Po prvi put u Evropskoj prestonici kulture, u okviru programa Kaleidoskop kulture, novosadska publika ima jedinstvenu priliku da pogleda sabranu kolekciju slika Save Šumanovića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka i to istovremeno u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Galeriji Matice srpske i Galeriji slika Sava Šumanović u Šidu. Izložba takođe uključuje i programski povezanu postavku u Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića.
Ipak, ono što može posetiocima ostaviti snažniji utisak i celokupan uvid u stvaralaštvo ovog velikana slikarstva jesu stručna vođenja kroz izložu.
Mi vas pozivamo da već danas u 19 časova posetite Spomen-zbirku Pavle Beljanski, jer će vas na najsveobuhvatniji način na putovanje kroz njegov umetnički opus povesti autorka izložbe Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Pavle Beljanski. A svakako pratite naš kalendar na sajtu, kako biste bili u toku i sa narednim stručnim vođenjima.
Otkrijte svet slika ovog istaknutog srpskog slikara, a u nastavku pročitajte kako Milana Kvas doživljava Savu Šumanovića, koliko je značajno što se ovako velika postavka odvija u Novom Sadu u godini titule EPK, ali i koje prateće programe izložbe ćemo imati priliku da vidimo.
Objasnite nam, na samom početku, koliko je, po vašem mišljenju, značajna ova postavka i uopšte predstavljanje dela velikog Šumanovića u gradu kulture kakav je Novi Sad?
Šumanović je veliki umetnik po tome što je njegova umetnost visoko vrednovana u istoriji umetnosti i likovnoj kritici, i istovremeno, smatra se jednim od najpoznatijih umetnika u Srbiji, a ranije, u jugoslovenskoj državi. Verujem da biste u nekoj anonimnoj anketi građana naišli na mali broj onih koji nisu čuli za Savu Šumanovića. I sada, na primer, neposredno po otvaranju izložbe, nailazimo i na reakcije stranaca, koji su oduševljeni njegovim slikarstvom. Retki su autori u nacionalnoj i svetskoj umetnosti čija dela u tolikoj meri daju odgovor čoveku na njegovu potrebu za estetskim doživljajem. Mi smo toga bili svesni, i to je glavni razlog zašto je Šumanovićev opus izabran da se kroz kontekstualizaciju sa njemu savremenim kretanjima u evropskom slikarstvu publici prikaže u okviru manifestacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
U okviru ove izložbe prikazano je čak 102 umetnička dela iz likovnog opusa ovog slikara, na tri lokacije. Da li će neka od njih po prvi put biti prikazana javnosti?
Hronološki, tok izložbe započinje u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Publika u ovom legatu ima priliku da vidi 32 Šumanovićeva dela, od kojih se dve slike istog naziva Kupačice iz francuskih muzeja u Onfleru i Larošelu prvi put izlažu u Srbiji. Takođe, skrećemo pažnju na sliku Tursko kupatilo iz Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije u Skoplju i Lučkog agenta, Muzeja moderne i suvremene umjetnosti iz Rijeke, vrlo značajnih dela za razumevanje Šumanovićevog umetničkog koncepta, a koja se sada prvi put predstavljaju novosadskoj javnosti. Publika u Srbiji je bila u prilici da ih vidi dosta davno, na velikoj retrospektivnoj izložbi Save Šumanovića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1984. godine. Postavka u Galeriji Matice srpske obuhvata izložbu 16 izuzetnih ostvarenja i donosi zanimljivu muzejsku priču o pretvaranju privatne u javnu kolekciju. Dominiraju dela iz Galerije Matice srpske, ali su pozajmljena i četiri dela iz Nacionalnog muzeja moderne umjetnosti u Zagrebu, koja zajedno rekunstruišu izgled nekadašnje zbirke čuvenog zagrebačkog advokata Dorića. Od slika koje su stigle iz Zagreba, prvi put se izlaže u Novom Sadu Šumanovićev Pejzaž iz 1924. godine. Postavka u Šidu u potpunosti se zasniva na delima iz fonda Galerije slika „Sava Šumanović“ i obuhvata ciklus Šidijanke od 54 dela, jedinstven u nacionalnim, ali i međunarodnim okvirima, čiji značaj smo želeleli posebno da istaknemo u godini Evropske prestonice kulture.
