evropske prestonice kulture je polako već na izmaku, a za Novi Sad to znači i rekapitulaciju onoga što je ovo odličje donelo gradu, ali i radost zbog onoga što ostaje kao tekovina petogodišnjih priprema. Od momenta kada je Evropska komisija dodelila Novom Sadu ovu prestižnu titulu 2016. godine do danas, kada Srpska Atina uspešno brani svoje zvanje, mnogo toga se promenilo u kulturnoj svakodnevici Novosađana.

Evropska prestonica kulture je jedan od najstarijih i najprestižnijih projekata Evropske unije, nastao na inicijativu nekadašnje grčke ministarke kulture, Meline Merkuri, 1985. godine. Ideja projekta je da se gradovi, koji mahom nisu prestonice država, istaknu kroz kulturne događaje i druge programe, te na ovaj način unaprede svoj položaj u vidu turizma i kulturnog identiteta grada. Gradovi kandidati su u obavezi da šest godina pre zvanične godine titule prijave svoje predloge i planove realizacije projekta u vidu aplikacione knjige, dok Evropska komisija donosi odluku o tome koji gradovi postaju Evropske prestonice kulture. Nosioci mogu biti i nekoliko evropskih gradova tokom jedne godine. Projekti koji se realizuju trebalo bi da slede osnovne kriterijume poput negovanja evropskih vrednosti, afirmacije mladih umetnika, podizanja infrastrukturnih kapaciteta grada i osavremenjivanja kulturnog nasleđa grada.

Rame uz rame s evropskim metropolama

Novi Sad je, pod sloganom Za nove mostove, koji referiše na ovaj, veoma značajan deo novosadskog identiteta i simbol grada, počeo sa realizacijom projekta 2017. godine, istakavši se već u ovoj, početnoj fazi po broju programa koji su realizovani u svakoj pripremnoj godini. Međutim, naš grad se istakao i po činjenici da je jedan od retkih gradova zemalja kandidata za Evropsku uniju koji je poneo ovu prestižnu titulu. Odgovornost je, u neku ruku, time bila veća, kao i želja realizatora projekta da dokažu da Novi Sad može postati epicentar evropskih dešavanja i stati rame uz rame sa evropskim metropolama. O uspehu govore priznanja i nagrade koji su značajnije počeli da se nižu od 2019. godine, kada se, prema izveštajima Evropske komisije, Novi Sad ispostavio kao jedna od najuspešnijih Evropskih prestonica kulture u fazi pripreme, a zatim je prestižni portal Lonely Planet proglasio Novi Sad jednim od top tri svetske turističke destinacije. Prošle godine, kada se grad već uveliko afirmisao kao prestonica kulture koja prati, pa čak i premašuje evropske tokove, u Novi Sad su stigle i nagrade za najbolji evropski trend brend u kulturi, gde je Novi Sad pobedio u konkurenciji sa velikim evropskim gradovima, a onda i Melina Merkuri, za najuspešniju realizaciju projekta.

Pomeranje godine titule EPK

Ipak, moramo se osvrnuti i na vreme globalne pandemijske krize koje je poremetilo čitav svet, a kada su naročito trpeli kulturni događaji, pa i svi projekti Evropskih prestonica kulture. Tako je i Novi Sad, prvobitno proglašen prestonicom kulture za 2021. godinu, uveliko spreman za odbranu svoje titule i realizaciju događaja, u skladu sa drugim Evropskim prestonicama kulture (grčka Elefisna i rumunski Temišvar) koje su izrazile želju za pomeranjem godine titule, odložio godinu trijumfa u kulturnoj istoriji grada. Tokom pandemije, naš grad je bio prvi u regionu koji je našao načina da događaje ipak održi, putem onlajn prikazivanja, što se pokazalo kao uspešan poduhvat i probudilo veliku zainteresovanost publike. Osim ovakve podrške mladim umetnicima, realizatori projekta su organizovali i volonterske akcije koje su pomagale ugroženim starosnim grupama tokom vremena izolacije.

