“Balkanska muzika je kao i svaka tradicionalna muzika, puna istorije i vođena moćnim melodijama. Direktna je i govori pravo u srce”. Tako o muzici koju sviraju priča Žilijen Šanal, jedan od članova benda Barcelona Gipsy balKan Orchestra, koji ćete uživo imati priliku da slušate u okviru bogatog programa Seobe duša. Njihov koncert zakazan je za 6. mart u 20 časova, a nastupaće pred novosadskom publikom u Hali 1 Novosadskog sajma.
Barcelona Gipsy balKan Orchestra je bend koji uspešno u svojim izvođenjima spaja džez, romsku, klezmer i druge vrste muzike, a uticaje crpi iz melodija istočne Evrope, Južne Amerike, Španije i bliskog istoka. Ovaj ansambl čini sedam članova koji potiču sa različitih krajeva sveta (Srbija, Francuska, Grčka, Italija, Španija i Ukrajina), a spaja ih upravo ta različitost kultura i muzičkog bekgraunda koji nose, odlična energija i ljubav prema balkanskoj muzici. Internacionalni bend, koji ove godine proslavlja deceniju postojanja, do sada je nastupao u više 40 zemalja, a ovoga puta u Evropskoj prestonici kulture na pravi način obogaćuju duh Seoba.
Iskoristili smo priliku da, uoči koncerta u Evropskoj prestonici kulture, porazgovaramo s članovima o multikulturalnosti benda i međusobnoj saradnji, koncertu pred novosadskom publikom koji ih veoma raduje, a sa jedinom damom u bendu i najmlađom članicom koja im se pridružila prošle godine, Margeritom Abitom, dotakli smo se i teme pevanja na različitim jezicima, koje s takvom lakoćom izvodi.
U okviru programskog luka Seobe, koji se bavi temom migracija i umetnosti, publika u Novom Sadu imaće priliku da sluša autentičan bend koji je prepoznatljiv po spoju džez, romske, klezmer i druge muzike. Šta ćete svirati pred novosadskom publikom 6. marta i kakva su vaša očekivanja?
Žilijen Šanal: Ove zime bilo je teško vežbati i imati probe s bendom usled ograničenja nastalih zbog pandemije. Ipak, radili smo na nekoliko novih pesama koje smo željni da predstavimo publici!
Vaš ansambl simbolizuje zajedništvo različitih nacionalnosti i običaja, budući da svaki član benda dolazi iz druge zemlje. Kako biste opisali tu sinergiju kultura i međusobnu saradnju muzičara različitog bekgraunda, koja rezultira odličnom muzikom?
Žilijen Šanal: Činjenica da dolazimo iz različitih kultura, pa čak i različitih muzičkih žanrova je upravo ono što je stvorilo naš zvuk. Provodimo vreme deleći, ali i svađajući se. Što se tiče muzičkih ideja, rekao bih da svaki muzičar donosi predlog repertoara iz svoje kulture i muzičkog porekla. To zaista obogaćujuće svakog od nas, i to je ono što nas drži.
Iako u bendu, dakle, sviraju muzičari iz raznih krajeva sveta, svi ste stacionirani u Barseloni. Kako tamošnja publika prihvata balkansku muziku?
Žilijen Šantal: Kada smo počinjali, u Barseloni nije baš bilo publike za ovu muziku, uglavnom zato što ljudi nisu mnogo znali o njoj… Ali malo po malo i zahvaljujući džipsi balkan svirkama koje smo organizovali svake nedelje, sve se više ljudi okupljalo oko ove muzike. Sada je u Barseloni prava balkanska muzička scena!
Šta je za vas posebno u muzici sa Balkana, kako je doživljavate? Šta je presudno za izbor pesama koje obrađujete, pišete i komponujete?
Žilijen Šantal: Balkanska muzika je kao i svaka tradicionalna muzika, puna istorije i vođena moćnim melodijama. Direktna je i govori pravo u srce. Balkanski deo joj dodaje svoje bogate taktove, otvarajući i proširujući mnoge mogućnosti, kako za aranžiranje, tako i za komponovanje. Svoje pesme biramo na osnovu muzičkog materijala, a ne na osnovu određene verzije. Obično smo skloni da tražimo stare pesme koje imaju melodiju i harmoniju koje nam govore i koje nas inspirišu da ih preuredimo u svom maniru.