Ova izložba, dakle, povezuje tri institucije kulture i čak četiri države, a osim u NS, kako ste pomenuli, posetioci imaju priliku da otputuju i do Šida da pogledaju još jedan deo izložbe. Kakva su vaša očekivanja? Rekli ste da je našoj, pa i stranoj publici i ljubiteljima slikarstva poznato ime Sava Šumanović, ali koliko smo zaista upoznati sa njegovim stvaralaštvom?
Mi smo uložili veliki rad i stručne kapacitete u realizaciji ovog projekta, čija je priprema trajala tri godine. Posebno ističem značaj reprezentativnog, bogato ilustrovanog kataloga, pravog naučnog zbornika u kojem čitamo radove istaknutih naučnih i muzejskih stručnjaka – prof. dr Zvonka Makovića, prof. dr Lidije Merenik, prof. dr Igora Borozana, dr Ane Ereš, mrs Sofije Milenković, Gordane Krstić Faj, mrs Tamare Ognjević i upravnica Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke. U tom smislu, naša očekivanja pozitivnih rezultata bila su opravdana, jer izlažemo najveći deo Šumanovićevih slika koje se ubrajaju u njegova vrhunska ostvarenja, a katalog izložbe ostaje kao važan naučni doprinos u vrednovanju i tumačenju Šumanovićevog dela budućim generacijama. Posebno je značajno što je katalog trojezičan, svi sadržaji su prevedni na tri jezika: srpskom, engleskom i francuskom. na engleski i francuski jezik. Takvim poduhvatom želeli smo da što širem krugu publike približemo Šumanovićevo slikarstvo u relacijama sa savremenim dešavanjima na evropskoj umetničkoj sceni kojoj je pripadao.
Ko je, po vama, bio Sava Šumanović i kako doživljavate ovog slikara, čiji se život tragično okončao? U čemu se ogleda značaj njegovog stvaralaštva i umetničkog izraza?
Kada govorim o Šumanoviću, uvek volim da se pozovem na njegove reči koje je zapisao obraćajući se publici u predgovoru svoje velike izložbe na Novom univerzitetu u Beogradu 1939. godine: „sve činim da Vas zadovoljim u najvećoj meri, koliko moje znanje i talenat dopušta“. One govore o njegovoj posvećenosti umetnosti, skromnosti, karakteru. Šumanoviću je slikarstvo bilo smisao postojanja. On je sebe, svoj doživljaj sveta i stvarnosti, izražavo kroz umetnost. Izuzetan talenat koji je imao, udružen sa istinskim i iskrenim ispoljavanjem stvaralačkih poriva, doneo je svima nama veliko bogatstvo. Niko ne može ostati ravnodušan pred njegovim slikama, ubeđena sam da one na svakog od nas ostavljaju dubok trag. Možda je najjednostavnije reći da je on bio umetnik velikog talenta i znanja koji je u potpunosti osećao duh vremena i istovremeno imao moć da u sliku prenese svoj intimni doživljaj sveta.
Trg galerija kao centar kulture, toponim grada, lokacija je koju turisti gotovo ne zaobilaze, a sada je zahvaljujući ovoj izložbi i Kaleidoskopu kulture Trg dodatno istaknut na evropskoj mapi kulturnih dešavanja. Kako vi to posmatrate i koliko je važno da negujemo i ističemo drugima naše bogato nasleđe od nacionalnog značaja baš u ovim velikim ustanovama kulture?
Ideji da Trg galerija egzistira kao urbanistički prostor u službi kulture i umetnosti posvećeni smo već punih deset godina i sprovodimo je zajedničkim snagama kroz manifestaciju Leto na Trgu galerija. Sada, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija Matice srpske i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića nastupaju zajedno povezivanjem programskih i izložbenih sadržaja dva projekta – Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata i projekta ChoreoChroma, nastalog kroz povezivanje dve evropske prestonice kulture u 2022. godini, Novog Sada i Eša iz Luksemburga, koji polazište ima u savremenoj, multimedijalnoj interpretaciji Šumanovićevih dela. Zamisao grada kao scene u okviru programskog luka Kaleidoskop kulture, bila je dodatni podsticaj da realizujemo ovaj složeni zadatak povezivanja dva projekta, programski objedinjujući nastup tri muzejske institucije na novosadskom Trgu galerija, kroz uspostavljanje dijaloga između različitih kultura i realističkih prosedea prve polovine 20. i početka 21. veka.