Projekti i prostori – legat gradu kulture

Do sada su sprovedeni u delo svi planirani programski lukovi – Doček, Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture, Druga? Evropa, koji su tematizovali različite probleme savremenog društva, preispitali evropske vrednosti i uspeli da aktiviraju novosadsku publiku da zauzme poziciju važnog činioca u kreiranju kulturnog identiteta grada. Doček i Kaleidoskop kulture definisani su kao legatski projekti, sa čijom realizacijom će se nastaviti i nakon 2022. godine. I dok se Dočekom spajaju dve Nove godine, prema starom i novom kalendaru, sa programima širom grada, Kaleidoskop kulture se proteže na mesec dana tokom kojih se u pet nedelja smenjuju programi iz oblasti pet umetnosti. Titularnu godinu obeležili su, pored već tradicionalnih nastupa na Dočeku i Korza, koncerta klasične muzike pod vedrim nebom, impozantni projekti poput Betoven maratona, kada je devet simfonija izvedeno u jednom danu pred novosadskom publikom, ali i prvi vrdnički festival Vila, koji je predstavio koncept porodičnog festivala u prirodi, uz celodnevne sadržaje za sve generacije u nestvarnom ambijentu Fruške gore.

Osim toga, gradu ostaju i legatski prostori, koji predstavljaju najveće infrastrukturno ulaganje u kulturi, na nivou čitave zemlje, i to u poslednjih 50 godina. Mreža od osam kulturnih stanica, sa idejom da decentralizuje kulturu i izmesti događaje iz centra grada, za sada je jedinstveni primer u ovom delu Evrope. Osam novih i obnovljenih prostora postali su mala središta događanja u pojedinim delovima grada i njegovoj okolini – Svilara, Eđšeg, Barka, Mlin, Rumenka, Bukovac, Liman i Karavan, donose kulturu svuda i do svih.

Kaunas i Eš kao druge dve EPK

Pored Novog Sada, ovogodišnji nosioci titule su litvanski Kaunas i Eš iz Luksemburga. Litvanska prestonica kulture i bivša prestonica države, dugo je u senci Viljnusa, tako da su ovogodišnji događaji pomogli Kaunasu da se iznova afirmiše kako u svojoj zemlji, tako i na međunarodnom nivou. Grad, kao i Novi Sad, krasi bogatstvo različitosti, burna istorija i politička previranja, stoga je lajtmotiv Kaunasa zasnivanje novog mita o gradu, dok je glavni program raspoređen na tri vikenda tokom godine. Maskota grada postaje čudovište koje se probudilo početkom godine titule i ima ulogu vesnika novog litvanskog narativa o ovom svom gradu i ljudima. Naime, Kaunas je, čini se, i dan-danas opterećen strahotama Drugog svetskog rata, sovjetske okupacije, Holokausta i drugih istorijskim poglavlja, zato je i želja realizatora programa da ovaj grad postane moderan, otvoren i simbolički oslobođen svih društveno-istorijskih trauma. Bogata istorija ogleda se u prvom litvanskom univerzitetu koji je otvoren u Kaunasu, prvom članstvu u Hanzeatskom savezu i drugim činjenicama koje su ostavile traga u razvoju grada, a koje sada postaju redefinisane i dobijaju novi značaj.

Druga ovogodišnja Evropska prestonica kulture je luksemburški Eš, koji pod geslom Remix Culture predstavlja svoj grad i zemlju iz perspektive razvoja kulturnog, industrijskog i socijalnog života u periodu od nastanka teške industrije do digitalne epohe. Za Eš kažu da je najslikovitiji predstavnik susreta prošlosti i budućnosti na jednoj teritoriji, a u prilog tome govori i činjenica da ovde živi preko 120 različitih nacionalnosti, što nam takođe daje prostora za poveznicu sa Novim Sadom i multikulturalnošću koja ga odlikuje, a koju kao Evropska prestonica kulture naročito neguje. Ono što čini Eš specifičnim u odnosu na ostale prestonice kulture jeste to što je realizacijom obuhvaćen čitav region, a ne samo ovaj grad, čak 11 okolnih opština i 8 francuskih. Utoliko i program tematski prati a sve ono što povezuje ova različita mesta.

Ako i ne možete da posetite neke od drugih evropskih epicentara kulturnih dešavanja, možete da do kraja godine istražujete brojne događaje koji nas očekuju tokom aktuelnog programskog luka Druga? Evropa, koji tematizuje i ističe marginalizovane, alternativne, supkulturne grupe stvaralaca i iste takve izraze u umetnosti. Događaji su, kao i prethodnih godina svuda oko nas, pa ostaje da vidimo šta nas to čeka u narednoj godini koja je sve bliža, kao i da se i sami potrudimo da kultura u Novom Sadu zaista (p)ostane način života i nakon ove važne titule.

Autorka: Leona Pap

Foto: Filip Petronijević