Banja Vrdnik, kao i naselje po kom je dobila ime, nalaze se u opštini Irig, i to na južnom delu Fruške gore. Pravi dragulj prirode. Ušuškana je u predivnom okruženju na svega 240 metara nadmorske visine, a osnovne odlike su umerena klima i termalni izvor. Idealna je za bobravak u bilo koje doba godine.

Ukoliko se zaputite u Vrdnik, znajte da je to ime koje je prvi put pomenuto pre više od devet vekova – u pitanju je bila odbrambena tvrđava za zaštitu od neprijatelja i sklonište. Od nje je danas očuvan jedan deo, čuvena Vrdnička kula, koju svakako treba posetiti ako se odlučite za odmor i rehabilitaciju u ovoj Banji. Kula je visoka skoro 20 metara i meštani s ponosom ističu kako je jedan od simbola mesta, a i cele Fruške gore. Ovu kulu nazivaju i Donžon kulom – najjačom kulom, ili onom koja je jedina opstala. Preporučujemo da se popnete na nju jer će vas dočekati divan pogled na celu planinu!

Kasnije tokom istorije ime Vrdnik pojavljuje se u 18. veku kao naziv naseljenog mesta. U blizini je otvoren rudnik mrkog uglja početkom 19. veka, što je uticalo na nagli razvoj ovog mesta.

U Vrdniku se nalazi i istoimeni manastir, takođe poznat i kao Mala Ravanica. U njegovu crkvu su preneti delovi moštiju kneza Lazara Hrebeljanovića početkom 19. veka. Neki veruju – iako za ovo nema čvrstih dokaza – da je upravo knez Lazar bio ktitor ovog manastira. U manastiru ćete moći da vidite upravo i komade njegove odeće, ali i druge predmete iz perioda u kom je vojevao.

Termalna voda temperature preko 30 stepeni

Sredinom prošlog veka na ovom području otkriveni su izvori kisele mineralne i termalne vode, zahvaljujući kojima je i nastala banja Vrdnik i koji su učinili da se turizam ovog dela zemlje značajno razvije. Termalne vode u banji imaju stalnu temperaturu od oko 32 stepena, što ih čini izuzetno prijatnim, ali su pored toga i lekovite. Zato se ovde nalazi više centara za lečenje i rehabilitaciju, ali, kao što smo napomenuli, moguće je uživati u ovoj vodi i ako ste potpuno zdravi!

Kako doći do banje Vrdnik?

Novosađani do banje Vrdnik mogu da dođu za manje od pola sata, i to jednim od dva puta: preko Iriškog venca ili renoviranim putem preko Rakovca. Put preko Iriškog venca nešto je lošiji, ali i jedan i drugi zahtevaće otprilike isto vremena. Ako pak dolazite iz Beograda, uputićete se auto-putem ka Rumi, odakle ćete se isključiti i doći do same banje regionalnim putem kroz Rumu i dalje ka Fruškoj gori. Za ovo putovanje trebaće vam oko sat vremena vožnje.

Banja Vrdnik: lekovita oaza mira

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Termal nalazi se na izvorištu lekovite termalne vode, te je dobar izbor za one koji pate od reume i srčanih bolesti. Njene vode olakšaće bolove u mišićima, kostima i zglobovima, a pored uživanja u prijatnom prirodnom ambijentu, pacijenti imaju priliku da ih u specijalnoj bolnici za rehabilitaciju  prati stručni kadar kako bi lečenje bilo što uspešnije. U Vrdnik dolaze pacijenti na postoperativni oporavak, ali i kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu, te olakšali muke pomoću vežbi, masaža i terapija.

Uživanje za sve generacije

Ono što podjednako raduje odrasle i decu jesu – bazeni. U banji Vrdnik, u Hotelu Termal, možete se kupati u čak šest bazena, od kojih izdvajamo jedan olimpijski, a tu su i dečji otvoreni i drugi zatvoreni bazeni ovog kompleksa. Svi su u blizini termalnog izvora zbog čega održavaju stalnu prijatnu temperaturu od preko trideset stepeni.

Smeštaj u banji Vrdnik

Ako poželite da sebi priuštite opuštajući vikend i pobegnete iz grada na malo duže od jednodnevne ekskurzije, u Vrdniku imate raznovrsnost smeštaja. Pomenuti hotel Termal je upravo onaj je gde se uglavnom smeštaju pacijenti koji dolaze s ciljem terapije reumatskih bolesti. S druge strane, za uživanje u spa ponudi i bazenima tu su i hotel Premier Aqua, koji takođe ima i medicinski blok, ali i Fruške terme, s čak devet bazena i SPA i Wellness programima, u kojima možete da se prepustite veštim rukama masera prilikom masaža i tretmana lica i tela. Pored ovih i drugih hotela, u banji Vrdnik možete naći i smeštaj u etno kolibama, što je možda naročito privlačno u predstojećim hladnim danima. Vatrica u peći ili kaminu, ili pak SPA tretman? Teško je odlučiti se!

Šta još videti na Fruškoj gori u blizini banje Vrdnik?

Ukoliko poželite da se izmestite s bazena i prošetate prirodom, dobrodošlicu će vam poželeti pitoma panonska planina koja je najstariji nacionalni park. Čist vazduh prijatno je iznenađenje posle svakodnevice u gradu. Ako volite miris lipe, uživaćete u lipovim šumama, a borove šume biće dah svežeg vazduha i čak mogu pomoći onima s respiratornim smetnjama i oboljenjima. Želite li da se promrdate i prošetate, tu su brojne staze za šetnju, doline i vinogradi. Odličan izbor za boravak u prirodi, na miru i u tišini!

Ukoliko poželite da istražite još okoline, uvek možete doći do Bešenovačkog jezera, o kom smo već pisali. Do jezera će vam trebati manje od pola sata vožnje, tako da definitivno obiđite ovu tirkiznu destinaciju ako još niste. Ako u gepeku imate štapove za pecanje i ljubitelj ste ovog sporta, možete provesti nekoliko umirujućih sati na Bešenovačkom jezeru, sa sve ulovom za večeru!

Manastiri oko Vrdnika

Nije Mala Ravanica jedini kulturnoistorijski spomenik ovog dela Fruške gore. Naime, oko Vrdnika se nalazi čak sedamnaest manastira! Ako se prisetite lekcija iz istorije, setićete se čuvenih imena koji su u njima boravili, kao što su Vuk Karadžić, Filip Višnjić, Karađorđe. Jedan od najznačajnijih manastira je Novo Hopovo, do kog možete doći za petnaestak minuta vožnje kolima. Manastir Novo Hopovo jedan je od najznačajnijih srpskih manastira, sa crkvom podignutom u 16. veku, a pisani tragovi o njemu datiraju još iz 15. veka. U blizini Vrdnika je i manastir Jazak, “najmlađi” fruškogorski manastir, sa osobenom arhitekturom, u kojoj se prepliće barok sa blagim uticajem islamske arhitekture.

Počnite zato na vreme da planirate sledeći beg iz grada – čuli smo da je ova destinacija sve popularnija kako za Novosađane, tako i za Beograđane, pa nemojte propustiti ovaj spoj fruškogorske prirode, tople lekovite vode i usluga čiji je cilj da vam napune sve baterije za naredni sumorni ponedeljak.

Autorka: Tihana Smiljanić

Foto: Turistička organizacija Vojvodine, Jelena Ivanović