Konferencija Strip, nasleđe i savremena umetnost, koja će se u okviru Grada stripa održati od 28. do 30. oktobra u Fabrici u Distriktu, okupiće renomirane strip umetnike i umetnice u Evropskoj prestonici kulture. Imaćemo jedinstvenu priliku da saznamo kako razmišljaju strip majstori, kako strip komunicira s drugim umetnostima i kako se deveta umetnost razvija(la) u Evropi. Jedna od renomiranih umetnica koja ovom prilikom dolazi u Novi Sad, jeste austrijska strip autorka Uli Lust. Ona će svojim uvodnim predavanjem otvoriti pomenutu konferenciju u okviru međunarodnog projekta Remix Comix.
Uli Lust je strip umetnica koja ima bogato iskustvo u oblasti gradskog izveštavanja kroz vizuelno pripovedanje. Radila je inspirativne reportaže o Berlinu i Haleu, u kojima bi svaki detalj pričao priču i slikovito predstavio segment gradskog života. Upravo ćemo od Uli Lust na ovoj konferenciji saznati ponešto o grafičkom novinarstvu i tehnikama dokumentarnog pripovedanja, ali i idejama koje će podeliti s novosadskom publikom.
Uli Lust je, takođe, i autorka teške i moćne, nagrađivane knjige Danas je poslednji dan ostatka vašeg života, prevedene na čak 10 jezika. Ovo je jedna od njenih objavljenih knjiga koja, kroz crtež i pisanu reč, maštovito pripoveda o specifičnom odrastanju i životu na ulici.
U susret jedinstvenoj prilici da na ovoj konferenciji upoznamo sjajnu Uli Lust i doznamo kako ona slikovito doživljava gradove, ulice i ljude, porazgovarali smo sa ovom umetnicom u intervjuu za Visit Novi Sad.
Gostujete u Novom Sadu u okviru konferencije Strip, nasleđe i savremena umetnost, koju otvarate predavanjem. Kako se osećate povodom dolaska u ovogodišnju Evropsku prestonicu kulture? Da li ste prvi put u Novom Sadu?
Da, ovo je prvi put da sam u Novom Sadu i takođe se radujem što ću prvi put posetiti Srbiju. Imam mnogo prijatelja iz Srbije u Beču, gde sam živela devedesetih godina. Gradovi koji su proglašeni Evropskom prestonicom kulture uvek nude mnoštvo različitih umetničkih događaja u tom periodu, pa me sada zanima i kakva su dešavanja u Novom Sadu.
Da li ste do sada imali prilike da se susretnete i sa srpskom strip scenom?
Zapravo i nisam. Poznajem Aleksandra Zografa i Ninu Bunjevac, ali ona trenutno živi u Kanadi.
Šta novosadska publika može da očekuje na otvaranju konferencije, i kakvo znanje ćete podeliti sa publikom u Evropskoj prestonici kulture?
Dvadeset godina iskustva u oblasti dokumentarnog crtanja i grafičkog pripovedanja je ono o čemu ću diskutovati tokom konferencije. Pokazaću slike, pročitaću neke kratke scene iz knjige, pričaću o procesu rada i odgovaraću na neka druga pitanja koja se ne pominju u samoj knjizi.
Koja je uloga i značaj strip umetnosti u dokumentarnom izveštavanju? Kako vi to posmatrate?
U dokumentarnoj naraciji opisujem stvarne događaje, mesta, ljude, sukobe i sl. koristeći medij stripa. Na slikovnom nivou, na raspolaganju su mi sva sredstva vizuelne komunikacije, od naturalističkih reprodukcija i replika, sve do simboličkih znakova. Crtanje može da prevede različite nivoe naše percepcije, tj. našeg viđenja, u slike. Na primer, mogu da crtam i mentalne slike, stvari iz prošlosti, ali i da istražujem i kreiram budućnost. Važno je, pored toga, predstaviti čitaocima različite forme i oblike prezentacije. Kada su u pitanju nacrtane reportaže i izveštaji, prosečni savremenici misle na naturalističke slike koje, poput fotografija, zahtevaju prividnu objektivnost. Nacrtana reportaža ima veliku „kutiju“ stilskih formi prezentacije, koje tek treba otkriti.
