Jedno od najstarijih i najlepših novosadskih zdanja, ušuškano u prelepu zelenu oazu – Jodna banja mesto je koje je tokom više od jednog veka postojanja privlačilo Novosađane, ali i ugledne goste iz inostranstva. Znate li istoriju koju ona krije?
Kada je krajem XIX veka, tačnije 1897. godine kod tadašnje Futoške šume kopan arteški bunar, kako bi jedan deo grada bio bolje snabdeven pijaćom vodom, pojavila se topla mineralna voda. Njena lekovitost je ubrzo analizirana i potvrđena. Bunar je bio dubok skoro 200 metara, davao je 240 litara vode u minutu, temperature 24,6 stepeni Celzijusa.
Preduzimljivi ljudi su oko bunara organizovali kupatilo u improvizovanim uslovima. Bila je to najpre jedna baraka, koja je 1900. godine izgorela, da bi posle toga bila izgrađena dva parterna objekta sa dvadesetak kada i sanitarnim čvorovima. Broj gostiju bio je izuzetno velik, mimo svih očekivanja. Tako je 1898. zabeleženo 15.800 posetilaca. Prema moralnim načelima tog vremena, precizno je bilo utvrđeno kada mogu da se kupaju žene, a kada muškarci.
Kupatilo kod arteškog bunara zvanično je osnovano odlukom Gradskog ekonomskog odbora 1900. godine. Prvi upravnik bio je novosadski lekar i balneolog dr Vilhelm Vilt, koji je inicirao da Jodna banja dobije zvaničan status lekovite banje, i isposlovao je carsko odobrenje. On je bio i glavni inicijator zidanja današnje zgrade.
Kompleks Jodne banje predstavlja atraktivno secesijsko zdanje, koje svojim kupolama i danas privlači pažnju prolaznika. Autor projekta je arhitekta Imre Franček iz Budimpešte, dok je autor dekorativne plastike na glavnoj fasadi (simbolične nimfe i ribe) njegov sugrađanin Mikša Štrobl. Predračun zidarskih radova iznosio je relativno skromnih 253 hiljade kruna, i oni su bili završeni 1909. godine, kada su nabavljeni nameštaj i sva neophodna oprema.
Jodna banja bila je za ono vreme savremeno opremljena, sa velikim brojem kada, tuševa, tri bazena sa toplom i hladnom vodom, ali i sopstvenom laboratorijom i dijetalnom kuhinjom. Zdravstvena služba je bila na veoma zavidnom nivou. U pozadini je izgrašen poseban objekat sa velikim bazenom, koji je danas nažalost potpuno zapušten. Ispred glavne zgrade prostire se lepo uređen park, a u neposrednoj blizini gostima je bilo omogućeno da leti igraju tenis, a zimi se klizaju na posebno napravljenom klizalištu. Ne čudi što su gosti banje bili poznati Novosađani, političari, advokati, činovnici, ali i ugledni gosti iz inostranstva. Zdravi su dolazili da uživaju, a bolesni da se leče.
Kasnije se javio problem nedostakta kapaciteta za sve veći broj gostiju, pa je odlučeno da se uz istočnu fasadu objekta sagradi savremeni spratni hotel Park. Gradnja hotela je završena 1930. godine, po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića.
Za vreme Drugog svetskog rata, Jodna banja služila je za potrebe vojnog saniteta, dok su u hotelu stanovale vojne starešine.
Novosadska Jodna banja bila je poznata i popularna sve do 60-ih godina XX veka, a onda je naglo zapuštena. Najveći centralni bazen, izgrađen još 1910, prestaje sa radom 1977. godine, i nakon toga više nikada nije otvaran. Godine 1986, Jodna banja je proglašena za kulturno dobro, a 2011. započeta je rekonstrukcija glavne zgrade. Tako joj je bar delimično vraćen stari sjaj.
Danas je ovo Specijalna bolnica za reumatske bolesti, jedina ustanova ove vrste u Vojvodini. Iako ovo mesto više nema obeležje banjskog lečenja, među Novosađanima i dalje je poznato kao Jodna banja.
Autor: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričar
Foto: Vladimir Veličković, Muzej Vojvodine