Kakvi prateći programi u okviru izložbe očekuju novosadsku publiku?
S obzirom da će izložba trajati sve do 4. decembra, odnosno i tokom programskog luka Druga? Evropa, Evropske prestonice kulture, Spomen-zbirka je pripremila i taktilni segment postavke namenjen slepima i slabovidima, a deo stručnih vođenja i predavanja održavaće se uz tumačenja na znakovnom jeziku. U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Galeriji Matice srpske i Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu, noseći deo programa predstavljaju predavanja istaknutih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, autora tekstova u pratećem katalogu izložbe. Poseban deo programa biće namenjen radionicama za najmlađe, kao i interaktivnim radionicama u galerijskim prostorima i na društvenim mrežama za različite starosne grupe. U okviru projekta Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Muzej mladih odigraće se pozorišna predstava Boemi sa Monparnasa u Spomen-zbirci i šidskoj galeriji, u saradnji sa Teatrom mladih Mišolovka. U planu je organizacija dvodnevne međunarodne konferencije u Spomen-zbirci i šidskoj galeriji 25. i 26. novembra, kojom ćemo dodatno proširiti saznanja o stvaralaštvu Save Šumanovića.
Koliko je bilo izazovno osmisliti i realizovati ovu izložbu?
Izazovi su veliki pokretači. Sama svest o Šumanovićevom značaju, o velikim izložbama i projektima koji su se bavili njegovim stvaralaštvom prethodnih decenija, postavili su pred nas visoke kriterijume. Istovremeno, suočavali smo se sa različitim preprekama koje smo uz upornost i timski rad uspeli da rešimo. Velika posećenost izložbe i odlične reakcije publike su za nas najveća nagrada.
Smatrate li da ovakvi projekti od nacionalnog značaja imaju potencijal da privuku i publiku mladih generacija, koja je možda slabije zainteresovana za ovaj vid kulturnih događaja? Na koji način im se generalno umetnost može približiti i da li u SZPB postoje edukativni programi i za mlade?
Prema svom strateškom usmerenju, Spomen-zbirka je mesto učenja i popularizacije umetnosti i kulture. U tom smislu, sa bogatim višedecenijskim iskustvom u edukaciji mladih, pre četiri godine pokrenuli smo poseban projekat Muzej mladih kako bismo kroz ispitivanje potreba mladih tinejdžerskog uzrasta osmislili programe koji će njima biti atraktivni. Jedan od uspešnih rezultata je upravo realizacija muzejske predstave Boemi sa Monparnasa u okviru aktuelnog projekta posvećenog Savi Šumanoviću.
Iz ugla upravnice Spomen-zbirke Pavle Beljanski, kako ocenjujete kulturnu scenu grada i da li je titula EPK doprinela da se ona dodatno osnaži?
Kulturna scena je nesumnjivo obogaćena velikim brojem sadržaja zahvaljujući stvaranju kulturnih stanica, ali i novim usmerenjima u kreiranju programa institucija kulture. Inovativni pristupi, intenziviranje međunarodne saradnje, razvoj publike, neki su od ključnih rezultata koje ćemo unapređivati u narednom periodu.
Šta vam je, budući da ste na čelu kulturne institucije, najizazovnije u vašem poslu i čime se vodite u radu na novim projektima?
Pavle Beljanski je svoju izuzetnu kolekciju umetničkih dela poklonio srpskom narodu. Za sve nas zaposlene u Spomen-zbirci to je istovremeno velika odgovornost, ali i veliki podsticaj i izazov koji nas vodi u čuvanju kolekcije i osmišljavanju programa. Naša vizija je da javnosti u zemlji i inostranstvu kroz tu kolekciju pokažemo stvaralačku moć našeg naroda, otvorimo mogućnosti za istinski doživljaj darodavca i njegove zbirke. Posebno, želja nam je da domaćoj publici pružimo osećaj pripdanosti vrednostima nacionalnog kulturnog identiteta.
Partner nedelje vizuelne umetnosti je DDOR osiguranje.
Autorka: Marina Marić
Foto: privatna arhiva, Vladimir Veličković
