Tango koji ih je spojio još kao učenike muzičke škole „Isidor Bajić“ Marijana Josipović Mirković i Dragan Mirković koji čine duo Unico, plešu i danas, u godini u kojoj obeležavaju čak dve decenije zajedničkog rada. 

Njihov tango spojio je moderno i tradicionalno, što ih čini jedinstvenim u Novom Sadu, ali i šire po kombinaciji instrumenata – flaute i harmonike. Jubilej su obeležili snimanjem CD-a u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i dva spota u kulturnim stanicama Svilara i Eđšeg. Marijana i Dragan, danas profesori u Muzičkoj školi, svoju priču započinju upravo činjenicom da im je zajedničkih 20 godina brzo prošlo i da kad muziku živite i posao kojim se bavite izuzetno volite, vreme leti.

– Prethodne dve decenije bile su ispunjene prvenstveno brojnim nastupima i koncertima. Prve godine zajedničkog rada su obeležila i učešća na domaćim i međunarodnim takmičenjima i brojne nagrade koje su nam dodeljene. Jedna od nama najznačajnijih je svakako Nagrada za najbolju interpretaciju savremenog muzičkog dela, koja nam je dodeljena na takmičenju u Klingentalu u Nemačkoj. Danas, kada su nam prioriteti drugačiji, ono čemu se najviše radujemo su koncerti i snimanja dela koje izvodimo. Iz tog razloga svoj jubilej smo i želeli da obeležimo na taj način, snimanjem CD-a i njegovom koncertnom promocijom. Naša ideja je podržana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Zajednički rad je zapravo izrodio i ljubav između vas, kako je to raditi sa partnerom? Kako vi rešavate nesuglasice u poslu i da li pravite kompromise?
Dragan: Kada se prisećamo svojih početaka i pričamo na tu temu, onda uvek kažemo da nas je jedan tango –Meditango Astora Pjacole spojio još kao učenike srednje muzičke škole „Isidor Bajić“. To se desilo sasvim slučajno, jer smo poput svih mladih na tom stupnju muzičkog razvoja bili izuzetno znatiželjni, željni saradnje sa drugarima instrumentalistima i iskoraka u nešto novo. Na našu sreću i veliko zadovoljstvo ideju o saradnji tada dvoje drugara iz razreda je podržao profesor harmonike i kamerne muzike Aleksandar Malenica i profesorica harmonike Milana Baračkov Malenica. Na tom putu su nas pratili i podržavali dugi niz godina, na čemu smo im mnogo zahvalni. Mi naš tango plešemo i danas, u ljubavi, životu i muzici. Iako smo odrasli zajedno, nesuglasice se dešavaju. Možda bi im više odgovarao naziv izazovi u zajedničkoj saradnji. U njihovom savladavanju se mnogo napreduje, promišlja, postaje bolji, a kompromisi se kao u svemu moraju praviti, pogotovo kod saradnje umetnika, jer je u prirodi svih nas izražena individualnost. U svakom slučaju, velika je privilegija sarađivati sa nekim sa kim možeš da komuniciraš pogledom i srcem.

Spoj vaših instrumenata, flaute i harmonike, redak je primer u svetu muzike, ne samo na našoj sceni, nego i šire. Koje su prednosti tog interesantnog spoja? Da li to vodi do nekog šireg muzičkog spektra i veće mogućnosti za eksperimentisanje?
Marijana: Ideja o nazivu našeg dua (UNICO – jedinstven, jedini) upravo je potekla iz činjenice da se ova dva instrumenta retko mogu čuti zajedno u muzičkim krugovima. Neobična kombinacija jednog tradicionalnog i jednog savremenog instrumenta omogućava širok izbor repertoara, od barokne muzike, preko klasičnih kompozicija do savremene muzike, ali i dela popularnih muzičkih žanrova. Dela koja su u originalu napisana za ovaj sastav su uglavnom dela savremenih autora i predstavljaju neizostavni deo našeg repertoara. Novosadska kompozitorka i profesorica kontrapunkta u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ Nineta Avramović Lončar posvetila nam je delo Pesme bez reči, koje uvek rado i sa velikim zadovoljstvom izvodimo kada god za to imamo priliku. Za mnoge kompozicije koje se nalaze na našem repetroaru aranžmane radi Dragan. Raznovrsnost repertoara nam svakako omogućava učešće u različitim kulturnim dešavanjima.

