Istorijska ličnost blistavog uma, Mileva Marić Ajnštajn, nepriznati je genije i žena koja je u svetu nauke ostala u senci supruga Alberta. Njen život, lik i delo do danas su ostali nedokučivi i intrigantni, zbog čega je upravo ona glavna junakinja Dočeka u završnici godine titule Evropske prestonice kulture, kojoj ćemo odati počast kroz imultimedijalnu izložbu Mileva: mi smo stena.
Prvi put će velikom interaktivnom izložbom u Muzeju grada Novog Sada, na Petrovaradinskoj tvrđavi, svetskoj javnosti biti predstavljen život i značaj Mileve, kroz umetničku prizmu autora dr Dušana Jovovića, renomiranog multimedijalnog umetnika.
Autor će na simboličan način zatvoriti krug izložbi Evropske prestonice kulture, budući da je takođe njegova aktuelna postavka Vreme i vaseljena u novosadskom Studiju M, bila deo svečanog otvaranja EPK u Novom Sadu, 13. januara i tokom čitave godine izazivala veliku pažnju.
Dr Dušan Jovović je multimedijalni umetnik i osnivač kreativne grupe „Artbeat“, jedne od vodećih produkcionih kompanija za nove medije i izgradnju modernih muzeja, koja je aktivna već punih 20 godina. Njihov umetnički opus beleži više od 500 uspešno realizovanih projekata, od kojih su pojedini bili prvi takvog tipa u svetu. Jovović je danas jedan od lidera svetske digitalne umetnosti, koji će svojim stvaralaštvom još jednom, nesumnjivo, oduševiti novosadsku publiku na izmaku godine u kojoj je ovaj grad poneo prestižnu evropsku titulu.
U susred Dočeku i otvaranju izložbe u Muzeju grada Novog Sada, koja će se prostirati na neverovatnih 1200 kvadratnih metara, porazgovarali smo sa autorom o značaju ove naučnice, a na samoj izložbi ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje KO je zapravo bila Mileva i preispitaćemo simboliku prezimena Ajnštajn (jedna stena).
Ovogodišnji Doček donosi nam multimedijalnu izložbu inspirisanu naučnicom Milevom Marić Anštajn. Pitanje njene ličnosti i dan danas je enigma, nešto što je ostalo nedokučivo. Na koji način ćemo vašom izložbom proniknuti do odgovora?
Izložba Mileva: mi smo stena, zamišljena je kao interaktivna multimedijalna postavka koja posetioce stavlja u sam centar dešavanja i izvodi ih iz standardne pasivne uloge. Unutrašnju arhitekturu prostora sam dizajnirao tako da će moći da primi kompoziciju koja ce na ubedljiv način prikazati priču inspirisanu blistavim umom Mileve Marić. Izložbu čini 12 celina, svesno delim prostor u svojoj kompoziciji na ,,svetli“ i ,,tamni“ koji čine jednu celinu i ne mogu da postoje samostalno. Ovo umetničko delo svakako nije klasična dokumentarna linearna izložba koje smo navikli da gledamo u našim muzejima.
Velika je čast za umetnika da njegov rad bude postavljen u kulturnoj instituciji kakav je Muzej grada Novog Sada koji je za ovu priliku delom i rekonstruisan. Prostor koji ću ,,oslikati“ inspirisan je blistavim umom velike Mileve Marić Ajnštajn.
Život Mileve Marić prožet je ograničenjima, nije joj se pružala prilika da stvara, već naprotiv, idenje njenog blistavog uma ostale su u senci supruga Alberta. Da li je ova izložba upravo način da ovoj heroini nauke odamo počast?
Mileva Marić je svetionik nauke, kulture i hrabrosti, koji je osvetlio put pun izazova i sada na njega moze da kroči svaka buduća, Mileva, a moramo da znamo da pre nje to skoro pa nije bilo moguće. Ona je bila nadareni matematicar i fizičar koji je svakodnevno stvarao rame uz rame sa Albertom Ajnštajnom.
Njena svetlost je suviše jaka da bih je osetio kao žrtvu.
Inspiraciju za ovu izložbu nalazili ste u pismima koja su ona i njen suprug Albert Ajnštajn slali jedno drugom. Šta ste iz njih zaključili? Kako biste opisali svoj kreativni proces?
