Seobe, drugi programski luk Evropske prestonice kulture koji će se održati od 1. februara do 20. marta, a predstaviti multikulturalni Novi Sad kao evropski prostor kretanja, donosi nam više od 10 sjajnih izložbi i više od 30 koncerata za svačiji ukus i uzrast. Imaćemo priliku da posetimo multimedijalne izložbe, ali i vidimo plesne, muzičke i dramske performanse i programe, seminare, debate i kulinarske hepeninge, čija je tema upravo – migracija društva, a kojom se nastoji prikazati suštinska vrednost naših večnih lutanja i međusobnih prožimanja. Seobe su sastavni deo ljudskog stanja, a gradovi su njihova šarena lica.
Program Seoba podeljen je u četiri celine: Raskršće (1. 2 – 15. 2), Migrart (15. 2 – 3. 3), Seobe duša (3. 3 – 17. 3) i Karavan (17. 3 – 20. 3). O bogatom kulturnom programu EPK, koji nas, nakon Dočeka, ponovo očekuje od februara, porazgovarali smo sa Marinom Gabrović iz Evropske prestonice kulture, koja kao menadžerka projekata u okviru programskog luka Seobe učestvuje u realizaciji ove jedinstvene manifestacije koja će obojiti Novi Sad nijansama umetnosti i kretanja. Jer, kultura je u pokretu, a seobe su svuda oko vas.
Osim na dve velike izložbe koje će biti otvorene na Dan Grada Novog Sada, 1. februara – Tamo gde se seoba završava: od rimske panonije do današnje Vojvodine i Izložba Novi Sad, Marina Gabrović vas poziva da nikako ne propustite ni ove događaje u okviru Seoba.
Migracije u umetnosti – umetnost migracija
Marina Gabrović: Velika izložba koju bih izdvojila jeste Migracije u umetnosti – umetnost migracija, koja će biti otvorena u Galeriji Matice srpske (od 18. 2. do 30. 4.), a prikazaće nam uticaj migracija na nacionalnu, evropsku, kao i svetsku umetnost, ali će se baviti i aktuelnom migranstkom krizom. Ova izložba, na kojoj će biti izložena dela savremenih stranih i domaćih autora, svakako će pružiti mogućnost Novosađanima, tako i onima koji posećuju Novi Sad da preispitaju sopstvene i društvene stavove, ili čak civilizacijske izazove kroz jezik umetnosti. Kroz priču o delu Paje Jovanovića Seoba Srba predstavljen je odraz balkanskih migracija i efekata na Srbiju. Ova slika, ali i druge slike istog istorijskog događaja postaju povod za promišljanje i postavljanje važnih pitanja. Kroz umetnička dela i El Greka, Viže Le Bren i Marka Šagala, koja dolaze u Novi Sad iz evropskih muzeja, prikazan je širi kontekst migracija kroz istoriju umetnosti. Verujem da će vam se dopasti, te je nemojte propustiti.
Seobe duša – Novi Sad kroz knjigu
Marina Gabrović: Ovo je takođe jedan od centralnih događaja programskog luka Seobe, koji bih vam toplo preporučila. Izložba Seobe duša – Novi Sad kroz knjigu ( od 3. do 13. marta), biće postavljena u Auli Novosadskog sajma i povezana sa tradicionalnim Međunarodnim sajmom knjige u Novom Sadu. U pitanju je multimedijalna izložba koja obuhvata sinergiju analognog i digitalnog medija, koja ima za cilj da knjigu približi različitim generacijama. U središtu izložbe je veliki miks-medija sto, za kojim istovremeno može biti više desetina ljudi prepuštenih lavirintu grada knjige. Jedan od centralnih elemenata izložbe biće i predstavljanje ilustrovane monografije o istoriji knjige u Novom Sadu Novi Sad kroz knjigu, čiji su autori prof. dr Zorica Hadžić i dr Uroš Stanković. Pored same izložbe, u Master hali Novosadskog sajma, u okviru pratećeg i paralelnog programa očekuju nas i razgovori sa najistaknutijim autorima na regionalnoj književnoj sceni poput Rumene Bužarovske, Milice Vučković, Miljenka Jergovića, Damira Karakaša, Darka Cvijetića i Kristiana Novaka. Sjajna prilika da upoznate ove autore, posetite izvanrednu izložbu i odete kući s nekim novim primerkom knjige kojim ćete obogatiti kućnu biblioteku.