Oboje ste profesori u muzičkoj školi, a takođe ste oboje bili i učenici muzičke škole „Isidor Bajić“. Postoji li razlika u prenošenju znanja kada ste vi bili učenici i danas? Šta je ono na što je vama kao profesorima važno da približite deci?
Dragan: Svako vreme nosi svoje specifičnosti i osobenosti. Ono se svakako danas u mnogome razlikuje od onog kada smo mi bili učenici. Današnjoj deci je mnogo toga dostupno, informacije su im na dohvat ruke, dok smo ih mi kao učenici bili gladni. Ponekad nam se čini da upravo te vrste „gladi“ danas deci nedostaje. Na nama je velika odgovornost kao prosvetnih radnika da te informacije selektujemo i decu motivišemo, što ponekad nije lako. Nove tehnologije su nam svakako donele mnoge benefite, ali u bavljenju muzikom kao zanatom se neke stvari njima ne mogu mnogo promeniti. Tu prvenstveno mislimo na upornost, istrajnost, ne odustajenje kada nam nešto ne ide odmah u počeku, razvoj samopouzdanja, veliko strpljenje, ljubav i posvećenost, sve ono je životno jako važno. Upravo razvoj svega navedenog nam je vodilja u radu, a iznad svega da nam učenici budu kvalitetni i dobri ljudi, da ih bavljenje instrumentom i muzikom ojača, a znanje stečeno u muzičkoj školi bude olovka u pisanju stranica njihovih života, bez obzira na to da li će se profesionalno baviti muzikom ili ne.

Kakve su mlade muzičke nade i imaju li dovoljno prostora na našoj sceni?
Marijana: Darovite dece i učenika je uvek bilo i biće. Na to kako će se oni razvijati utiče mnogo faktora. Pored deteta samog, kvalitetan nastavnik, podrška roditelja i same sredine su od izuzetnog značaja. Baviti se umetnošću i kulturom u našoj zemlji je poprilično teško, ali onaj ko to istinski voli pronađe put, bez obzira koliko je on trnovit. Promovisanja umetnosti, kulture, vrednosti, lepog uopšte, nikada nije previše i trebalo bi da postoji mnogo više prostora za to.

Prvih 20 godina obeležili ste snimanjem nastupa u kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara, s obzirom na to da, zbog pandemije, održavanje koncerta, nažalost, nije bilo moguće. Kako vidite kulturne stanice kao nove kulturne prostore u gradu? Koliko su oni značajni za vas iz ugla izvođača, ali i iz ugla publike?
Dragan: Ceo materijal koji smo pripremali i snimali sa ciljem obeležavanja našeg jubileja pod nazivom Tango za dvoje, koji će se naći na našem CD izdanju, rađen je na više lokacija u gradu. Audio materijal je sniman u predivnom prostoru Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, za koji smo oboje jako vezani, jer smo naš prvi celovečernji koncert u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, u okviru ciklusa koncerata Podijum mladih održali upravo tu. U kulturnim stanicama Svilara i Eđšeg su snimana dva video spota. Ovu priliku bismo svakako iskoristili da se od srca zahvalimo svim divnim ljudima, članovima timova ovih institucija na divnoj saradnji i velikoj podršci u realizaciji našeg projekta. Postojanje kulturnih stanica i njihova dostupnost svima nama koji se bavimo umetnošću je od neizmernog značaja. Svaka kulturna stanica je svojom autentičnošću, izgledom samog prostora, akustikom, sadržajem, priča za sebe, poput naših projekata koje realizujemo i osmišljavamo. Stoga imamo nove, drugačije, raznovrsnije mogućnosti za realizaciju istih. I iz ugla publike postojanje kulturnih stanica predstavlja pravo osveženje.

