Savremeni tempo i način života udaljio nas je od prirode, ali i od bogatog društvenog nasleđa koje je sa zemljom vezivalo naše pretke. U nedelju, 7. avgusta, pokušaćemo to da promenimo, jer u Banoštoru, „mestu sa dva sunca”, održaće se 14. Velika slama, jedinstveni festival povratka iskonskim običajima u modernom ruhu, gde će se, na radionicama otvorenog tipa, s gostujućim umetnicima i studentima Akademije umetnosti najpre napraviti, a onda uz multimedijalni performans i spaliti, skulpture od slame inspirisane ravnicom i Dunavom.
Skulpture se spaljuju i od njih trajno ostaje samo utisak koji publika ponese, što dodatno potcrtava rok trajanja koji svi, pa i čitava naša planeta, imamo. Ali koliko god privremena bila pojedina umetnička dela, umetnost ostaje bezvremena, kao i motivacija za povratak prirodi i brigu o njoj, koju Velika slama budi u svim učesnicima.
Tim povodom, razgovarali smo sa Nikolom Falerom, akademskim skulptorom bez kojeg Velike slame ne bi bilo, koji je i inače poznati autor „privremenih umetničkih dela” u pesku, kao i u slami. Svojim radom naš sagovornik neprestano ukazuje upravo na promene koje se dešavaju u prirodi i društvu, počevši od promene u doživljaju rituala spaljivanja slame koji je u svim slovenskim selima nekada bio značajan.
Programski luk Dunavsko more, čiji je Velika slama deo, posvećen je očuvanju prirodnih bogatstava kroz vezu umetnosti i ekologije. Vaš festival upravo to i radi. Šta još možemo učiniti da sugrađane pomerimo iz nedelanja ka ekološkoj akciji?
Nikola Faler: Odlazak u prirodu, doživljavanje prirode. Stvorili smo razne nacionalne parkove, parkove prirode, gde je ograničeno ljudsko delovanje i to je dobro, mi zaista znamo nekada uništiti naš ambijent. Ali je po meni još bitnije da ljudi dobiju iskustvo da mogu biti kreativni i umetnički aktivni u prirodnom okolištu bez da ga nagrđuju ili uništavaju. Upravo na tome ja radim sa slamom i sa mnogim drugim akcijama. Bilo to crtanje po pješčanim sprudovima ili izrada skulptura od nekih drugih prirodnih materijala kao što su sneg ili led. Čovjeku kao meni najlepše je i najbolje kada je kreativan i kad može svojim rukama nešto stvoriti što će biti na radost šire publike ili zajednice.
Odakle inače crpite inspiraciju? Da li je to uvek nasleđe, ili nekad zagrabite iz neke spekulacije, budućnosti? Zašto?
Nikola Faler: Inspiraciju najviše crpim iz prirode, a onda zapravo iz raznih tradicija, folklora, obozavam da putujem i uvijek istražujem koji su običaji, priče, legende, mitovi. Tako su mi ispričali priču o Banoštoru kao selu sa dva sunca, i o poseti rimskoga cara. Svaki narod ima neko svoje blago, i ono je za nas umetnike velika inspiracija, od simbola, motiva pa do nekih poučnih priča.
Umetnik je retko usko vezan samo za rad u jednoj sferi. Postoji li neka druga vrsta umetnosti u kojoj uživate u slobodno vreme, bilo kao stvaralac, bilo kao konzument?
Nikola Faler: To bi bila pre svega glazba, muzika, ja sam tu manje nadaren ali mi jako pričinjava zadovoljstvo. Mogu reći da se kreativno izražavam u toj disciplini, moji su instrumenti bubnjevi ali i frulice, flaute. Draga mi je i kjiževnost i arhitektura.
Bez čega ne možete zamisliti početak, a bez čega kraj radnog dana?
Nikola Faler: Početak radnog dana, tipično za izradu skluptura od slame je namatanje kilometara špage i preslagivanje bala slame. A kraj radnog dana svakako vađenje slame iz majice, cipela, hlača, ima je posvuda, ali to je tipično za moj rad.
Improvizacija ili planiranje, šta daje bolje rezultate u životu i poslu?
Nikola Faler: Improvizacija mi je draža, meni kao umetniku. Improvizacija je jača strana, rado improviziram i mijenjam u svom procesu stvaranja. Gotovo uvijek pristajem na nove izazove, rijetko nešto ne mogu ostvariti ili me nešto spriječi. Vodim se starom indijanskom, reci da, i svjet će te nešto naučiti.
S kojim umetnikom biste rado popili kafu/ popričali?
Nikola Faler: Budući da sam u Srbiji, sa Marinom Abramović, a globalno gledano to je Andy Goldsworthy.
Imate li omiljenu parolu?
Nikola Faler: Stvarati u skladu sa prirodom.
Autorka: Katarina Kostić
Foto: Vladimir Veličković