Koliko su vam iskustva u gradskom izveštavanju pomogla upravo u kreiranju složene priče kakva je ona u vašoj knjizi Danas je poslednji dan ostatka vašeg života? Kako vi posmatrate značaj ovog izdanja koje je prevedeno na čak 10 jezika i za koje ste osvojili brojne nagrade? Koliki je uticaj ovog dela?
Moji prvi stripovi su bili dokumentarna zapažanja svakodnevnog života i tražila sam materijal za dugačku strip reportažu, odnosno za dokumentarno-grafički roman. Prvi takav pokušaj, o istoriji jednog berlinskog pozorišta, ostao je neobjavljen na 120 strana. Jednostavno, nije bio dovoljno dobar za objavljivanje. Ubrzo nakon toga, moj partner, inače strip crtač i autor Kai Pfeiffer, ubedio me je da kao temu koristim jedno poglavlje iz svog života. Autobiografsko pripovedanje me ranije nije toliko zanimalo, samo sam ponekad izranjala u stripu kao osoba u formi posmatrača i ispitivača.
U suštini, takvu ulogu imam i u stripu Danas je poslednji dan ostatka vašeg života, samo što ovde kao glavna protagonistkinja mogu dozvoliti više introspekcije. Mlada žena iz knjige je izuzetno radnoznala u pogledu upoznavanja ljudi i drugačijeg života. Pored toga, ona pokazuje enormnu dozu otvorenosti, pre svega prema avanturističkim i zlokobnim likovima. Današnjim čitaocima je to ponekad teško podnošljivo, ali dve junakinje, dve pank devojke učinile su poprilično privlačnim sve ono što je društvo odbacivalo. Ovo putovanje na Siciliju bilo je eksperiment namerne iracionalnosti, koji nije preporučljivo slediti. Radoznalost za drugačijim životom proživljavam i danas, u svakodnevnom opažanju.
Devedesetih godina ste se iz Beča preselili u Berlin. Iako oba ova grada važe za gradove kulture, Berlinska scena, čini se da lakše prihvata alternativnu umetnost kakva je strip. Da li je i vama možda Berlin otvorio neka vrata umetnosti koja možda Beč ne bi, da ste u njemu ostali?
Moj poslednji veliki strip Kako sam pokušala da budem dobar čovek, završava se ličnom odlukom da se na pola godine preselim u Berlin, radi studija umetnosti. Berlin je bio previše uzbudljiv i umetnički izazovan. U Beču nisam mogla da sretnem tako mnogo istomišljenika. U Berlinu sam srela jednu živahnu, umetničko eksperimentalnu i radoznalu strip scenu, ali i dve visoke škole umetnosti. Tu su se izučavali ilustracija i narativno crtanje. U Beču toga nije bilo, te da sam ostala u Beču, verovatno ni ne bih crtala stripove, jer ovaj posao zahteva mnogo vežbe i strpljenja. Kao samouki strip crtač, ne bih dostigla ovaj nivo.
Kako izgleda vaš kreativni proces? U kojoj meri je izazovnije kreiranje stripa koji karakteriše i pisana reč, za razliku od slikarstva?
U stripu, sve slike u delu moraju biti povezane jedna sa drugom. Svaka stranica mora imati svoj vlastiti dramaturški luk. Svi likovi, emocije i scene moraju da budu čitljivi, a čitaoci treba doslovno da zaborave da ih čitaju. Oni treba da dožive priču i da budu vođeni događajima.
Kada se ne bavite umetnošću, u kakvim aktivnostima najviše uživate?
Najviše uživam u šetnji. Volim da tumaram po mestima, ranije sam to činila u gradu, a danas mi više odgovara priroda. Šetnja šumom ili divljim predelima me čini veoma srećnom! Takođe, oduvek su me zanimali istorijski događaji i društva. Već 30 godina posećujem praistorijska mesta i čitam o njima.
Autorka: Marina Marić
Foto: Uli Lust