Muzički program na Sajmu
Marina Gabrović: Muzički program u okviru programske celine Seobe duša biće zaista fantastičan, te vas u Hali 1 Novosadskog sajma 6. marta očekuje nastup Barcelona Gipsy balKan Orchestra, sastava koji svojom muzikom spaja džez, romsku, klezmer i druge vrste muzike, a uticaje crpi iz tonova Istočne Evrope, Južne Amerike, Španije i Bliskog istoka. Osim toga, preporučujem vam i koncert Original Enigma Voices i Camerata Academica Novi Sad, 13. marta, takođe u Hali 1 Novosadskog sajma. Original Enigma Voices je nemački muzički projekat koji su osnovali Mihaj Krecu, Frenk Peterson i David Fajerštajn 1990. godine. Enigma je do sada izdala osam albuma, od kojih je najprodavaniji „MCMXC a.D.“ (više od 16 miliona primeraka). Ovaj koncert je spoj najboljih novosadskih gudača i sjajne Enigme koji će posetiocima pružiti jedinstven muzički užitak.
Takođe, u Hali 1 Novosadskog sajma nas 8. marta očekuje nesvakidašnji spoj savremenog plesa i tradicionalne muzike. Savremena plesačica japanskog porekla Kaori Ito izvešće svoj plesni performans praćen zvucima Ansambla Etnoforija Bogdan Ranković koji, u svojoj muzici, zadržava identitet muzičkog nasleđa našeg, i drugih naroda koji žive i rade na ovim prostorima, dok sa druge strane, svoje kompozicije boji mekim zvukom džeza, sa akcentom na muzičko nasleđe u kojem se odgleda multikulturalnost Novog Sada i njegovu raznolikost muzičkog izraza.
Karavan u mreži Kulturnih stanica
Marina Gabrović: U okviru programske celine Karavan, kao deo Seoba, u mreži Kulturnih stanica ćemo prikazati gastronomsko nasleđe istočne, zapadne, severne i južne Evrope praćeno muzičkim koncertima. Uživaćete u brojnim specijalitetima koje će pripremati kuvarske zvezde iz različitih evropskih regija, ali i slušati sjajnu muziku. Stoga vas pozivamo da nam se pridružite na nastupu Shortparis, ruske eksperimentalne grupe osnovane u Sant Petersburgu 2012. godine, koja svoje numere izvodi na francuskom, engleskom i ruskom jeziku. Njihovi koncerti najpreciznije se mogu opisati kao ambiciozni, bombastični, uzbudljivi, devijantni i puni revolucionalnog potencijala. The Sidh je italijanski bend koji interpetira veoma energičnu elekto-keltsku muziku. Specifičnost ovog benda se ogleda u kombinaciji tradiconalnih instrumenata, uglavnom duvačkih (gajde, određene vrste frula i svirala) sa Dubstep i EDM ritmovima uz neobične zvižduke i zvukove iz prirode. Light in Babylon je etno-folk bend iz Istanbula osnovan 2010.godine, koji na najbolji mogući način prikazuje uticaj evropskih muzičkih elemenata na istočnjačko-mediteransku muziku i obrnuto. Istočnjački udarački instrumenti poput tarabuke i ostalih srodnih istrumenata u kombinaciji (Turska), sa akustičnom gitarom (Francuska) i prelepim egzotičnim glasom vokalne solistkinje Elie Kamal (Iran), daju jasnu sliku o međusobnim uticajima i preplitanjima istočne i zapadne kulture. Libercuatro tango je ansambl specijalizovan za izvođenje tango muzike kompozitora kao što su Astor Piazzolla, Carlos Gardel, Anibal Troilo,Horacio Salgan i drugi. Cilj ansambla je da širi auditorijum zainteresuje za tango muziku i ovu specifičnu kulturu koja je oktobra 2009. godine uvrštena na UNESKO-vu listu kulturnog nasleđa. Članovi ansambla su članovi Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS). Sväng Harmonica Quartet (Finska) je orkestar usnih harmonika koji je do sada izdalo 9 albuma, a gostovao u preko 26 zemalja. U njihovoj muzici slovenska melanholija je pojačana kompulzivnim ritmičkim ritmom koji odaje ljubav grupa prema muzici svih meridijana. Svatlamon hardkor i Jovan Pavlović – potpuno neobična kombinacija zvuka čini ovaj sastav jedinstvenim. Svatlamon hardkor je muški hor iz Norveške koji obrađuje dečije i rodoljubive pesme sa našeg podneblja – na srpskom jeziku. Zahvaljujući Jovanu Pavloviću, poreklom iz Srbije, koji živi i radi u Norveškoj, ovaj hor se upoznao sa našim muzičkim „nasleđem“ koje uspešno interpretira na sebi svojstven način uz pratnju vrsnog harmonikaša, upravo, Jovana Pavlovića.
Autorka: Marina Marić
Foto: Marko Pudić