Kad smo već kod prostora, Novi Sad je dobio prvu Gradsku koncertnu dvoranu, pored koje će biti i nove zgrade Muzičke i Baletske škole. Kako vi to vidite, vi zapravo imate različite perspektive i iz ugla profesora i iz ugla izvođača, pa na kraju i publike?
Marijana: Gradska koncertna dvorana je prostor koji odavno nedostaje Novom Sadu i koji smo svi sa nestpljenjem očekivali. Značaj njenog postojanja je svakako veći jer se nalazi u okviru nove Muzičke i Baletske škole. Postojanje ovakvog objekta će svakako pružiti priliku učenicima da svoja izvođačka umeća prikažu u inspirativnom prostoru, otvoriti vrata velikim domaćim i inostranim imenima muzičke i kulturne scene uopšte, a publici ponuditi mogućnost da uživa u kulturnim sadržajima i koncertima u divnom prostoru kreiranom isključivo za tu namenu.

Koje muzičke događaje, ali i druge kulturne manifestacije u Novom Sadu ne propuštate?
Dragan: Novi Sad je grad sa obiljem kulturnih sadržaja poput, festivala, manifestacija, koncerata… Od svih bismo možda izdvojili NOMUS, koji svake godine nama muzičarima na najlepši mogući način oboji proleće, a ove godine i jesen. U njegovim sadržajima istinski uživamo i sa nestrpljenjem ga svake godine očekujemo.

Vašu svakodnevicu čini muzika, u kojim drugim umetnostima ili sportu, nekom hobiju volite da uživate onako za svoju dušu?
Marijana: Svaki segment našeg života i jeste protkan muzikom i širok je spektar aktivnosti kojima se bavimo kada je ona u pitanju. Pored sviranja, rada sa decom u muzičkoj školi, osnivač sam i Muzičkog centra Orfej u Novom Sadu u okviru kojeg, pored brojnih muzičkih radionica, već 12 godina rukovodim i istoimenim dečijim horom. Bezgranična lјubav prema svom pozivu i deci bili su povod nastanka mojih autorskih dečijih kompozicija (Sara Kej, Svi smo mi isti, Himna Orfeja, Kad je srce lјubavi puno i Uspavanka za mamino zlato). Osnivač sam FLART- a (kulturno – edukativnih manifestacija za flautiste) i predavač u okviru zimske i letnje škole flaute koje se održavaju u Sremskim Karlovcima. Takođe sam i savetnik-spoljni saradnik za muzičku kulturu u Školskoj upravi Novi Sad. Deca su mi oduvek bila nepresušna inspiracija za rad i mogu slobodno da kažem da od njih najviše učim. I moje ostale, slobodne aktivnosti su inspirisane njima. U slobodno vreme se bavim izradom edukativnih „tihih“ knjiga za decu, kao i nakita od različitih materijala u okviru Majinog unikatnog kutka.

Dragan se bavi i aranžiranjem za kamerne sastave u kojima nastupa, ali i za druge muzičke sastave. Na tom polјu, najznačajnija je saradnja s muzičkim sastavom Preßburger Klezmer Band iz Bratislave (Slovačka) s kojima sarađuje dugi niz godina kao aranžer, a na njihovom albumu Baladen i kao gostujući izvođač. Autor je zbirke kompozicija za harmoniku Popularne melodije umetničke muzike u izdanju Note iz Knjaževca, kao i knjige Prstored za dugmetarsku harmoniku – Be-grif i Ce-grif sistem.

Šta je ono što privatno volite da slušate? Da li ima na vašoj listi i nekih novosadskih muzičkih izvođača?
Dragan: Oboje delimo mišljenje da isključivost, kako u životu tako i u muzici nije dobra. Stoga se na našoj listi nalazi muzika različitih žanrova. Naš moto, kada je slušanje muzike u pitanju je: „Sve što izaziva lepu emociju i nadahnjuje nas je vredno naše pažnje“. Na toj listi je zaista mnogo izvođača.

Razgovarala: Milana Milovanov
Foto: Privatna arhiva