Dokumentarna građa o životu i naučnom radu Mileve Marić dosta je oskudna i moje istraživanje se zasniva u najvećoj meri upravo na pismima koja su ostala iza Alberta i Mileve. Ovo je svakako problem koji je podelio i nastavlja da deli stručnu javnost o njenoj ulozi i zaslugama u naučnom radu, a meni nikako nije namera da osporavam lik i delo Alberta Ajnštajna. Ipak, to ne isključuje činjenicu da je ona svakodnevno, bez ikakve zadrške, radila na projektima koji su nosili potpis njenog supruga. Pogledajmo samo 1905. godinu i objavljene radove u časopisu Annalen der Physik…
Kao umetnik, ovo istraživanje nisam sprovodio sam, već uz veliku pomoć Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture i Muzeja grada Novog Sada koji ima u svom posedu određeni broj pisama. Najveći izazov je svakako bila rekonstrukcija i izgradnja prostora koji je tehnički bio veoma složen. Trebalo je napraviti postavku koja će mirisati na Milevinu dušu i mislim da ćemo u tome uspeti.
Čini se da ste u kreiranju ove izložbe uspešno spojili nauku i istoriju sa savremenom digitalnom umetnošću…
Neko bi rekao da umetnost počiva na emociji, a nauka na dokazanim činjenicama, ali one čine jedan univerzum. Ljudski duh traži objašnjenje svoje duše i zato je kreativni nagon koji traga ovim putevima sličan kod naučnika i umetnika. Inspiraciju nalazim svuda i sve što mi dotakne srce nađe se posle nekog vremena u mom radu. Pustim srce da priča i ne određujem svesno šta će prevladati i pojaviti se u prostoru.
Pomenuli smo da će izložba o Milevi zatvoriti godinu titule EPK, a da je takođe vaša izložba Vreme i vaseljena, inspirisana Milutinom Milankovićem, bila deo svečanog otvaranja 13. januara ove godine. Kako vi posmatrate to simboličko zatvaranje kruga umetničkog rada koji slavi dva izuzetna naučnika – Milevu i Milutina?
Vreme i vaseljena je umetničko filozofska postavka koju sam radio sa profesorom Aleksandrom Petrovićem i ta saradnja je iznela najposećeniju umetničku izložbu u Srbiji. Ona koristi isti jezik kojim ću se koristiti i na izložbi koja nosi naziv Mileva: mi smo stena. Obe čine krug koji nema svoj početak i kraj, ali ima liniju koja ima prošlost, ali drugim licem gleda ka budućnosti. Čestitam svima koji su učestvovali u ovako velikom i uspešnom projektu koji se zove Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Ko nije imao priliku da obiđe i da vidi izložbu Vreme i vaseljena, može to učiniti svakog dana, osim nedelje i ponedeljka, od 12 do 20 časova u Studiju M u Novom Sadu.
Osim što, kako kažete, obe ove izložbe čine krug bez početka i kraja, u kojoj meri su one dodatno povezane?
One čine jedno delo, zaokruženo u inspiraciji koju sam našao u ova dva velika uma, ali ostavljam prostor za dalje istraživanje. Vreme bez poretka ne postoji kao ni nauka i stvaralaštvo. Posetioci će moći obe izložbe da vide uporedo i tome se iskreno radujem, jer će samo tada ovaj kulturni i umetnički eksperiment dobiti potpuni smisao. Priroda, nauka i umetnost predstavljaju neodvojivi deo prostora u kome se krećem i koji koristim za inspiraciju, tehnologija dolazi kao posledica moderne komunikacije. Ovaj vid komunikacije je razumljiv svim generacijama, a to smo imali prilike da vidimo na Vremenu i vaseljeni, gde je nosilac duha i neograničenog vremena predstavljen u pčeli, a kod Mileve nosilac je svitac. Inspiraciju sam našao u njenom boravku u Titelu, kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega. Jedna od prostorija u Muzeju će biti posvećena upravo ovom trenutku.
Kakva su vaša očekivanja, kako će posetioci doživeti Milevu? Izjavili ste jednom priliko kako vam je interesantno da posmatrate publiku sa strane i pratite reakcije.
Ovo umetničko delo svakako nije klasična dokumentarna linearna izložba, a koje smo navikli da gledamo u našim muzejima. Veliki broj ljudi je do sada imao prilike da vidi radove Artbeat grupe i znaju da nas očekuje jedan u najmanju ruku veoma zanimljiv umetnički eksperiment. Koristiću kinetičke interaktivne skulpture, mapirane 3d umetničke projekcije na scenografskim elementima, hologram, digitalni dizajnirani zvuk, proširenu realnost ali ne odustajem ni od klasičnih umetničkih tehnika kao što su crtež, slika, skulptura, svetlo.
Autorke: Milana Milovanov i Marina Marić
Foto: privatna arhiva