U najstarijem srpskom teatru, Srpskom narodnom pozorištu, pored dobro poznatih opera koje su komponovali veliki kompozitori poput Verdija, Pučinija, Rosinija, u godini titule će se naći i opera Vladimir i Kosara čiji je autor, kompozitor i pisac libreta i sam Stevan Divjaković, ponosni građanin Novog Sada. Premijera opere Vladimir i Kosara zakazana je za 28. mart, u koprodukciji sa Fondacijom Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Pored praizvedbe ove opere, u okviru programskog luka Seobe, 17. februara će biti izvedena i kompozicija Balkanska fantazija, na trećem koncertu u seriji koncerata Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod nazivom The Best of Novi Sad. Ovim povodom, razgovarali smo sa ovogodišnjim dobitnikom priznanja, čije se kompozicije izvode u gotovo svim zemljama Evrope, u prestižnim koncertnim dvoranama.
Dobitnik ste brojnih nagrada, uključujući i priznanje Petar Konjović za životno delo, za muzičko stvaralaštvo od nacionalnog značaja, a sada se u vašim rukama nalazi i Februarska nagrada za neizbrisiv trag koji ste do danas ostavili stvarajući na umetničkoj sceni Novog Sada. Kakvi su vaši utisci i koliko vam, kao vrsnom umetniku, znače ova priznanja? Kako ih vi doživljavate?
Ja sam ponosan na sve nagrade koje sam do sada primio: Prva Nagrada Evropske Radio-difuzne Unije za kompoziciju Svečana Uvertira za simfonijski orkestar, Povelja Grada Novog Sada, Oktobarska Nagrada Novog Sada, Nagrada „Petar Konjović“ za stvaralaštvo od nacionalnog značaja, kao i druge nagrade i priznanja. Februarska Nagrada Grada Novog Sada, koja se dodeljuje u znak priznanja za najznačajnija dela i dostignuća građana Novog Sada, u duhu negovanja slobodarske tradicije Grada i jedinstva svih njegovih građana, meni je posebno draga jer je primam u godini kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture. Dan primanja nagrade za mene je svečan dan koji ostaje zauvek u našim mislima.
Da li ste, dok ste se usavršavali i gradili kao kompozitor, slutili da Vas očekuju ovako veliki uspesi u karijeri?
Umetnik dok stvara razmišlja samo o delu koje stvara, a uspeh dolazi na osnovu vašeg stvaralaštva.
Koliko je po vašem mišljenju važno međusobno prožimanje talenta, predanosti i jasne vizije kada je reč o umetničkom stvaralaštvu?
Za umetnika talenat je najvažniji, a sve ostalo se stiče radom i prenošenjem stečenog iskustva, koje je za svakog umetnika veoma važno.
Da li mislite da još ima prostora za učenje koliko god godina i iskustva da imate, da uvek može još nešto da se nauči i unapredi?
Da, kada sam napisao operu Vladimir i Kosara, stečeno znanje i iskustvo koje nosim značiće mi u pisanju neke nove opere u budućnosti.
Opera Vladimir i Kosara, koju ste komponovali, koncertno je izvođena 2017. godine u Srpskom narodnom pozorištu, a ove godine ćemo imati priliku da je prvi put vidimo u njenom punom sjaju. Šta publika može da očekuje?
Ako bismo sudili po reakciji publike nakon koncertnog izvođenja 2017. godine, kao i pisanju stručne kritike, opera bi trebalo da ima svoj život na sceni Srpskog narodnog pozorišta.
Koliko vam je legenda o ljubavnoj priči Vladimira i Kosare bila nadahnuće u komponovanju muzike za ovu operu i šta vam je dodatno probudilo kreativnost u radu na ovom projektu?
Legenda o ljubavnoj priči Vladimira i Kosare inspirisala je pisce poput Laze Lazarevića, Petra Preradovića, Stevana Sremca, ali i mnoge druge. Pored prečiste ljubavi Vladimira i Kosare, inspiraciju sam nalazio i u zajedničkom okupljanju vernika pravoslavne, katoličke i muslimanske veroispovesti, 4. juna u Elabsanu, u Albaniji. Tom prilikom se iznose mošti Svetog Jovana Vladimira i služi se liturgija na srpskom i albanskom jeziku.
Po čemu je komponovanje opere drugačije od komponovanja instrumentalnog ili vokalnog dela? Šta su najveći izazovi?
Opera je sinteza poezije, drame, muzike, plesa, arhitekture i likovne umetnosti. Da bi operu istrgnuli iz naivne zastarelosti, morate pronaći nove sveže impulse primenom savremene režije, koja je u operskom stvaralaštvu često bila zanemarivana ili na neadekvatan način primenjivana. Kompozitor mora da u samoj formi i strukturi opere ostavi prostor reditelju da iznese svoju kreativnost današnjeg vremena, pružajući slušaocu jednu novu komunikaciju sa delom. Operu Vladimir i Kosara napisao sam u želji da jedinstvenim i univerzalnim muzičkim jezikom ponudim savremenom čoveku aktuelna pitanja i odgovore iz sadašnjosti i prošlosti.
Kao neko ko se bavi umetnošću, kako vidite novi imidž Novog Sada u svetlu Evropske prestonice kulture? Šta ga čini autentičnim?
Moj Novi Sad ja sam uvek doživljavao kao grad kulture, a titulu Evropske prestonice kulture u 2022. godini zaslužuju svi građani Novog Sada.
U godini titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu će se održati preko 4000 kulturnih događaja. Kakve događaje u gradu vi volite da posećujete?
Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture nudi velik broj programa u godini kada je Novi Sad prestonica kulture. Za mene nije važan broj ponuđenog programa, već vrednost i kvalitet, koji je do perfekcije osmišljen i namenjen svim uzrastima, nudeći visoko umetnički kvalitet različitim kulturnim sadržajem.
Šta preporučujute mladima koji u današnje vreme, nažalost, sve manje slušaju klasičnu muziku?
Teško je nešto preporučiti mladima kada im nismo na vreme ponudili i ukazivali na umetničke vrednosti. Ispičao bih jednu zanimljivu situaciju. Kada sam bio pozvan na koncert gde je Poljska filharmonija izvodila moje delo, pogledavši program, pored moje kompozicije Svečana Uvertira bila je data i moja biografija. Druga kompozicija na programu bila je Klavirski koncert u e-molu F. Šopena, ali u programu nije bilo njegove biografije. Nakon koncerta, izvodila se kompozicija P. I . Čajkovkog 4. Simfonija,sa prikazom biografije Čajkovskog. Pitao sam organizatora da li je došlo do greške u programskoj knjižici, jer jedino nema biografije Šopena. Gospodin mi je odgovorio: „Svaki Poljak zna sve o Šopenu i nema potrebe da se biografija piše u programskoj knjižici”.
Foto: Vladimir Veličković