Kako se tako dobro snalazite u pevanju na različitim jezicima?
Margerita Abita: Hvala vam! Dajem sve od sebe da poštujem svaki jezik i svaku kulturu koja stoji iza pesme. Mnogo radim na izgovoru i naravno značenju onoga što pevam. To je dug proces sve dok pevanje ne zazvuči pravilno i prirodno… ali ovaj proces postaje sve kraći, jer što više učim novu pesmu na stranom jeziku, to bolje razumem fonetiku i mehanizam tog jezika. Naravno da ne izgovaram kao izvorni govornik, ali mislim da ove lagane nesavršenosti daju posebnu i spontanu notu našoj muzici. Jedno je sigurno: u svaku interpretaciju koju radim uvek ulažem svu svoju dušu u to.
Vaš bend ove godine slavi deceniju postojanja. Šta je, po vašem mišljenju, najveći uspeh benda i sa kojim izazovima ste se suočavali?
Žilijen Šantal: Najveći izazov sa kojim smo se suočili u poslednje vreme su bile ove dve poslednje godine pandemije… Uvek smo se koncentrisali na nastup uživo, tako da je bilo zaista teško održati bend na okupu, s obzirom da su neki članovi otišli i koncerti su otkazivani… Ali do sada smo uspeli, imamo novu postavu, osećamo se jači nego ranije i nadamo se da ćemo ostvariti mnogo više!
Već ste ranije nastupali u Srbiji i Novom Sadu promovišući poslednji album „Nova Era“. Kakva ste iskustva poneli i kako biste opisali novosadsku publiku?
Žilijen Šantal: Novosadska publika je uvek pozitivno reagovala na nas i definitivno je jedna od naših omiljenih publika, zaista se radujemo ponovnom susretu!
Margerita, vi ste jedina dama u bendu. Kako biste opisali svoju saradnju sa ostalim članovima benda?
Margerita: Tako je! Ja sam jedina dama i ujedno najmlađi član benda. Za mene je ovaj bend odlična prilika da odrastem, kako muzičko tako i lično. To što sam jedina dama u bendu ponekad zahteva od mene da istražujem i izvučem muževniji deo sebe, a ponekad da radim upravo suprotno da uravnotežim i upotpunim mušku ženskom energijom. To je fantastično putovanje koje me uči mnogo čemu! Svaki od ovih muškaraca i muzičara me uči, posebno kada putujemo zajedno i razmenjujemo iskustva. Nadam se da i ja njima dajem nešto zauzvrat!
Na čemu trenutno radite, osim što se pripremate za koncert u Novom Sadu?
Žilijen Šantal: Nakon 10 godina sviranja i rearanžiranja tradicionalne muzike, mi zapravo radimo na pisanju sopstvenog repertoara. To je čitav proces, koji je spor zbog situacije na globalnom planu, ali smo zaista uzbuđeni zbog toga. Uvereni smo da je to upravo ono što treba da uradimo posle ovih 10 godina. Nadamo se da će nas publika pratiti u ovom novom pravcu i već imamo iznenađenja za novosadsku publiku.
Šta vam se u Novom Sadu najviše dopada?
Ivan Kovačević: Veći deo detinjstva sam proveo na relaciji Beograd – Novi Sad, jer većina moje porodice živi tamo. Za mene je oduvek bio simbol kulture, finih ljudi, sjajnih prijatelja i neverovatne hrane. Ima nešto što ne možete naći u Beogradu, neka bliskost koju prestonice ne mogu imati. Možda je to razlog što sam se preselio u Barselonu, grad koji je, u poređenju sa Madridom, pomalo sličan razlici između Novog Sada i Beograda. Video sam neke sličnosti između ta dva grada tokom prvog meseca života u katalonskoj prestonici. U Novom Sadu smo mnogo puta svirali u raznim klubovima i pozorištima i uvek je bila neverovatna žurka. Možete osetiti kako je mešavina ljudi različitih kultura i različitog porekla napravila taj grad i stvorila jedinstven identitet. To čini boju Novog Sada posebnom i nadamo se da se nikada neće promeniti.
Autorka: Marina Marić
Foto: Privatna arhiva Barcelona Gipsy Balkan Orchestra
